Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

U fabrikama 300.000 tona opasnog otpada - Iza kapija preduzeća u restrukturiranju i stečaju

Izvor: Danas Četvrtak, 04.12.2014. 08:58
Komentari
Podeli
Iza ograda preduzeća u restrukturiranju i u stečaju nalazi se, prema procenama, oko 300.000 tona opasnog otpada. Ovaj istorijski otpad je evidentiran, utvrđeno je u kakvom je stanju i sada treba naći sredstva za njegovo uklanjanje.

Deo treba zbrinuti u zemlji, drugi u inostranstvu. Čišćenje kompanija poput kruševačke "Župe", EI "Niš", "Zorke" iz Šapca i "Prve iskre" iz Bariča od zaliha opasnog otpada, osnovni je preduslov da se za njih zainteresuju strani investitori. I, naravno, da konačno počne rešavanje ovog problema, koji se gomila godinama i koga se setimo samo u slučaju havarija - kaže za "Danas" Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije.

Koliko je opasnog otpada uskladišteno u firmama koje rade, teško je proceniti, jer nadležne institucije raspolažu različitim podacima. Istina je da ima društveno odgovornih kompanija, poput NIS-a ili "Fiata", dovoljno profitabilnih da mogu da prate njegovo zbrinjavanje. Međutim, mnoge firme izbegavaju obavezu da jednom godišnje prijave količine uskladištenog otpada, čekajući finansijski bolje dane kada će biti u mogućnosti da ga zbrinu. Svemu ovome treba dodati i opasni otpad uskladišten po kućama - od elektronskih i električnih uređaja, preko baterija do lekova kojima je istekao rok upotrebe. Računa se da se na srpskom tržištu godišnje plasira i do 80.000 tona električnih i elektronskih uređaja. Znači, otprilike ista količina više nije u upotrebi i predstavlja otpad.

- Pitanje opasnog otpada je pitanje nacionalne bezbednosti, i država mora da pronađe najbolji model za njegovo zbrinjavanje. Srbija još nema centar za fizičko-hemijski tretman, iako je to obaveza pred ulazak u EU, a već sedma državna administracija pokušava da reši taj problem. Posle 2019. opasni otpad više nećemo moći da izvozimo, za njega ćemo morati da se pobrinemo na svojoj teritoriji, što znači da nam nije ostalo puno vremena da osposobimo domače kapacitete koji će moći da se uključe u ovaj posao. Za sada u Srbiji postoji samo jedna deponija opasnog otpada, u smederevskoj Železari, dok recimo Mađarska ima čak 46 spalionica koje su u privatnom vlasništvu - navodi Mitrović i dodaje da bi uređenje centra smanjilo troškove našim fabrikama, jer je izvoz skup zbog visokih taksi za osiguranje transporta, koje se u Evropi kreću, zavisno od kategorije, od tri do pet evra po kilogramu.

Naš sagovornik procenjuje da Srbija godišnje "sahrani" 50 mil EUR u deponije time što neadekvatno skladišti otpad koji može da se reciklira ili iskoristi kao energent. Jer, ono što je za nekoga otpad, za drugog predstavlja sirovinu.

Prioritet je u ovom trenutku da se utvrdi koji domaći kapaciteti cementne industrije i ostalih spalionica mogu da budu korišćeni za zbrinjavanje opasnog otpada. Takođe, upravljanja opasnim otpadom mora da bude uređeno drugačije i preduzeće koje se bavi ovim poslom, treba da ima visoke bankarske garancije. Više ne bi smelo da se događa da "satelit" firme, registrovane sa ulogom od 250 EUR i uz dozvolu za skladištenje, prikupljaju ovaj otpad i - ostave ga na teret državi posle stečaja ili likvidacije.

Neophodno je i da država što pre osnuje zeleni fond iz koga bi se subvencionisale aktivnosti lokalne samouprave, kompanije u stečaju i sve firme koje nisu u mogućnosti da zbrinu svoj opasni otpad. Uz to, ovu oblast morala bi da prati dobra statistika i potpuna kontrola, kao i finansijske mehanizme za rešavanje problema.

- Država treba da vodi kampanju kako se upravlja opasnim otpadom, da podstakne građane da ga se oslobađaju i po modelu javno privatnog partnerstva izgradi infrastrukturu, centre i lokacije za njegovo odlaganje - kaže Mitrović i zaključuje da tamo gde se loše upravlja otpadom, javlja se problem sa kvalitetom podzemnih i vode za piće, ali i sa malignim bolestima.

Izazov

Obaveza naše zemlje da od iduće godine počne da zbrinjava 4,5 kilograma električnog i elektronskog otpada po stanovniku, što je veliki izazov za sve - i za reciklere i za sakupljače i za državu. Ali, tvrdi Siniša Mitrović, dobro izgrađen sistem za upravljanje otpadom i inkluzija siromašnih u tokove sakupljanja, mogu da budu najveća korist za državu i da povećaju BDP.

