Prirodna ili veštačka novogodišnja jelka: Koja je bolja za životnu sredinu?

Simbol božićnih praznika, novogodišnje jelke donose radost, ali izazivaju i ekološke rasprave zbog uticaja na životnu sredinu. Oko 35 miliona jelki se proda svake godine u SAD, a u evropskim zemljama 50 miliona - od simbola okupljanja porodica jelke su se pretvorile u ozbiljan biznis. Procenjuje se da samo u SAD ovaj biznis vredi 3 mlrd USD godišnje, i to bez prodaje praznične dekoracije.

A da li je bolje kupiti prirodnu ili veštačku jelku – organizacija Earth.org donosi razloge za i protiv obe opcije.

Ugljenični otisak – Plastičnu jelku treba da koristimo 12 godina

Kako se navodi, prirodne jelke imaju prosečan ugljenični otisak od 3,5 kilograma ugljen-dioksida ako se po okončanju životnog veka spale. Međutim, ako završe na deponiji, ugljenični otisak se povećava četiri puta, što je ekvivalentno 16 kg CO2.

Postoje argumenti da bi plastične jelke mogle biti ekološki prihvatljivije zbog svoje mogućnosti ponovne upotrebe. Međutim, procenjuje se da veštačko drvo visine dva metra ima ekvivalentni ugljenični otisak od 40 kg ukoliko se odbaci. Drugim rečima, morali bismo ponovno koristiti našu veštačku jelku najmanje 12 godina da bi bila ekološki prihvatljivija od prave jelke.

Praznična čarolija od nafte

Prirodne jelke su biorazgradive i nemaju hemijski uticaj na okolinu. Kompostirane jelke mogu se koristiti za drvo, malč i đubrenje za usev naredne godine. Neke prirodne jelke čak se postavljaju na dno ribnjaka, reka i okeana kako bi stvorile nove podvodne habitate.

Pre nego što budu posečene, jelke imaju brojne koristi za okolni ekosistem, jer mogu pružiti dom različitim vrstama ptica i sisavaca, kao i apsorbovati ugljen-dioksid iz atmosfere, pretvarajući ga u kiseonik. Međutim, neki istraživači tvrde da jelke možda ne koriste svoj konačni kapacitet apsorbovanja ugljenika jer se obično saseku u svojim "tinejdž godinama", pre nego što drveće dostigne punu zrelost kada je potencijal za vezivanje ugljenika najveći.

S druge strane, veštačke jelke obično se prave od plastičnih materijala na bazi nafte i metala. Konkretno, od polivinil hlorida (PVC). Budući da nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati, mogu pogoršati pritisak na deponiju kada se odbace na kraju svog životnog ciklusa. Kao takve, proizvode više gasova staklene bašte i zagađuju okolne ekosisteme ispuštanjem štetnih hemikalija u zemlju. Osim toga, plastične jelke obično se proizvode u zemljama u razvoju pre nego što se dostave bogatim nacijama u Globalnom severu. Dugački putevi transporta doprinose već visokim ugljeničnim otiscima.

Ekosistem plaća cenu zbog konzumerizma

Novogodišnje jelke su postale neizbrisiv deo potrošačke kulture. Otprilike 33-36 miliona jelki za Božić prodaje se u Sjedinjenim Američkim Državama i oko 50-60 miliona u evropskim zemljama, ali značajan deo jelki zapravo se ne koristi za ukrašavanje domova. Umesto toga, sve više se poslednjih nekoliko godina, koriste u radnjama i izlozima u tržnim centrima kako bi privukle više kupaca i posetilaca. Originalno značenje jelki za Božić kao simbola okupljanja porodica potisnuto je, a u prvi mah dolazi namera da praznična dekoracija pojača potrošačku groznicu i inspiriše nas na kupovinu.

Pojačana tražnja za jelkama remeti njihov izvorni ekosistem, jer su poljoprivrednicima potrebni adekvatni resursi da uzgajaju jelke za Božić u najboljim uslovima pre nego što ih poseku. Kako su neke vrste drveća strane u određenim regionima, masivna upotreba vode, herbicida, pesticida i fungicida da bi se efikasno uzgajale oštećuje okolni ekosistem. Ukratko, izvorni ekosistem mora platiti cenu zbog ogromne potražnje za jelkama.

Održive jelke za Božić

Šta možemo da uradimo? Iako je jasno da bi prave jelke za Božić mogle biti ekološki prihvatljivije, poljoprivredne prakse radi zadovoljenja globalnih potreba mogu degradirati prirodne ekosisteme. Međutim, neke jelke su održivije od drugih. Evo pet načina da se osigurate da je vaša praznična kupovina ove godine što je moguće ekološki prihvatljivija:

- Kupite polovnu veštačku jelku.

- Ukrasite živo drvo napolju.

- Kupite živu saksiju sa jelkom.

- Ponovo koristite stablo kao ogrevno drvo.

- Ponovo koristite stablo kao dekorativni komad i odmaralište za ptice i različite vrste životinja.

Earth

održive jelke

konzumerizam

potrošačka groznica

novogodišnje jelke

božićne jelke

prirodne jelke

veštačke jelke

ugljenični otisak