Izvor: eKapija | Utorak, 13.03.2018.| 15:00

Gotovo polovina malih i srednjih preduzeća u Srbiji nevidljivo na internetu - Ima li poslovanja bez onlajn prisustva?

(Foto: Viewvie/shutterstock.com)
Da nije bilo interneta nikad se ne bismo ni usudili da pokrenemo posao, zajednički je stav većine učesnika panela o onlajn poslovanju, održanog 6. marta 2018. godine tokom devete godišnje konferencije o Internetu u Srbiji – DIDS 2018.

To, da je uticaj prisustva na internetu značajan za uspeh u poslovanju čak i kod preduzeća i biznisa koji nisu direktno povezani sa internetom, posvedočili su i rezultati istraživanja o indeksu digitalne vitalnosti mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u 2017. godini.

Ovo istraživanje, koje su sproveli istraživačka kuća GfK i analitička kompanija Mineco Computers, pokazalo je tako da mikro preduzeća koja imaju svoju zvaničnu internet prezentaciju godišnje ostvaruju čak 110.000 EUR veći prihod, te profit veći za 10.500 EUR od onih koji nemaju web stranicu. Takođe, ova preduzeća u proseku imaju i jednog zaposlenog više.

Kada su mala preduzeća u pitanju finansijski podaci su još očigledniji - prihod veći za 870.000 EUR i dodatni profit od 53.500 EUR imala su preduzeća prisutna na internetu. Uz to, i tri radnika više.

Pa, iako bi se na osnovu ovakvih podataka dalo pretpostaviti da je web prezentacija neizbežan "alat" naših preduzeća, gotovo neverovatno zvuči da gotovo polovina anketiranih firmi (njih 46%) nema niti jedan digitalni kanal komunikacije sa svojim klijentima, korisnicima, potrošačima...

Dragan Sandić, vlasnik Iskon mode, kaže da ga iznenađuje podatak da ovako mali broj kompanija u poslovanju koristi Internet, posebno kada su u pitanju vlasnici mladih kompanija za koje se pretpostavlja da su "digitalni urođenici".

Naime, tek svaka treća kompanija osnovana nakon 2010. godine ima web prezentaciju.

Sandić, čija se firma bavi proizvodnjom unikatne garderobe i odeće, navodi da posetioci njihovog sajta mogu da naruče i kupe proizvode online, ali da to ni izbliza nije sve što onlajn prisustvo nudi firmama.

- Prilično sam siguran da je 90% naše prodaje vezano za onlajn, zahvaljujući tome što su kupci preko interneta čuli o nama i našim proizvodima pa kada dođu u naše prodavnice već znaju tačno šta žele i ostaje im samo da probaju veličinu. To ne bi bilo moguće da nismo prisutni na internetu - kaže Sandić.

Kada su nove usluge u pitanju, on istče da bi sledeći korak mogao da bude da posetiocima sajta ponude mogućnost da sami kreiraju svoj komad garderobe koji bi im nakon toga zaposleni u Iskon modi i napravili.

Facebook nije dovoljan

Činjenicu da manje od polovine kompanije ima svoju web stranicu, a da nije zanemarljiv ni procenat onih koji se odluče da umesto nje otvore Facebook stranicu (9%), vlasnik kompanije Tegla’s, Vladimir Elesin, objašnjava time što su današnji mladi od ranog uzrasta usmereni na društvene mreže te im je korišćenje istih prirodnije od sajtova.

Ipak, dodaje, to ne znači da je takva poslovna odluka i dobra.

Kako kaže, ovakva praksa nije odgovarajuća jer se vebsajtom može ostvariti bolje pozicioniranje, ali i privući veći broj zainteresovanih klijenata.

- Društvene mreže su odlične za komunikaciju sa korisnicima i promociju proizvoda, ali je vaša stranica ipak vaš osnovni alat - kaže Elesin i podseća na to da firma može da bude vlasnik svoje stranice i domena, ali ne i svojih stranica i naloga na društvenim mrežama.

Sve što je na njima objavljeno može jednog dana samo da nestane, navodi, a u tom slučaju bi poslovanje moglo prilično da trpi.

