Ko pretiče preko pune linije - Uvođenje sistema digitanih tahografa: između optimističnih najava i policijske istrage

Da je dobra vest to što je i u Srbiji počelo uvođenje sistema digitalnih tahografa, saglasne su obe strane koje učestvuju u ovom procesu, započetom pre skoro tri nedelje – i prevoznici i državna uprava. Ipak, da sve nije ružičasto, kao što se na prvi pogled čini, pokazalo se kada je prekjuče objavljeno da u Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja je za ovaj posao nadležna, policija kontroliše tender za nabavku kartica za tahografe, zbog sumnje da je namešten.

I ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić potvrdio je pre dva dana za Tanjug ovu informaciju, izjavivši pritom da "nema ništa protiv da se ispita i ceo rad Agencije", kao ni sporan tender, na kome je za proizvođača kartica izabrano beogradsko preduzeće "Grafocard". On je tada izjavio i da je to telo od svog osnivanje pre dve godine, pa do sada imalo dobre rezultate rada.

U pitanju nije mali novac, a računica je prilično jasna. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović nije mogao da za "eKapiju" precizira koliko tačno kartica za digitalne tahografe očekuju da će biti izdato, ali je rekao da je najverovatnije u pitanju nekoliko desetina hiljada komada, a maksimalno da sto hiljada. Kada se ovo pomnoži sa cenom izrade od 47 EUR, (kako stoji na sajtu Agencije), to znači da je celokupan posao vredan skoro 5 mil EUR.

(Ne)efikasna procedura

Početak procesa izrade memorijskih kartica Agencija za bezbednost saobraćaja objavila je 12. januara. Srbija je na taj način postala deo evropske porodice koja je ovu praksu uglavnom već uvela, ali i konačno omogućila da jedan broj teretnih vozila i autobusa sa digitalnim tahografom, koji od 1. januara prošle godine nisu mogli van granica naše zemlje, napokon počnu da voze u međunarodnom transportu.

Ipak, iako se koplja ne lome oko toga je li početak izdavanja memorijskih kartica benefit za srpske špediterske firme, čini se da autoprevoznici i Agencija za bezbednost saobraćaja ne dele u potpunosti mišljenje koliko će sama procedura biti jednostavna i laka.

Milutin Mrkonjić

U razgovoru sa domaćim autoprevoznicima, "eKapija" nije naišla na oduševljenje sistemom koji je uveden, kao ni brzinom ni efiksanošću u postupku izdavanja. Prigovora je bilo i na usklađenost rada "Grafocard"a i "Dunav Auta" (gde se zahtevi podnose), a saznali smo i da neretko tehnički detalji prave probleme i zastoje.

U Agenciji su nam, pak, kazali da nemaju nikakvih problema i da će se svi tehnički detalji usavršavati kako vreme bude odmicalo, kao i da je normalno da sam postupak na početku teče sporije. U budućnosti će, prema njihovim rečima, sve ići znatno brže.

Da li se transportne firme sa razlogom žale, ili je sve u redu, a proizvođač koji je odabran zaista i jeste najbolji, saznaćemo kada policija završi svoj posao.

Ko će da plati štetu

U međuvremenu, nismo mogli a da se ne zapitamo šta će biti sa vozilima koja su, zbog kaskanja u implemetaciji sistema digitalnih tahohrafa u Srbiji, ostala sa ove strane granice? Kolika je šteta, i ko će špediterima da je nadokandi. Ako je uopšte nadoknadi.

Podsećanja radi, ni jedan prevoznik u Srbiji koji je u svom voznom parku imao kamione ili autobuse proizvedene od juna 2010, od 1. januara 2011. godine nije mogao da obavlja saobraćaj van granica naše zemlje.

Ova situacija nastala je zbog činjenice da je Srbija potpisnica Evropskog sporazuma o radu posada na vozilima, po kome svako novo vozilo, po prvi put registrovano od 16. juna 2010, mora da ima ugrađen digitalni tahograf opremljen memorijskom karticom, kako bi moglo u međunarodni saobraćaj. Kako u našoj zemlji sistem digitalnih tahografa tada još nije bio uspostavljen, prevoznici nisu mogli dobiti kartice, već su nova vozila prevoz robe i putnika mogla da obavljaju samo u domaćem saobraćaju.

Zbog toga ne čudi što je prevoznike obradovala činjenica da smo konačno počeli sa uspostavljanjem sistema digitalnih tahografa.

