Pero Radovanac, direktor hotela "Le Petit Piaf" - Osmeh otvara sva vrata

Pero Radovanac

Iako se u njegovoj porodici prepričava angedota da je kao dete na pitanje šta bi voleo da bude kad poraste odgovorio - penzioner, Pero Radovanac je od malih nogu uspevao da samostalno obezbedi džeparac. Prvi novac zaradio je prodavajući stare knjige ispred samoposluge na Vidikovcu. Kao student Više turističke škole želeo je da se zaposli u agenciji, ali je od te ideje odustao i pre diplomiranja. Ostala je ljubav prema uslužnim delatnostima i neposrednoj komunikaciji, pa je kasnija zanimanja birao isključivo na osnovu toga da dosta vremena provodi sa ljudima.

Kaže da se nije libio ni jednog posla, a u svojoj radnoj istoriji ubeležio je i prodavanje novina, masažera i fenova, dok je najduže radio kao menadžer balona za fudbal. Pero Radovanac u "Le Petit Piaf" ušao je 2006. godine bez preterane ambicije da postane direktor jedinog hotela u Skadarliji.

– Nikada do tada nisam razmišljao o hotelijerstvu i ta industrija me je zapravo tokom školovanja najmanje zanimala. Međutim, posle četiri godine u "Le Petit Piaf"-u, mislim da nikada više neću izaći iz ove branše, a san mi je da jednoga dana otvorim svoj mali porodični hotel - počinje Radovanac priču za "eKapiju".

Da dobro radi svoj posao potvrđuju zadovoljni gosti, česti upiti za "sobu više", stalni klijenti, nasmejane kolege i pozitivne kritike. Kaže da je izazov posla u "Le Petit Piaf" bio presudan da napusti prethodnu firmu, a u početku se prevashodno bavio finansijama, dok su danas njegova zaduženja kao direktora i briga o marketingu, prodaji, sajmovima, HR sektoru.

- "Le Petit Piaf" je moja druga kuća i dešava mi se da zbog obaveza, ponekad na poslu ostanem i do kasno posle ponoći. Iako ima dosta nepredviđenih situacija koje su često i stresne nikada do sada nisam osetio da sam se zasitio ovog posla. Finansije su uvek najzahtevniji posao, a oni dnevni problemi se lako prevazilaze zahvaljujući našem uigranom i stručnom timu.

Kolege ga opisuju kao veoma preciznog, tolerantnog i nimalo strogog šefa koji ne trpi laž i prećutkivanja i ima razumevanja za početničke greške. Kaže da je uvek spreman da priskoči u pomoć svojim zaposlenima, tako da je često sam čekao goste na aerodromu ili železničkoj stanici.

- Ne da mi nije teško, već mi takve stvari prijaju. Volim da svakog svog gosta upoznam, da popričam sa njim i učinim mu boravak u našem hotelu, ali i Beogradu što ugodnijim.

Oni koji su imali prilike da ugoste Radovanca sigurno su ga upamtili kao gosta koga bi voleli ponovo da vide, jer je jedan od onih koji bez preke potrebe ne uznemiravaju recepciju, ali umeju da upute konstruktivnu kritiku.

- S obzirom na to da znam kako funkcioniše sistem, trudim se da ne budem dosadan i razmažen posetilac. Ako uočim da nešto u sobi ne radi prvo ću se potruditi da sam to popravim. Nisam od onih koji zovu hotelsku službu da bi im ubacili kabl u utičnicu. Smatram da je u ovom, kao i u svakom drugom poslu najbitnija volja, pozitivan stav, upornost, i pre svega - prirodan osmeh.

Ako bi trebalo da izabere hotel u kom bi odseo u Beogradu, onda bi to najverovatnije bilo neko zdanje u centru grada, recimo "Balkan" na Terazijama, novootvoreni BAH u Knez Mihajlovoj ulici, ili možda "Crystal" na Vračaru. Pri izboru smeštaja najviše pažnje obraća na higijenu i doručak, a najlepše utiske sa putovanja poneo je iz malog porodičnog hotela na Kosu.

- Grčka mi je omiljena turistička destinacija, a Atina i Solun gradovi u koje bih mogao da se preselim. Još od ranog detinjstva sa roditeljima sam na ostrvima Egejskog mora provodio letnje raspuste i sentimentalno sam vezan za tu zemlju. Među omiljenim evropskim prestonicama su mi i Berlin i Lisabon gde sam bio na medenom mesecu, a voleo bih da uskoro obiđem Španiju, posetim London i Njujork - kaže Radovanac.

Sagovornik "eKapije" naglašava da su putovanja i sport nešto za šta uvek ima vremena i novca.

- U mladosti sam se poluprofesionalno bavio fudbalom, koji je i danas moj najdraži sport, a "Crvena zvezda" omiljeni tim. Čovek, bez obzira na poslovne obaveze, uvek mora da nađe deo dana koji će posvetiti samo sebi i ja se tog pravila pridržavam.

Priznaje da je hedonista, ali kako naglašava, zna da povuče ručnu i ne prekorači granicu.

Radovanac je rođen na Voždovcu 6. septembra 1977. godine, a odrastao je Vidikovcu, koji je ostao njegov omiljeni deo grada. Skadarliju je, dodaje, zavoleo zbog posla, jer u najpopularniju ulicu prestonice do tada nije često odlazio. I dok se povremeno šetao kaldrmom u srcu Beograda, nije ni slutio da će postati domaćin jedinog hotela u čuvenoj boemskoj četvrti.