Da kupci, klijenti, korisnici usluga i proizvoda od preduzeća očekuju da budu digitalno prisutni, potvrđuju i rezultati pomenutog istraživanja prema kojem je internet osnovni kanal za upoznavanje sa kompanijom i njenim poslovanjem za apsolutnu većinu anketiranih. Sa druge strane, u čak 86% preduzeća "nevidljivih" na internetu kažu da im taj aspekt poslovlanja jednostavno nije niti bitan, niti potreban.

Za industriju igračaka, važno je online prisustvo, smatra Biljana Branković iz kompanije archiPLAY koja proizvodi arhitektonske edukativne igračke.

- Da nije bilo interneta, ne bi se upustili u ovaj posao, u kojem je potrebno klijentima detaljno predstaviti proizvod i njegovu namenu - navodi ona i dodaje da internet pruža ogroman potencijal za razvoj biznisa, naročito kada su u pitanju specijalizovane niše poslovanja.

Za dve godine jednom uživo sa klijentom

Da je tako govori i primer kompanije Garden koja se bavi uzgojem i negom biljaka i uređenjem vrtova i bašti. Kako kaže vlasnik Dragan Sajić, "sajmovi su prošlost" i sada gotovo sve klijente privlače preko interneta.

On to potvrđuje i konkretnim primerom. Kompanija Garden, naime, dobila je onlajn upit klijenta iz Švajcarske zainteresovanog za uređenje dvorišta njegove kuće u Srbiji.

Nakon što su sa Google mapa preuzeli slike dvorišta, napravili su animaciju predloženog rešenja i prezentovali je klijentu tokom Skype razgovora. Ne samo što su dobili taj posao, već su sada pune dve godine angažovani na održavanju. Za sve to vreme, navodi Sajić, sa svojim klijentom su se samo jednom videli uživo.

- Mi smo na sajtu uveli i opciju za chat sa posetiocima. Često nam se tako jave ljudi sa različitim pitanjima i, zadovoljni našim savetima i predlozima, po pravilu postanu i naši klijenti - dodaje Sajić.

(Foto: PureSolution/shutterstock.com)
Istraživanje je pokazalo i izvesna preklapanja u stavovima firmi i njihove publike. Veb sajt i Facebook stranicu i jedni i drugi smatraju ubedljivo najbitnijim od svih digitalnih alata. Sa druge strane, dosta korisnika bi ipak želelo da preduzeća imaju i YouTube kanal (oko 35%) i mobilnu aplikaciju (45%), koji kod preduzeća, međutim, ne prelaze 5% značaja.

U digitalnoj strategiji kompanije Viva travel ipak, video prezentacije i YouTube zauzimaju posebno mestom budući da sve više ljudi želi da se što bolje upozna sa destinacijama i hotelima u ponudi pre nego što se odluče za rezervaciju smeštaja.

Kako kaže Tanja Živanov, u ovoj turističkoj agenciji se "više niko ne nada da će u poslovnicu ući neko ko je video ponudu aranžmana u novinama".

- Turistički sektor se preselio na Internet, i danas bukvalno zavisimo od njega. Osim velikog broja turista, kontaktiraju nas i potencijalni poslovni partneri pa smo proširili ponudu omogućivši posetiocima našeg sajta i neke dodatne usluge kao što su rezervacija avio karata, iznajmljivanje automobila na određenoj destinaciji ili bukiranje hotela - objašnjava.

Jedan od planova agencije, dodaje Živanov, jeste i onlajn kupovina aranžmana čim bi se u potpunosti otklonila potreba za dolaskom u poslovnice.

Na DIDS-u 2018, održanom u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) obeležen je i 10. rođendan .RS domena.

Inače, od ukupnog broja ispitanih kompanija koje imaju svoju veb stranicu, njih 79% ima .RS domen. To ne čudi jer u njega 72% potrošača ima veliko poverenje, a poslovanje na nacionalnom domenu preporučuje se i zbog boljeg pozicioniranja na Googlu i drugim pretraživačima.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.