Sremski Karlovci kao srpski Hajdelberg - U planu novi univerzitetski grad namenjen stranim studentima

Ono što je za Nemce Hajdelberg, za Francuze Sorbona, za Mađare Pečuj, to bi za Srbiju mogli da budu Sremski Karlovci, najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete.

On dodaje da je već započeo pregovore kako bi se od ovog vojvođanskog mesta napravio srpski akademski centar.

Ukoliko se ostvari njegova vizija, varoš nadomak Novog Sada postaće univerzitetski grad, prvenstveno namenjen strancima koji žele da studiraju u Srbiji. Studentski kvart bi se prostirao na otprilike 10.000 kvadratnih metara, a svetski ugled bi sticao bogatom ponudom studijskih programa na engleskom jeziku.

- Mnoge zgrade u Sremskim Karlovcima, značajne u istorijskom smislu, nalaze se u vlasništvu SPC. Postoji način da se za univerzitetsko naselje, uz prethodne adaptacije pod okriljem Zavoda za zaštitu spomenika kulture, oslobodi 10.000 kvadrata prostora - kaže Šarčević i dodaje da je "druga opcija da se objekti koji su nekada bili školske zgrade otkupe od privatnih vlasnika ili prenamene".

Pored fakulteta, potrebno je izgraditi i studentski kampus.

- O ovoj ideji razgovarao sam i sa Nenadom Milenkovićem, predsednikom opštine, ali i sa Mihaljom Njilašem, pokrajinskim sekretarom za obrazovanje, i Zoranom Miloševićem, pokrajinskim sekretarem za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Kada na nivou države postignemo najbolji mogući dogovor, lako ćemo utvrditi koliko novca je za sve to potrebno, kakav će biti status tog univerziteta, koje studijske programe ćemo ponuditi. Ovaj univerzitet bi trebalo da bude biser srpskog obrazovanja, samim tim i kulture - najavljuje Šarčević.

Ministar ima u vidu da su mnogi evropski univerziteti, ili njihovi delovi, izmešteni upravo na takve lokacije kakvi su kod nas Sremski Karlovci. Za primer uzima Mađare, koji su ovu ideju sproveli u Pečuju.

- Doduše, oni su u taj grad uložili čak 75 mil EUR. Ali su zato ove godine duplirali broj tamošnjih studenata, bez obzira na činjenicu da godina studiranja medicine u Pečuju košta 15.000 EUR. Ostvarenjem ove ideje Srbija dobija mali univerzitetski grad, u kome bi da na jednom mestu pokazala ono što je najkvalitetnije i najvrednije u našem obrazovanju - naglašava Šarčević i dodaje da interesovanje studenata iz zemalja koje se tradicionalno zanimaju za akademsko obrazovanje u Srbiji ne jenjava.

To su, navodi Šarčević, pre svega države severne Afrike i Bliskog istoka, ali i Grčka i Kina, s kojom se sklapa sve više obrazovnih bilateralnih dogovora. On dodaje da će pokušati da privuku i studente iz Rusije, uz napomenu da su ovo zemlje čiji su se studenti nekada rado školovali kod nas.

Ministarstvo je zato nedavno i pokrenulo inicijativu Studiraj u Srbiji i formiralo radnu grupu koja trenutno pravi koncept kojim će privući inostrane akademce na ovdašnje akreditovane studijske programe na engleskom jeziku. Na prvom sastanku dogovorena je izrada kataloga tih studijskih programa, koja se privodi kraju i uskoro će se deliti na sajmovima obrazovanja, u stranim ambasadama i prilikom poseta stranih delegacija.

- Ministarstvo prosvete radi projekat internacionalizacije visokog obrazovanja. Interesovanju za studije u našoj zemlji doprinosi pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, ali i rangiranje univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Srbija u svetu ima veoma prepoznatljivu ulogu u elektrotehnici, robotici, medicini i poljoprivredi. To treba iskoristiti. Ne mislim samo novčano, iako je zarada koju će doneti strani studenti jedan od motiva stvaranja univerzitetskog centra u Sremskim Karlovcima, mnogo je važniji ugled koji država stiče time što promoviše kvalitetno obrazovanje - naglašava Šarčević i navodi razloge zašto će baš Sremski Karlovci poneti titulu "srpske Sorbone".

Za to je najpre bio presudan njihov izuzetan geografski položaj na padinama Fruške gore, u blizini Novog Sada, glavnog grada, Dunava i brze pruge Beograd-Budimpešta, što ga čini saobraćajno pristupačnim.

- Mnogi važni istorijski događaji počinjali su s tog mesta, od Karlovačkog mira pa nadalje. Taj gradić je na jednoj lokaciji objedinio neprocenjivu biblioteku kakva je ona u najstarijoj gimnaziji u zemlji, Patrijaršijski dvor, zgradu nekadašnje pravoslavne banke, Stefaneum, ali i mnoge druge nekada bitne objekte. O turističkom potencijalu je nepotrebno govoriti, jer Karlovce godišnje poseti između 150.000 i 200.000 turista - ističe ministar Šarčević.