Ukidanje premija za mleko težak udar na seljaka

Najavljeno ukidanje premija za mleko moglo bi preskupo da košta srpskog seljaka. Ako Vlada Srbije ispoštuje svoju nameru da dotaciju po litru mleka ukine 2016. godine, svi proizvođači ostaće bez ovog prihoda. A, najveći problem je što će bez jedinog prihoda ostati oni koji nemaju umatičenu stoku. Plan države je da se ubuduće u stočarstvu plaća samo subvencija po grlu. Takav sistem pomoći mlekarstvu i sektoru uzgoja stoke mogli bi da uživaju samo veliki proizvođači.

Mali proizvođač na selu koji ima dve krave, kada se udruži sa nekoliko sličnih, sitnih proizvođača sada može da proda višak mleka i za to dobije premiju. Ako se one ukinu onda više neće imati motiva da proizvodi mleko, već samo grla.

Kako bilo, premije za mleko od 2016. godine najverovatnije će biti zamenjene subvencijama po grlu. Jedan od razloga ovakve promene su loši rezultati u stočarstvu. Kako je rekla Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede, traže se po ugledu na EU bolji i optimalniji model trošenja sredstava za te namene, jer trenutni efekti nisu zadovoljavajući.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godina predviđa smanjivanje mera koje nisu Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU komforne, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

- Ovakva orijentacija podrazumeva napuštanje dosadašnjeg načina dotiranja isporučenog mleka i prelazak na plaćanje prema kvalitetu mleka - rekli su nam u Ministarstvu poljoprivrede. - Premija prema kvalitetu bila bi prelazna šema do potpunog ukidanja.

Stručna javnost, ovakvom najavom, međutim, nije zadovoljna. Štaviše, smatraju da će ovaj potez dodatno urušiti "klimavo" stočarstvo.

- Česta promena politike subvencija, čak i kada je stručno opravdana, nije dobra - priča profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. - To se naročito odnosi na stočarstvo, gde se ciklusi proizvodnje kreću od jedne, za živinarstvo, do čak sedam godina za govedarstvo. Postoji i značajna razlika između broja obeleženih grla stoke sa ušnim markicama i broja umatičenih grla istih vrsta. Kao i broja umatičenih grla na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja jedino mogu dobijati subvencije po različitim osnovama.

Profesor Ševarlić kaže da smo prilično zakasnili sa revitalizacijom stočarstva, koje je, kako smatra, na sramotno niskom nivou.

- Samo 33% vrednosti poljoprivredne proizvodnje je iz stočarstva - priča profesor Ševarlić. - Proizvodnja mleka stagnira na oko 1,5 milijardi litara godišnje i pored skromnog povećanja mlečnosti krava, za 20% u poslednjem desetogodištu, zbog značajno bržeg i većeg smanjenja broja muznih krava - istovremeno za 34%.

Evropske krave daju duplo više

U EU ide se ka napuštanju kvota za mleko po farmama. Kako kaže profesor Ševarlić, to će usloviti porast proizvodnje mleka i povećanje ponude u odnosu na tražnju u EU:

- Inače, trenutna prosečna mlečnost kod nas je tek nešto više od tri hiljade litara po muznoj kravi, što je duplo manje od mlečnosti krava u EU.

Malo umatičenih grla

Ne možemo sada preći samo na subvencije po grlu, jer je mali broj grla stoke umatičen, smatra Marjan Rističević, predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu.

- Nisu sve krave umatičene, a sve one daju mleko - priča Rističević. - Kada bi se to desilo, poruka seljacima bi bila da ih država podržava da imaju stoku, ali i da im proizvodnja mleka ne bude isplativa.