Koliko para, toliko muzike - Tržištu građevinskog materijala u Srbiji nedostaju poštovanje standarda i rigoroznija kontrola

Za unapređenje kvaliteta građevinskog materijala u Srbiji neophodno je donošenje Zakona o građevinskim proizvodima, zatim akreditovanje laboratorija koje će izdavati ateste o kvalitetu i ispunjenosti standarda i suzbijanje crnog tržišta na kome se prodaje nekvalitetan materijal. Tržišna inspekcija mora da radi svoj posao, kao i komisije za prijem objekata koje moraju da zahtevaju na uvid sve potrebne ateste. Investitor, takođe, mora da navede rokove garancije, kao i servise koji će servisirati eventualne nedostatke i kvarove, jer postoje i takozvane "skrivene mane" koje se mogu primetiti tek nakon određenog perioda upotrebe objekta.

Ovako Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije u razgovoru za "eKapiju" komentariše trenutno stanje na srpskom tržištu građevinskog materijala i navodi neophodne korake koje bi trebalo preduzeti u cilju njegovog poboljšanja.

Sa njegovim mišljenjem saglasan je i Jovan Milivojević, direktor prodaje i marketinga "Keramike Kanjiža", koji ističe da se na domaćem tržištu danas može naći roba najrazličitijeg kvaliteta, koja je cenovno jasno podeljena, ali kupci to često ne umeju da prepoznaju. On kaže za "eKapiju" da se stanje na srpskom tržištu građevinskog materijala drastično promenilo od potpunog ukidanja carinske stope na uvoznu robu, i to na štetu domaćih proizvođača.

- Iz ugla domaćeg proizvođača, tržište keramičkih pločica stoji veoma loše, a takvo stanje je prouzrokovano različitim problemima među kojima su najveći nedostatak kontrole kvaliteta pri uvozu proizvoda, ali i nejednak tretman među proizvođačima, nedostatak zaštite u vidu različitih kontrola i slično. Ukoliko tome dodate nisku platežnu moć građana i nedostatak znanja o odnosu cene i kvaliteta, na srpskom tržištu se većim delom nalazi uvozna roba veoma lošeg kvaliteta, koja zbog oštrih kontrola drugih zemalja ne može da bude plasirana ni na jedno tržište Evropske unije - kaže Milivojević i dodaje da je to, na žalost, samo jedan deo problema.

- S druge strane imamo investitore, građevinske firme, veleprodaje i maloprodaje koji ceo marketing prodaje zasnivaju na ideji da su samo uvozne italijanske ili španske pločice kvalitetne, a dodatni benefit je ukoliko su i cenovno povoljnije od domaćih. To, naravno, ni blizu nije realna slika, jer upravo niska cena uvozne keramike govori o njenom kvalitetu. Činjenica je da ovo više nisu problemi pojedinca, već nacionalni problem celokupne domaće privrede i proizvođača - zaključuje sagovornik "eKapije".

Vladimir Šojić, izvršni direktor građevinske kompanije "Galens" iz Novog Sada, je sličnog mišljenja i navodi da kupci uglavnom materijale sa odrednicom "kineski" smatraju za neprihvatljive, dok iz Italije ili Španije, zemalja koje su sinonim za kvalitet, "na naše tržište stižu sve samo ne kvalitetni materijali".

- Kvalitet materijala koji se koristi u Srbiji može slobodno da se podvede pod rečenicu "Koliko para, toliko muzike". U zavisnosti od projektovane zarade investitora ugrađuju se skuplji ili jeftiniji, odnosno kvalitetniji i manje kvalitetni materijali. Takođe, sve zavisi od odgovornosti samog investitora, tako da se dešava da, vođen jeftinijim materijalom i instant zaradom na papiru, ugradi materijale koji ne zadovoljavaju ni minimalne uslove - objašnjava Šojić u razgovoru za "eKapiju".

Obavezno atestiranje i kontrola kvaliteta

Goran Rodić je izričit u stavu da sav građevinski materijal mora imati atest akreditovane laboratorije - od betona i opeke, preko maltera i građevinske hemije (zbog koje je i nastao problem takozvanih "smrdljivih zgrada"), do protivpožarnih materijala i termoizolacije. Pločice ne smeju biti od azbesta, a boje moraju biti na vodenoj bazi.

