(Ekonomist) Hosteli - biznis koji se rađa

Od prvih dana proleća na ulicama Beograda će se viđati sve više mladih ljudi koji sa rančevima na leđima i mapama u rukama obilaze grad. Takoreći do juče, svi su mediji s ponosom beležili da tokom novogodišnjih praznika u Beogradu nije bilo praznih ležajeva u hotelima, motelima, apartmanima i hostelima. Kad se uzme u obzir da se radi o manje od 12.000 ležajeva što je za grad veličine Beograda sa ozbiljnim ambicijama u turizmu premalo, onda ta “popunjenost kapaciteta” i ne izgleda tako fascinantno.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

Međutim, za ovu priču važnije je nešto drugo: iako statistika posetioce ne registruje po životnom dobu, među onima koji su tokom pomenutih praznika boravili u srpskoj prestonici sigurno je više od polovine bilo mlađe od 35 godina. I u budućnosti Beograd će se pozicionirati kao zavodljiv i uzbudljiv, grad dobrih vibracija, poseban, pun života, u kojem nema dosade, grad ljudske komunikacije. Ako dopre do onih kojima je namenjena, tj. pre svega do mladih u Evropi, ali, što da ne, i u drugim delovima sveta, ova poruka bi trebalo da u (relativno bliskoj) budućnosti ovamo puno mladih ljudi, spremnih da istražuju, željnih zabave i komunikacije. Prema nekim statistikama, putovanja mladih čine petinu svih turističkih kretanja, a mladi putnici su “trendseteri”, tj. oni koji formiraju i (najviše) prate trendove u putovanjima. Doda li se tome da su predstave o mladom turisti kao nisko budžetnom potrošaču pogrešne, jer on u proseku dnevno potroši 64 dolara, jasno je da će ova ciljna grupa dugoročno biti vrlo interesantna. Važno je, međutim, znati da je u potrošnji kod mladih turista visoki komfor najmanje bitna stavka. Međutim, ako bi kojim slučajem nagrnuli u Beograd, gde će ovi mladi ljudi biti smešteni?

Ima li Beograd hostele?
U Informativnom centru Turističke organizacije Beograda ljubazno će vam dati listu hostela na kojoj se nalazi sedamnaest objekata. U stvari, međutim, u Beogradu samo jedan objekat u svom imenu sadrži naziv hostel. Mada i to više “takoreći nezvanično”, jer domaći propisi, tj. Zakon o turizmu i Pravilnik o kategorizaciji, nisu definisali omladinski hotel-hostel. Poslednji koji se smatrao omladinskim bio je hotel “Mladost”, koji je već nekoliko godina u lancu “Best Western Hotela”.

Kako zvanično takva vrsta smeštaja ne postoji tako se ni boravci u ovim “hostelima” posebno ne registruju u Zavodu za informatiku i statistiku grada Beograda. Počeće tek kada Ministarstvo trgovine, turizma i usluga bude “definisalo” hostel. Očekivalo se da to bude početkom ove godine, ali (iz razloga koje nije teško naslutiti) do toga još nije došlo.
Na nekim od rezervacionih internet sajtova za hostele mogu se pronaći i adrese objekata kojih nema na ovoj listi pa se tako broj “hostela” u Beogradu povećava na preko dvadeset, uključujući tu i kapacitete nekoliko studentskih i domova učenika koji uglavnom funkcionišu tokom letnjih meseci. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je i ovo konačan broj, jer su neki otvoreni i tokom decembra.

Budimpešta, koja Beogradu može da posluži kao uzor u mnogo čemu kada je turizam u pitanju, ima preko stotinu hostela, “badžet” hotela i apartmana. Oni stoje na raspolaganju mladim turistima i drugima kojima ovakva vrsta smeštaja odgovara. Čak je i naš istočni sused Sofija, sudeći po broju hostela koji se nude preko internet rezervacionih sistema, ispred Beograda.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

Krajem 2003. godine okončan je međunarodni projekat “Menadžment i preduzetništvo u zemljama u tranziciji” u kojem su, osim naših, učestvovali i eksperti iz još jedanaest zemalja. Među 291 ponuđenim projektom, urađenim po metodologiji Svetske banke, našao se i projekat vezan za pružanje usluga smeštaja. Projekat se bazirao na iznajmljivanju dve gradske sobe treće kategorije (sa dve zvezdice) i predviđao ulaganje od 4.500 evra, uz bruto dobit od 1,5 evra po jednom evru investicije i rok povraćaja kapitala od 11 meseci. Nije poznato da li su pomenuti projekat videli i bili njime podstaknuti prvi pokretači posla sa iznajmljivanjem soba koje su izdavane kao prvi beogradski hosteli, ili je u pitanju puka koincidencija, tek 2004. godine je nezvanično, gotovo ilegalno, par njih počeo novu fazu razvoja beogradskog omladinskog turizma.

