I Srbin na rođenju deteta iz presađene materice!

Prva beba rođena je iz presađene materice - vest je koja je iz Švedske pre nekoliko dana brzo protutnjala svetom. Iako se veliki medicinski događaj desio daleko od nas, imamo zašto da se ponosimo. U timu od oko 30 lekara sa četiri kontinenta, koji su u Univerzitetskoj klinici u Geteborgu postigli veliki uspeh da trudnoću iz presađene materice dovedu uspešno do kraja, bio je i "naše gore list" - dr Milan Milenković, šef odseka za kancer i fertilitet na Univerzitetskoj klinici u Geteborgu.

Doktor Milenković je ekskluzivno za "Novosti" ispričao kako je došlo do velikog medicinskog uspeha, iza kog je stajao dugogodišnji rad čitavog tima, a posebno profesora Matsa Branstruma, koji je najzaslužniji za realizaciju projekta. Osim toga, najavio je da se u narednih nekoliko nedelja očekuju još dva porođaja iz presađenih materica.

Vodeći medicinski časopis, britanski "The Lancet", prvi je objavio vest da je Šveđanka od 36 godina postala prva žena na svetu koja je rodila dete zahvaljujući presađenoj materici. Porođaj je objavljen početkom septembra carskim rezom. Rođen je zdrav dečak težak 1.775 grama u 31. nedelji trudnoće.

- Ona je sa 15 godina saznala da nema matericu i tada joj je rečeno da neće moći da ima svoju biološku decu - priča dr Milenković.

- Pošto zbog imunološke nepodudarnosti nije mogla da dobije matericu od majke, bliska porodična prijateljica koja je rodila dvoje dece, stara 61 godinu, donirala joj je matericu.

Prema rečima sagovornika "Novosti", ovaj uspeh se bazira na oko 15 godina intenzivnih istraživanja na životinjama i hirurškoj edukaciji ekipe, što je stvorilo mogućnost da sada i žene bez materice mogu da dobiju biološku decu. Još će mnogo godina, međutim, morati da prođe da bi se ovakve operacije izvodile i u Srbiji.

- Ovo je veliki medicinski događaj, ali trebaće sigurno još nekoliko godina da uđe u kliničku praksu i verovatno će se raditi na samo nekoliko mesta u svetu - kaže dr Milenković.

- Žene bez materice su dosad imale mogućnost da ostvare materinstvo jedino preko surogat-majke ili usvajanjem. Mi imamo tehniku i možemo da uradimo transplantaciju u nekoj drugoj zemlji, ali je pored hirurgije veoma bitna selekcija pacijenta i donatora, postoperativno praćenje, vantelesna oplodnja, što dosta zavisi od sredine gde bi se eventualno radila transplantacija.

U geteborškom timu bilo je tridesetak stručnjaka, a posao dr Milenkovića bio je u domenu ginekološke hirurgije i odgovoran je za vantelesnu oplodnju zajedno sa dr Larsom Nilsonom, pionirom vantelesne oplodnje u svetu.

- Uradili smo devet transplantacija i razvili tehniku transplantacije sa živog donora - kaže dr Milenković.

- Donori su bili u pet slučajeva majke i u po jednom sestra, tetka, svekrva i žena prijatelj porodice. Svim ženama je urađena vantelesna oplodnja pre transplantacije, da bi se isključio neki drugi oblik neplodnosti i sve su imale preko deset zamrznutih embriona pre presađivanja organa. Oko godinu dana posle transplantacije počeli smo sa ubacivanjem embriona u transplantiranu matericu. Spontana trudnoća nije moguća jer jajovodi nisu transplantirani zbog rizika od vanmaterične trudnoće i infekcije.

Švedski eksperiment

Kako kaže sagovornik "Novosti" , transplantacija materice je izuzetno složena hirurška procedura, koja je kod donora trajala 10-14 sati, a kod žene koja je dobila organ 4-6 sati. Sve žene su otpuštene kući šest dana posle operacije. Dve transplantacije nisu uspele. Ideja o prvoj transplantaciji materice potekla je od profesora Branstruma, kada je pre 16 godina u Australiji sreo pacijentkinju staru 27 godina kojoj je bila odstranjena materica zbog karcinoma grlića. Ona ga je pitala da li njena majka može da donira matericu. Profesor Branstrum se vratio u Švedsku i počeo eksperimente, prvo na mišu, pacovu, a zatim i na većim životinjama i na kraju, pre humane transplantacije, na majmunima.

Od Zvezdare do Geteborga

Od specijalizacije iz ginekologije i akušerstva u Gradskoj bolnici na Zvezdari pre 13 godina, dr Milenković se danas našao među svetski priznatim stručnjacima u univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska u Geteborgu, gde je šef odseka za kancer i fertilitet i klinici za vantelesnu oplodnju u Stokholmu. U početku je radio u Norveškoj, gde je upoznao profesora Matsa Branstruma, priključio se njegovom timu u geteborškoj klinici 2006. i doktorirao pod njegovim mentorstvom 2011. na zamrzavanju i transplantaciji jajnika.

presađena materica

materica

Univerzitetska klinika Geteborg

Milan Milenković

kancer

fertilitet

Mats Branstrum

porođaj iz presađene materice

The Lancet

vantelesna oplodnja

Lars Nilson

transplantacija materice

vanmaterična trudnoća

transplatacija jajnika