Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu - "Koridor 10" za dve godine

Milutin Mrkonjić

Ostavku drži u džepu. Pokuša li neko da stavi "šaku" na "Koridor 10", odmah će je aktivirati. Jer, kako kaže, sada bi svi hteli da vode poslove u koje će biti uloženo više od pet milijardi evra. Zbog toga je izričit – ili je "Koridor 10" pod njegovom ingerencijom, ili ode on iz vlade.

O političkim temama ne govori dok traje građevinska sezona – o tome tek pošto padne sneg. Njegov osnovni zadatak je "Koridor 10", zato što je najveća razvojna šansa Srbije – uposliće više stotina hiljada radnika i direktno uticati na privredni razvoj, koji se meri deviznim prilivom od više milijardi evra.

– Evropska unija je "Koridor 10" još devedesetih godina označila kao najperspektivniju saobraćajnu vezu Evrope i Azije. Nažalost, do sada nije bilo političke volje i podrške da Srbija iskoristi prednost tog putnog pravca, a da ne govorimo da nisu iskorišćena čak ni sredstva koja nam je nudila EU – kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

Evropa nam je dala rok da do 2010. godine završimo "Koridor 10". Hoćemo li uspeti da ga završimo pre nego Rumunija i Bugarska sagrade konkurentski "Koridor 4"?

Nije stvar da li možemo, nego moramo to da učinimo. One ubrzano grade most kod Vidina preko Dunava, ali siguran sam da ćemo ih preteći. Ako propustimo tu šansu kamioni iz Turske će radije da kruže 300 kilometara preko Koridora 4, jer imaju samo jedan granični prelaz za ulazak u EU. Ulog je velik. Povoljan geografski položaj nam ide naruku, a na nama je da to iskoristimo.

Prošle godine je iz NIP izdvojeno 250 miliona evra za Koridor 10, a Ministarstvo za infrastrukturu ih nije iskoristilo. Novac je posle preusmeren na druge projekte. U čemu je problem?

Ne znam ništa o tome. Morali biste da pitate prethodnu vladu. Znam da je Velja "pogurao" Koridor 10, ali nije imao podršku države. Pare nikada nisu bile sporne.

Hoćete li Vi imati podršku države?

Ova vlada shvata značaj Koridora 10 i to je za mene veliki uspeh. Ali ako Koridor 10 ne bude pod mojim vođstvom, nisam više ministar i tačka. Tako će i biti. Nema nijednog čoveka koji taj posao može bolje od mene da uradi.

U Grčkoj će se 8. oktobra razgovarati o dodeli 100 miliona evra iz Helenik plana. Da li računate na taj novac?

Nisam optimista u vezi sa Helenik planom, jer je on bio aktuelan pred Olimpijadu u Atini. Mislim da je ta prilika propuštena.

Koliko novca je potrebno za završetak "Koridora 10"?

Za autoput je potrebno oko 1,7 milijardi evra, koji će biti usmereni u izgradnju autoputa od Niša do Dimitrovgrada, deonicu od Leskovca do makedonske granice i levu traku Horgoš – Novi Sad. Železnica zahteva ulaganja od oko 4,6 milijardi evra, ali tek kada završimo projekte znaćemo o kojoj sumi je reč. Cilj je da duž Koridora 10 dobijemo dvokolosečne pruge, za brzine od 160 kilometara na sat, i modernizujemo beogradski, novosadski i niški železnički čvor.

Da li Srbija ipak treba da ispuni i političke uslove da bi Evropa, sa čijim zahtevima i stavovima se ne slažete uvek, odrešila kesu?

Već smo razgovarali sa evropskim investicionim bankama. Imamo uslove da konkurišemo i kod Svetske banke iz Vašingtona. Ona nas ni ranije nije uslovljavala Hagom. Dovoljna mi je informacija da nismo prezadužena zemlja.

Da li biste Vi lično prihvatili najnoviju "Alpininu" ponudu za sporazumni raskid ugovora?

Oni sada nude da uđu u koncesiju za pun profil autoputa od Ostružnice do Lajkovca i dalje poluautoput do Čačka. Pošto izgradnja košta oko 800 miliona evra, lično bih im dao tu deonicu pod koncesiju. Traže da im platimo i 35 miliona evra za troškove, u koje su verovatno uračunali i garanciju. Raspoložen sam za sporazumni raskid ugovora, jer automatski oslobađamo autoput Horgoš – Novi Sad za gradnju.

Da li "Alpine" može tek tako, bez tendera da dobije koncesiju od Ostružnice do Čačka, jer se u tom slučaju iz osnova menja postojeći koncesioni ugovor?