Više od polovine sadašnjih beogradskih hostela, zapravo objekata koji se tako oglašavaju, smešteno je u iznajmljenim stanovima, najčešće na spratovima. Njima upravljaju mladi ljudi, često u parovima: dva brata, dva druga, drug i drugarica i sl. Polovinu preostalih hostela čine oni koji su smešteni u zasebnim kućama ili zgradama, iznajmljenim ili u vlasništvu, a ostatak domovi učenika ili studentski domovi, koji goste primaju preko leta ili tokom praznika. Samo dva studentska doma “Studentski grad” i “Kralj Aleksandra I” (bivši “Lola”) tokom čitave godine izdaju po dvadeset ležaja u ove svrhe.

Kako započeti biznis?
Zajednička karakteristika svih beogradskih hostela u privatnom vlasništvu je da niko od vlasnika-direktora pre ulaska u ovaj posao nije imao prethodno iskustvo u ugostiteljstvu. Izuzimamo iz ovoga hostel “Beograd” u neposrednoj blizini železničke stanice, koji je ranije bio hotel, a hostel će, očigledno, biti samo u prelaznom periodu, dok ne bude rekonstruisan i pretvoren u hotel sa tri zvezdice, najverovatnije do kraja 2007. godine. Zajedničko je vlasnicima hostela i to što prilikom započinjanja posla niko nije koristio bankarske niti državne kredite. Ako su i korišćena tuđa sredstva, onda su to bile pozajmice, najčešće od prijatelja.

Za otpočinjanje posla sa hostelima, dakle, nije neophodno da se poseduje stan ili kuća u vlasništvu, to može biti i dugoročan zakup većeg stana sa tri ili četiri sobe.Vrlo je važno da lokacija bude dobra. Ako stan i nije u centru, onda treba da je sa njim odlično saobraćajno povezan.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

Po postojećem Zakonu o privatnom preduzetništvu i Zakonu o privrednim društvima pokretač se registruje kao preduzetnik u Agenciji za privredne registre. Rešenje se dobija već pet dana posle donošenja poreskog broja iz Uprave prihoda i podnošenja registracione prijave. Tako se postaje osnivač i direktor preduzeća sa ograničenom odgovornošću čija je delatnost izdavanje soba u domaćoj radinosti.
Nakon toga sledi zahtev nadležnoj gradskoj Komisiji za kategorizaciju i pregleda soba koje treba da su opremljene u skladu sa važećim pravilnikom. Ako nema primedbi - odmah se dobija rešenje za početak rada. Naravno, može se početi tek ako se poseduje fiskalna kasa za registrovanje prometa.

Za početak je važno da se blagovremeno, bar par meseci ranije, postavi informacija o hostelu na velike hostelske informaciono-rezervacione sajtove. Najbolje je početi sa radom tokom proleća, u aprilu ili maju, jer će tako hostel moći vrlo brzo da dočeka prve goste. Ovo je važno i iz finansijskih i psiholoških razloga. Nema ničega težeg u ovom poslu od praznog objekta.

Najvažnija je ipak posvećenost i komunikativnost. Potencijalni gosti su ljudi koji su izabrali ovu vrstu smeštaja ne samo zbog skromnijeg budžeta, već i zato što im od najčešće uštogljene hotelske atmosfere više odgovara topla i nekonvencionalna atmosfera u kojoj mogu da se druže i razmenjuju iskustva sa svojim vršnjacima. Od ljudi koji rade u hostelu očekuje se ne samo profesionalizam, čistoća i udobni kreveti, već i da budu predstavnici svoje nacije i kulture, i svojevrsni vodiči i informatori. Ko to nije u stanju, moraće da pronađe nekoga ko jeste. Znanje bar jednog svetskog jezika se podrazumeva.

Posao u ugostiteljstvu nije nimalo lak, a rad sa mladim gostima, koji će biti najčešći korisnici, zahtevan je ali i zahvalan. To će relativno brzo moći da se vidi kada pristignu ocene rada hostela na sajtovima. Desiće se da gosti počnu da produžavaju svoj planirani dvodnevni boravak na nedelju ili čak deset dana i zbog Beograda u koji su se zaljubili, ali i zbog truda ljudi iz hostela. Naročite lepo biće kada počnu ponovo da dolaze sada kao već stari znanci i gotovo prijatelji.