- Građevinska inspekcija mora temeljno da kontroliše gradilišta i da suzbija divlju gradnju, a na svakom gradilištu mora da postoji nadzorni organ i da se vodi građevinska knjiga u koju se upisuje svaki korak - kaže sagovornik našeg portala.

Rodić kaže da se trenutno malo građevinskog materijala proizvodi u Srbiji i da je reč uglavnom o cigli, crepu i delom sanitarijama, dok se ostalo uvozi kao repromaterijal, a zatim se prerađuje kod nas.

I Vladimir Šojić iz "Galensa" navodi da su se u praksi najkritičniji pokazali uvozni materijali sumnjivih atesta, koji mogu čak i ugroziti ljudske živote.

- Materijali domaćih proizvođača su se pokazali veoma pouzdanim i sa odličnim odnosom cene i kvaliteta, a bitna stvar je i što domaće kompanije poštuju garanciju za svoje proizvode bez velike administracije - ističe Šojić i kaže da se u Novom Sadu trenutno konkurencija na tržištu bori podizanjem kvaliteta izgradnje objekta i time se trudi da privuče kupce - "što je za svaku pohvalu".

- Kao društveno odgovorna firma, "Galens" se trudi da implementira što više materijala domaće proizvodnje u svoje objekte, počevši od opekarija, mašinskog maltera, elektro instalacija i elektro galanterije, sobnih vrata, kompletne keramike, molerskih materijala, crepa, materijala za vodovod i kanalizaciju. Na žalost, za neke materijale jednostavno ne postoji industrija u našoj zemlji koja bi bila dovoljno konkurentna uvoznom materijalu ili je nema uopšte - kaže Šojić i dodaje da su najproblematičnija vrsta materijala za vodovod i grejanje, kao i elektroinstalacioni kablovi.

Urušavanje građevinske industrije

Jovan Milivojević iz "Keramike Kanjiža" ističe da su posledice trenutnog stanja na tržištu građevinskog materijala u Srbiji više nego očigledne – "potpuno urušavanje građevinske industrije koja polako dolazi do tačke posle koje nema povratka, ali i svih ostalih grana proizvodnje oslonjenih na nju".

- Naša kompanija redovno izmiruje sve obaveze prema državi, ulaže značajna finansijska sredstva u energetsku efikasnost, kvalitet i dugovečnost proizvoda, ateste kvaliteta i društvenu odgovornost, a sve u cilju razvijanja domaćeg tržišta keramike, zdrave konkurencije i ponude domaćih proizvoda vrhunskog kvaliteta našim kupcima. S druge strane, država ne čini ništa da zaštiti domaće proizvođače koji više ne mogu da se nose sami sa svim pomenutim problemima. Osim svega pomenutog, veliki problem predstavlja i povlašćen položaj proizvođača koji su na ivici propadanja ili su već propali, čime država osigurava socijalni mir, ali samo na kratko. Nesvesno, upravo tim postupcima direktno urušava zdrave sisteme koji se trude da očuvaju tradiciju i kvalitet srpskih građevinskih proizvoda - kaže Milivojević.

On navodi da je "Keramika Kanjiža" nekoliko puta pokušala da pokrene dijalog između proizvođača i resornih ministarstava, tako što je kompanija jasno detektovala probleme, ali i predložila rešenja. Ipak, na tome se sve završilo.

- Veliki problem je nepostojanje adekvatnih instrumenata zaštite koji bi onemogućili da se nekvalitetna roba iz uvoza plasira na domaćem tržištu. To takođe ima za posledicu nejednak tretman robe iz uvoza i robe domaće proizvodnje. Pooštrena kontrola o ispunjenosti uslova za uvoz robe određenog stepena kvaliteta, kao i njihovog plasiranja na domaćem tržištu, te usklađivanje domaćih propisa sa propisima EU je naš predlog rešenja za ovaj problem - zaključuje sagovornik "eKapije".

Marko Andrejić