Pravnici to istražuju. Ne znam napamet.

Zar ponuda nije kontradiktorna? Koncesionar je pre dva meseca tražio da mu država garantuje određeni protok saobraćaja, upravo na deonici od Beograda do Čačka.

Jeste kontradiktorno. Nije u redu da od države traže tako nešto.

U čemu je tu problem?

Nijedan autoput u Srbiji nije rentabilan sa stanovišta protoka saobraćaja. Ako prođe više od 16.000 vozila dnevno onda je isplativ, ali nijedan put u zemlji nema tu protočnost saobraćaja.

Imajući u vidu da su pomenute austrijske kompanije konkurisale za dosta projekata u Srbiji, mislite li da će zaista zatražiti međunarodnu arbitražu, ako ne ispunimo njihove zahteve?

"Porr" treba da gradi most preko Ade Ciganlije. "Alpine" gradi most kod Beške. Obe firme su konkurisale za obnovu "Gazele". Na pregovore su dolazili sa advokatom. To sve govori.

Stiče se utisak da na pregovorima o raskidu koncesije nastupaju prilično ucenjivački.

Ne, nemam takav utisak. Oni ne ucenjuju, već pregovaraju. Rok za zatvaranje finansijske konstrukcije je 31. decembar. Lično bih sve dao samo da izađu iz tog posla. Cilj je da što pre krenemo u realizaciju, da svetskim bankama pokažemo da nas interesuje završetak Koridora 10. Svako odugovlačenje će nas koštati pet puta više. Jednom sam imao slučaj prekida međunarodnog ugovora, pa smo platili 50 puta više.

U ugovoru piše da ukoliko koncesionar ne zatvori finansijsku konstrukciju do dogovorenog datuma, ugovor više nije obavezujući ni u kom pogledu ni za jednu stranu. Zar nije najbezbolnije da sačekamo 31. decembar i raziđemo se bez ikakvih sporova i obaveza?

Insistirao sam letos na sporazumnom raskidu, jer sam mislio da za ovih nekoliko meseci možemo da pripremimo deonicu Horgoš – Novi Sad za gradnju. Najvažnije je da ne gubimo vreme, jer je ono skuplje od novca. U redu, ako ne može drugačije, sačekaćemo kraj godine. Ukoliko ništa ne bude od koncesije, gradićemo ga na proleće sami.

Da li je država, možda, trebalo da se osigura čvršćim garancijama i umesto deset miliona evra traži deset odsto od vrednosti investicije (150 miliona evra), kako se to najčešće radi pri ugovaranju takvih poslova. To bi joj možda ojačalo pregovaračku poziciju, pa bi ona diktirala uslove – kako će se graditi i na koji način će se razići ugovorne strane.

Ne znam. Nisam učestvovao u ugovaranju tog posla.

Da li biste Vi potpisali ugovor o koncesiji, koji je sada postao kamen spoticanja?

Ne. Ja nikada ne bih dao nijedan put pod koncesiju. To je novo za našu zemlju. Osim toga, ne bih nikada pomešao koridore. Put za Čačak nije deo Koridora 10.

Činjenica je da strane građevinske firme dobijaju gotovo sve veće tendere u zemlji. Da li su domaći građevinci sposobni da se bore sa konkurencijom?

Naravno da jesu. Most kod Beške nikada ne bih dao stranom izvođaču, a pokazalo se da sam bio u pravu. "Alpine" kasni pune dve godine. Ne može tako da se radi. Da sam se ja pitao, to bi dobila "Mostogradnja", koja je za pet miliona dolara mogla da se tehnički osposobi za taj posao. Imamo snage, nisam za to da se domaće firme favorizuju, ali moraju dobiti šansu. Zbog toga ću predložiti da pomognemo našim građevincima da stanu na noge. Protiv sam privatizacije "Mostogradnje", "Planuma", PIM-a… "Porr" je austrijsko državno preduzeće, zašto i mi ne bismo imali svoje. Tako bismo kontrolisali cene radova na tenderima. Treba samo da dovedemo sposobne ljude i kupimo mašine.

Ima li istine u pričama o malverzacijama tokom popravki i izgradnje lokalnih puteva? Da li je to povezano sa negativnim poslovanjem preduzeća "Putevi Srbije", u kojem je, kako reče premijer uoči izbora za mandatara, "apsolutni mrak"?