Za započinjanje posla potrebno je između osam i deset hiljada evra zavisno od toga da li će objekat imati 15 ili 20 ležaja. U ovaj iznos uračunata je tromesečna zakupnina stana sa depozitom. Pri izboru stana treba voditi računa da ima dve odvojene sanitarne jedinice, u protivnom ovaj izdatak znatno povećava početna ulaganja.

Ukoliko se ne raspolaže sopstvenim sredstvima, najpovoljniji su mikro i “start up” krediti koje odobrava Fond za razvoj Republike Srbije - prvi za samozapošljavanje, a drugi za finansiranje početnog biznisa, sa rokovima otplate od tri do pet godina, uz kamatu od jedan odsto na godišnjem nivou i “grejs” periodom od godinu dana. Iznos kredita pokriva početna ulaganja, ali je neophodno obezbeđenje garancije u vidu hipoteke na nepokretnost ili zemljište u vlasništvu u odnosu 1:1 za prvu, odnosno 1:1,5 vrednosti odobrenog kredita za drugu vrstu kredita. Za tzv. kredite za početnike garancija može biti i menica potpisana od strane dva žiranta.

I naravno - izbor imena. Naizgled lak posao, ali ga ne treba ostavljajte za kraj, već to treba uraditi odmah na početku. Neka se lako izgovara, lako pamti i zvuči svetski.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

Sami svoji majstori
Diplomirani ekonomista Bojana Nikolić, direktor je preduzeća “Terranova” koje se od osnivanja 1992. godine bavi trgovinom medicinskom opremom. U oktobru 2005. godine otvorila je TIS hostel kojim takođe rukovodi. Ovaj hostel jedan je od retkih beogradskih objekata koji bi, osim što se tako zove, zbog svog izgleda i kapaciteta od 60 ležajeva, sa pravom mogao da bude nazvan omladinskim hotelom. Naša sagovornica kaže: “Možda izgleda iznenađujuće da se neko ko se bavio medicinskom opremom odluči da uđe u ugostiteljstvo, ali mi smo uočili da postoji prazan prostor u turističkoj i smeštajnoj ponudi Beograda. Kuću na Zvezdari, koja je u vlasništvu osnivača preduzeća, preuredili smo u hostel, a sedište preduzeća preseljeno je u iznajmljen prostor u istoj ulici. U oktobru 2006. godine navršilo se godinu dana rada hostela, a tokom novogodišnjih praznika primili smo dvehiljaditog gosta”.

“Mi smo - nastavlja gospođa Nikolić - jedinstveni u Beogradu, ne samo po veličini kapaciteta, već i stoga što smo u jedinstvenom ambijentu i u zasebnoj kući. Skoro 90 odsto naših gostiju su mladi ljudi iz inostranstva. Najbrojniji su Slovenci, potom Italijani i Englezi a gosti su nam bili i mladi Poljaci, Makedonci, Španci, Australijanci, Kanađani...Po profilu naši gosti su individualci koji imaju averziju prema turističkim paketima. Oni sami organizuju obilaske i razgledanja”.

Osim sopstvene internet prezentacije hostel se nalazi i na važnijim hostelskim rezervacionim sajtovima, ali se ovde na sve načine trude da dovedu goste, pa se tako Bojana Nikolić ne stidi da kaže:
“Kada smo prazni dovodimo goste i sa železničke stanice i stalno šaljemo ponude običnom i elektronskom poštom. Išli smo da se upoznamo sa onima koji rade u informativnim centrima TOB-a a i oni su dolazili da se upoznaju sa našim hostelom. Ipak znamo da je najbolja reklama kada zadovoljan gost pošalje svog prijatelja ili sam ponovo dođe. Privatno preduzetništvo zahteva širinu pogleda i puno rada, a mi se u svemu oslanjamo na sopstvene snage”.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

Jedan od pionira u poslu sa hostelima je mladi preduzetnik Nenad Lazarević koji se školovao u inostranstvu. Sada je vlasnik jednog od tri na internet sajtovima najbolje ocenjenih hostela u Beogradu, “Belgrade eye”, i rado se seća početaka: “Bili smo prvi u Beogradu kada smo 2004. godine u Gospodar Jovanovoj ulici otvorili hostel ‘Open Belgrade’. Tada su i cene bile više i iznosile oko 20 evra, a i marža je bila veća. Danas je sa cenom od 8,80 evra marža drastično smanjena. Hostel ima kapacitet od 20 ležaja i radi već godinu dana od čega se periodom intenzivnog rada može smatrati vreme od 1. aprila do 1. novembra.