Šansa

- U Srbiji treba da se postave zvukobrani i snegobrani od Subotice do Preševa, a zvukobrani mogu da se prave od reciklarnog materijala. Mala i srednja preduzeća treba podstaći da krenu u ovakve, zelene poslove. U reciklaži, uz poreske i druge olakšice koje bi podstakle ovu granu, može da dobije novi proizvod i da se u upravljanju i preradi otpada do 2019. otvori između 3.000 i 5.000 novih radnih mesta - tvrdi Mitrović.

Firme:
Župa a.d. Kruševac Župa a.d. Kruševac
Elektronska industrija a.d. Niš Elektronska industrija a.d. Niš
Zorka-Holding a.d. Šabac
Holding Prva Iskra a.d. Barič Holding Prva Iskra a.d. Barič
Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije
NIS a.d. Novi Sad NIS a.d. Novi Sad
FCA Srbija Kragujevac FCA Srbija Kragujevac
Tagovi:
preduzeća u restrukturiranju
preduzeća u stečaju
Siniša Mitrović
PKS
NIS
Fiat
društveno odgovorne kompanije
opasan otpad
otpad u kompanijama
otpad u preduzećima
otpad u fabrikama
elektronski otpad
električni uređaj
sistem za upravljanje otpadom
zvukobrani
snegobrani
Komentari
Vaš komentar

Top priče

28.04.2024.  |  Industrija

Bečko postojenje za tretman otpadnih voda radi po uzoru na prirodu i samo sebe snabdeva zelenom energijom - U Dunav se ispušta čista voda, kada će Beograd tim putem?

U bečko postrojenje za preradu otpadnih voda oko 6.000 litara stigne svake sekunde, a nakon 20 sati, u Dunav se ispušta čista voda. Ovo postrojenje, najveće je u Austriji i među pet najvećih u Evropskoj uniji, godišnje preradi oko 200 miliona kubnih metara otpadnih voda. Fabrika pokriva površinu od 490.000 m2, što je površina veća od Vatikana, a njome upravlja ebswien, bečka kompanija u gradskom vlasništvu. - Nakon mehaničkog

28.04.2024.  |  Industrija, Građevina

Sombor prodao 21 ha zemljišta u Industrijskoj zoni

28.04.2024.  |  Industrija, Građevina

27.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Gradiće se regionalni fudbalski centri u Novom Sadu i Nišu

27.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

27.04.2024.  |  Građevina

Počela izgradnja tržnog centra Shop Park na 11.000 m2 u Aranđelovcu

27.04.2024.  |  Građevina

27.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

Nova privredna zona u Prokuplju sprema se za investitore - Počela gradnja trafostanice

27.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

28.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Završetak gradnje obilaznice oko Gornjeg Milanovca najavljen za septembar - Radovi vredni 30,5 mil EUR

28.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

26.04.2024.  |  Građevina

Objavljena studija o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju kompleksa Marina Dorćol

26.04.2024.  |  Građevina

eKapija+

Vidi sve

29.04.2024.  |  Građevina, Finansije

Lukavac Cement 50. rođendan dočekuje pod okriljem mađarske Talentis Grupe

29.04.2024.  |  Građevina, Finansije

29.04.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

Goran Ivanišević i Luna Vujović predstavili novu fondaciju UNIQA SEE Future - Podrška za bolju budućnost

29.04.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

26.04.2024.  |  Industrija

DS Smith kreira ambalažu koja se 100% reciklira - Vaš ulaz u cirkularnu ekonomiju

26.04.2024.  |  Industrija

26.04.2024.  |  Energija

Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva Crne Gore - Voda, vetar i sunce zamena za pljevaljski ugalj

26.04.2024.  |  Energija

26.04.2024.  |  Energija, Građevina

Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije - Resursa nema, građevinska industrija mora da postane održivija

26.04.2024.  |  Energija, Građevina

26.04.2024.  |  Vesti

Održana velika konferencija kompanije MPC Properties - "MPC Echo" predstavio novi talas inovativnog poslovanja

26.04.2024.  |  Vesti

25.04.2024.  |  Finansije

Odličan početak godine Atlantic Grupe - Zaključena akvizicija Strauss Adriatica i snažan rast prodaje i profitabilnosti

25.04.2024.  |  Finansije

25.04.2024.  |  Energija

Univerexport nosilac investicije od 6 mil EUR u obnovljive izvore energije

25.04.2024.  |  Energija

Izdvajamo još...

Urbanističke priče
Oglašen javni uvid u nacrt izmena i dopuna PDR-a Suvo rudište na Kopaoniku za deo celine Centar - Blok B7
Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone u Novom Sadu - Zelenilo i poslovni objekti
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Finansiranje
Pokrajina finansira nabavku kvalitetnih priplodnih grla
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
U šta ulagati?
Pravilna setva obećava - Po kilogramu semena do 450 kilograma boranije
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Investirati u nekretnine?
Salonski stan - Nekretnina čija vrednost ne opada
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.