"Putevi Srbije" su poseban problem. Ta firma ne može finansijski, niti profesionalno da opstane. Ona treba da radi samo magistralne i regionalne puteve. Manjak od 320 miliona evra je nastao zbog ulaganja u lokalne drumove, manjeg prioriteta. Evropska unija je procenila da za održavanje puteva u Srbiji treba dve milijarde evra godišnje, a preduzeće za puteve prošle godine je dobilo svega 300 miliona evra. Dakle, potrebno je tri puta više novca. Zbog toga sumnjam da je bilo mahinacija. Gubitak, u svakom slučaju, moramo da nadoknadimo i vidimo da li preduzeće treba da ostane takvo kakvo jeste.

Šta onda učiniti sa lokalnim putevima. Ko će njih da gradi i održava?

Pronašao sam dve i po milijarde dinara za lokalne puteve u kasi Ministarstva za infrastrukturu. Preusmeriću ih za lokalne puteve, ali zalažem se da ih ubuduće finansiraju opštine. Potrebe su daleko veće nego mogućnosti i zato moramo povećati izdvajanja za održavanja bar dvostruko. Najlogičnije je da to bude iz cene goriva, jer se ta sredstva trenutno raspodeljuju na loš način. Najmanje se izdvaja za puteve i to je stvar raspodele akcize. Ministarstvu finansija smo poslali predlog nove preraspodele.

Kada je već reč o lokalnim projektima, nedavno ste predložili uvođenje takse od tri odsto za Beograd, koja je postojala i devedesetih godina. Hoće li to proći kod gradonačelnika Đilasa?

Beograđani su predlog dočekali na nož, ali su ga u unutrašnjosti pozdravili. Svugde u svetu, svaki glavni grad sa specifičnim problemima ima svoju taksu – Tokio 11, a Njujork 15 odsto. I mi smo imali tu praksu, od tri odsto, u kojoj je jedan odsto išao za beogradski železnički čvor, jedan procenat za toplovod, i treći za održavanje liftova. Uostalom, imate firme koje u Beogradu obrću novac, a porez plaćaju u manjim zajednicama.

U koje projekte biste konkretno uložili novac iz takse?

Za završetak obilaznice oko Beograda, na kojoj će 15. oktobra biti otvorena deonica od Ostružnice do Orlovače, gde se spaja sa Ibarskom magistralom. Zatim ide metro. Niko ne zna da u pretpristupnim fondovima EU ima 480 miliona evra namenjenih za to. Unutrašnji magistralni prsten bi koštao znatno više od metroa za koji je potrebno milijardu evra. U stanicama "Prokop" i "Vukov spomenik", ostavljen je prostor za ukrštanje sa metroom. Beograd ima budžet od milijardu evra, a od zakupa zemljišta uzima 300 miliona evra. Da je odvajao po 200 miliona evra, već bi imao prvu liniju metroa. Budući metro most preko Save u nastavku Nemanjine ulice, automatski bi rasteretio saobraćaj sa "Gazele", preko koje dnevno prođe 160.000 vozila dnevno. To je najopterećeniji most na svetu.

Kada ste već pomenuli "Prokop", čiji značaj ste isticali kao prioritet još tokom devedesetih godina, možete li nam reći zašto kasni saglasnost vlade na ugovor "Energoprojekta" i "Železnica Srbije". Za ovu jesen dogovoren je početak radova na završetku stanice i izgradnju poslovnog centra na njegovoj ploči?

Taj ugovor je čista glupost. Ne može "Energoprojekt" da kupi ploču i da se uknjiži. Ne postoji takav zakon. Država mora "Prokop" da gradi sama. Radovi će morati uskoro da počnu.

Zašto to država već nije uradila?

Uradili smo koliko smo mogli, koliko je bilo para. Ubeđen sam da bi država sa uloženih nekoliko desetina miliona evra sada mogla da završi železničku stanicu "Prokop". Bilo putem kredita komercijalnih banaka ili da ploču da pod zakup. Na sve to ide ulazak u Savski amfiteatar (izmeštanje postojeće železničke stanice), u kome leži 20 milijardi evra. To je biznis.

Da li privatna inicijativa pokazuje interesovanje za ulaganja u sadržaje duž Koridora 10?

Nema konkretnih projekata. Za sada samo kupuju zemlju. Ali zato u Apatinu, na Dunavu, koji ima status Koridora 7, postoji dobar projekat. Tamo je 400 hektara odvojeno za robno-transportni centar. To je odlična lokacija, sa infrastrukturom, odmah na ulasku u našu zemlju Dunavom iz Mađarske. Privatnici su zainteresovani i za aerodrom "Ponikve" na Tari.

(napomena:tekst je u potunosti preuzet iz lista Politika, 28. septembar)