Lazarević, kome je ovaj posao sporedna delatnost, u budućnosti će se više posvetiti informatičkim tehnologijama. Razume što mnogima, zbog brzine registracije i relativno malih početnih sredstava, posao sa hostelima izgleda vrlo atraktivno, ali smatra da nema puno prostora za otvaranje novih hostela pa čak izražava bojazan: “Dovoljno je da se pojavi samo jedan veliki investitor koji će u ovom poslu da vidi priliku za zaradu i da zatvori sve male”.

Hostel “Three Black Catz” (namerno nepravilno napisano), sa 10 ležajeva, koga vodi Mladen Milenković, radi od decembra 2005. godine i po ocenama korisnika jedan je od tri vodeća u Beogradu. Kada čitate ocene koje su korisnici na internet sajtovima dali ovom hostelu, učini vam se da je nemoguće da je on smešten u Beogradu. Milenković između ostalog kaže: “Beograd je daleko iza Budimpešte, ali i iza Sofije. U pitanju su stvari koje nisu nerešive, naprotiv, rešavaju se vrlo jednostavno.Tu je večiti problem ćirilice i latinice u nazivima ulica i problem mapa koje su najčešće latinične pa su onda neupotrebljive, jer su nazivi ulica ćirilični. U postavljanju naziva ulica trebalo bi koristiti model iz Budimpešte gde se naziv u jednoj ulici nalazi na više mesta sa naznakom smera i pregled u određenom smeru obuhvaćenih brojeva. Naizgled beznačajno, ali vrlo dragoceno za snalaženje. Za ovu kategoriju putnika potrebno je takođe što više besplatnih karti Beograda”.

Marko Milojević nema još trideset godina a sa bratom Đorđem vodi hostel “Star”, za koji je neko od korisnika na internet sajtu napisao “to je više apartman koji delite sa prijateljima nego hostel”. Braća Milojević rade sa velikom posvećenošću koja nije mogla da ostane bez rezultata. Skromna ulaganja u marketing, kopirani crno-beli flajeri, nadoknađuju se ulaganjem u socijalne odnose. Zato Marko Milojević kaže: “ne možemo biti zadovoljni dosadašnjim finansijskim rezultatima, ali jesmo marketinškim, jer radimo na duže staze. Da bismo mogli da pokrijemo troškove treba da imamo 4,3 gosta dnevno a za sedam meseci rada imali smo oko hiljadu gostiju tako da smo do sada bili iznad tog proseka. U ovom poslu nema lakih para. Žao mi je što nam gosti borave kratko, jer Beograd zapravo ne nudi mnogo dodatnih sadržaja. U Sofiji i Bukureštu, na primer, ostanu po dve nedelje, jer postoji obilje programa koji nude izlete po celoj zemlji. Beograd na žalost nije iskoristio mnoge svoje atraktivne sadržaje”.

Hostelski savez bez hostela
Iako zvanično nema ni jedan hostel, Srbija ima hostelski savez, zapravo Ferijalni i hostelski savez Srbije i Crne Gore, koji je član Međunarodne federacije omladinskih hostela (IYHF). Generalni sekretar Saveza, Žarko Gvero u razgovoru za EM ističe da “prvi posao” koji stoji pred ovom organizacijom jeste da na osnovu standarda IYHF, definiše šta je hostel. Da bi jedan objekat mogao da nosi Hostelling International logotip i znak kvaliteta, mora da zadovoljava jednostavan, ali fundamentalan princip koji ima pet komponenti; to su dobrodošlica, čistoća, bezbednost, tajnost-privatnost i komfor. Minimum standarda za hostele podrazumeva nadzor direktora, upravnika ili neke druge odrasle osobe, odvojene spavaonice za muškarce i žene sa odvojenim ulazima. Odvojene sanitarne instalacije u odgovarajućem broju za žene i muškarce, čajnu kuhinju opremljenu jednostavnim uređajima za kuvanje jela i zajedničku prostoriju za boravak gostiju. Ferijalni savez nema objekte u svom vlasništvu, ali je ugovorom o korišćenju kapaciteta sa nekolicinom domova učenika obezbedio članstvo u Federaciji.

U Zakonu o turizmu jedino mesto gde se pominju hosteli je član 8 koji se odnosi na usluge u omladinskom i dečjem turizmu, koje se definišu kao “organizovanje i sprovođenje boravka turista u omladinskim hotelima-hostelima ili drugim objektima predviđenim za omladinu i decu...”