Milutin Mrkonjić

"eKapija" nije uspela da sazna koliki je tačan broj takvih vozila, a kao što je bilo i očekivano, spekulisalo se o različitim ciframa. Na konferenciji za medije, 18. januara 2012, povodom početka izdavanja memorijskih kartica, ministru infrastrukture Mrkonjiću upućeno je pitanje da li je tačno da se jedan broj prevoznika sprema za tuži državu zbog ovoga, te da je broj spornih vozila između 500 i 1.000, na šta je ministar odgovorio kako o ovome ne zna ništa.

Sa druge strane, početkom 2011. godine, šef Odseka za bezbednost saobraćaja u Ministarstvu za infrastrukturu, Demir Hadžić izjavio je za Tanjug da je takvih vozila u Srbiji između 50-100. Znači, procene se nikako ne slažu.

Odgovor smo, zato, potražili u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

- Mislim da je to prepričana priča. Siguran sam da su u pitanju manji gubici, a to mi govori i da oni koji su se najviše žalili na ovo, još uvek nisu podneli zahteve za izdavanje memorijskih kartica – rekao nam je Stojadin Jovanović, objašnjavajući i da prevoznici nemaju previše razloga za žalbe, jer im je omogućeno da voze u domaćem saobraćaju.

Šta čeka špediterske firme

Dok čekamo rasplet priče, šta je to što je uspostavljanje sistema digitalnih tahografa u Srbiji donelo autoprevoznicima? Na šta mogu da računaju i šta da očekuju?

Kako će se obavljati kalibracija digitalnih tahografa, koja je obavezna na svake dve godine, budući da je ova mogućnost u našoj zemlji i dalje pod upitnikom, jedno je od pitanja o kome su proteklih dana predstavnici srpskih špediterskih firme razmišljali. Hoće li taj posao moći da završe u Srbiji i da li će moći da ukoliko žele, to ipak obave u inostranstvu, pitali su se.

- Već je objavljen pravilnik o radionicama na osnovu koga će svi zainteresovani moći da konkurišu kako bi dobili dozvolu za rad. Osim toga, ostavljeno je i jedno prelazno rešenje – oni koji su u prethodnoj nadležnosti imali dozvolu rad, sada će "pokrivati" ovu aktivnost i postoje 33 takve radionice. Takođe, prevoznici mogu bez ikakvih problema kalibraciju da obave i u ovlašćenom servisu u inostranstvu, to je dozvoljeno – rekla je za "eKapiju" Vesna Danilović iz Sektora za vozila Agencije za bezbednost saobraćaja.

Milutin Mrkonjić

Sledeće pitanje koje se nameće, prvenstveno jer je u igri veliki novac, jeste da li će, i kada, autoprevoznici analogne tahografe u starijim vozilima morati da zamene za digitalne? Dilema koja ne čudi, imajući u vidu da je većina prevoznika ima baš ovakva vozila.

Primera radi, u "Milšpedu", jednoj od vodećih logističkih kompanija u regionu, kazali su nam da je u njihovom voznom parku odnos vozila sa analognim i vozilima sa digitalnim tahografima 90:10.

I sam direktor Agencije za bezbednost saobraćaja rekao nam je da bi obaveza zamena svih analognih tahografa digitalnim, bila jako veliki trošak za naše kompanije. Ipak, ako se oslonimo na njegove reči, zasada nema razloga za brigu.

- Potpuni prelazak na digitalne tahografe prema sadašnjim saznanjima, nije planiran u skorijoj budućnosti, niti smo zasada na to obavezni prema evropskom sporazumu, tako da vozači starijih vozila mogu da se opuste. Mogu da računaju da dok kompletan sistem digitalnih tahografa ne bude uspostavljen, analogni se neće menjati – izjavio je Jovanović za "eKapiju".

On je za naš portal objasnio da su za nepoštovanje zakona, odnosno za neispravan tahograf ili za pogrešno korišćenje tahografa (i analognog i digitalnog), predviđene kazne od 100.000 do 800.000 dinara za pravno lice, 50.000 do 200.000 za preduzetnike, i 6.000 do 20.000 za vozače.

Nastaviće se...

Zahteve za izdavanje memorijskih kartica za digitalne tahografe korisnici mogu podneti na 65 mesta, što je, mora se priznati, značajno veći broj ekspozitura nego u zemljama u okruženju. Kako je "eKapija ranije pisala, za prvih sedam dana predato je oko 150 zahteva, a koliko će ih tačno biti saznaćemo u mesecima koji su pred nama.

Nema sumnje da će se o ovome još govoriti, te da će policijska istraga dodatno uzburkati javnost. Ipak, zaključke ne treba preuranjeno donositi, pa će i "eKapija" sačekati da nadležni kažu svoje mišljenje, ali i da vreme pokaže hoće li prevoznici na kraju biti zadovoljni ili će se još jednom ispostaviti da država radi na štetu svoje sopstvene privrede.

Milica Stevuljević