Pravilnik o kategorizaciji ugostiteljskih objekata datira iz 1995. godine i predstavlja radikalnu promenu u razvoju ugostiteljstva i turizma u Srbiji, jer se na osnovu međunarodnih normi uvode elementi standardizacije i osnove za uvođenje sistema kvaliteta ISO 9002-4. U Beogradu je krajem 2005. započeta kategorizacija privatnog smeštaja, kuća za odmor, stanova za odmor, soba za iznajmljivanje i turističkih apartmana, sa ciljem da se upotpuni smeštajna ponuda, da se smanji ili eliminiše broj nelegalnih, neregistrovanih objekata, ali i da se garantuje turistima da su svi objekti na odgovarajućem tehničkom i sanitarnom nivou. I sam svestan objektivnog stanja u Srbiji i toga da su omladinski hoteli kod nas u povoju Žarko Gvero ističe: “u Beogradu bi po strogim kriterijumima samo dva od postojećih privatnih hostela mogla da ponesu taj naziv. Zato ćemo kod kategorizacije hostela u Srbiji voditi računa o realnom stanju. Tako će postojati tri klasifikacione grupe-kategorije: standardna, niža i viša. I članarina od 500 evra je za većinu potencijalnih članica Asocijacije hostela Srbije previsoka tako da ćemo i nju prilagoditi stvarnim mogućnostima”.

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda

IYHF

Međunarodna federacija omladinskih hostela sa sedištem u Engleskoj ima u svojoj mreži 4.500 hostela sa preko 360.000 ležaja u više od 70 zemalja sveta. Sa oko četiri miliona članova, IYHF godišnje beleži 40 miliona noćenja i oko 1,4 milijardi dolara prihoda.

Cene

Cene smeštaja u beogradskim hostelima kreću se od osam do 13 evra u višekrevetnim sobama sa četiri, pet i šest ležaja, često spratnim. U cenu je uračunato noćenje, neograničeno korišćenje interneta, a ponegde i besplatni čaj i kafa.
Nešto intimniji, tzv. “private” smeštaj, sa najviše dva kreveta, za parova ili dve osobe, plaća se od 14 do 25 evra po osobi.

Nizak procenat

Naša sezona započinje u aprilu i traje do kraja septembra, a tokom preostalih meseci, izuzev Nove godine, u objektu je tek po neki gost. Do kraja 2006. zabeleženo je četiri hiljade noćenja tako da je procenat iskorišćenja od 20 odsto nizak i nije na nivou očekivanog. Izostala je saradnja sa turističkim agencijama, jer u Beogradu skoro da i nema receptivnih agencija. Verovatno smo platili i cenu odluke da ne primamo đačke ekskurzije i sportske navijače, jer bi nam ruinirali objekat.

Javljali su nam se mnogi koji su razmišljali da otvore hostele i pitali za naše iskustvo. Kada im se učinilo da to nije ni komplikovano ni teško pitali su ima li nešto negativno u celom poslu. Kažemo im da je jedini problem popunjavanje, to što nema dovoljno gostiju, ali oni to ne smatraju ozbiljnim problemom, jer ih, sudeći bar po razgovoru, to nimalo ne obeshrabri. Mi se konkurencije ne plašimo a radimo tako da stranci ponesu lepu sliku i o nama i o Beogradu. (Bojana Nikolić)

Rezervacije

Postoji veliki broj internet sajtova preko kojih se može dobiti informacija o hostelima širom sveta. Ovi sajtovi su istovremeno i rezervacioni sistemi koji funkcionišu po vrlo jednostavnom principu. Prilikom rezervisanja naplaćuje se, putem kartice, depozit od 10 odsto , koji je istovremeno i posrednička provizija.Rezervacija se elektronski prosleđuje hostelu a naplaćeni iznos se umanjuje od ukupne cene na kraju boravka . Ovaj dobro uhodani sistem rezervisanja je i svojevrsni sistem oglašavanja, gotovo jedini “marketing” koji najveći broja naših hostela ima, ako ne računamo flajere koji se mogu naći u informativnim centrima TOB-a , neretko i u hostelima u susednim zemljama gde ih ponesu putnici koji su boravili u Beogradu. Najpoznatiji rezervacioni sajtovi za hostele su: www.hostelworld.com; www.hostelbookers.com; www.hostelsclub.com
www.gomio.com; www.hihostels.com

Najbolja preporuka za neki hostel su ocene koje po povratku daju korisnici. Razvrstane u nekoliko kategorija: atmosfera, lokacija, pogodnosti, zabava, osoblje, čistoća, sigurnost i vrednost, ove u procentima i komentarima izražene ocene mogu da predoče budućim gostima šta mogu da očekuju.

poziv na pretplatu na

Bojana Niklić : Uočili smo prazan prostor u smeštajnoj ponudi Beograda