Bojana Obradović, profesorka, naučnica i direktorka firme "KreativTeh" - Najveća nagrada bombone i aplauz

Bojana Obradović

Kada vam život ponudi limun, napravite limunadu. Tako je razmišljala i ona kada je iz rodnog Beograda iznenada otišla "preko okeana". Iako joj je život mnogo puta osujetio planove, uvek je uspevala da u tim situacijama uradi ono što je najbolje moguće u tom trenutku i da pre ili kasnije ostvari svoje ciljeve.

Bojana Obradović, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i direktorka firme "KreativTeh", u razgovoru za "eKapiju" priča o studentskim danima u Beogradu, usavršavanju i životu u Americi, povratku u Srbiju, preduzetništvu, radu sa studentima...

Bilo nam je bitno koju muziku slušamo

Rođena je u centru Beograda u porodici srednje građanske klase. Išla je u Osnovnu školu "Radojka Lakić", a onda u Treću beogradsku gimnaziju. Za to vreme je vežu divne uspomene sa koncerata u SKC-u iz tih "zlatnih" sedamdesetih. Na "lude" osamdesete je, kaže, uvek asocira kvalitetna muzika koju i danas sluša.

- Srednjoškolske i fakultetske dane pamtim kao jedno blagostanje, sigurnost, mir. Mi nismo bili opterećeni politikom, bilo nam je bitno ko sluša koju muziku. Ja sam volela crni talas i pomalo panka, a disko, hevi metal i narodnjaci nisu dolazili u obzir - seća se profesorka koja je tada kao i svi mladi išla na koncerte u "leviskama" i "starkama".

Ljubav prema prirodnim naukama stekla je u porodici. Majka, inženjer tehnologije, ulila joj je ljubav prema tehnologiji kao nauci koja daje "širinu", jer objedinjuje fiziku, matematiku, hemiju. Otac je bio šumarski inženjer, pa su prirodne nauke bile uvek prisutne u porodici Obradović . Tako je konačan izbor "pao" na Tehnološko-metalurški fakultet (TMF).

- Divno druženje na fakultetu je nešto što mi je ostalo najupečatljivije iz studenskih dana. Moje kolege sa fakulteta i ja smo sa puno entuzijazma maštali da ćemo otvoriti projektantsku firmu u kojoj ćemo praktično primeniti sva fundamentalna znanja – sa setom priča Obradović dodajući da je diplomirala 1990. godine kada kreću teške godine za Srbiju, pa projektantsku ideju nikada nisu ostvarili.

Iako tokom studiranja nije razmišljala o akademskoj karijeri, prihvatila je poziv profesorke Gordane Vunjak-Novaković i postala istraživač pripravnik na TMF-u.

Sa Miomirom Kneževićem i Smadar Cohen na letnjoj školi u Piranu 2009.

Kada nedostaje ukus trešanja...

Neplanirano 1993. odlazi u Ameriku na postdiplomske studije. Za razliku od američke omladine, Bojana tada nije imala jasnu viziju svog života.

- Kada me je profesor na fakultetu pitao kako vidim sebe za pet godina, rekla sam mu da ne mogu da mu odgovorim, jer mi je za samo godinu dana život osujetio planove koje sam imala. Želela sam da imam projektantsku firmu sa kolegama sa studija, da se usavršavam u Evropi, u Švajcarskoj, a za kratko vreme je sve to "palo u vodu" i ja sam radila istraživanja u laboratoriji, magistrirala u Beogradu i došla u SAD.

Iako je došla na još jednu magistraturu s namerom da u Americi ostane svega par godina, profesorka Gordana Vunjak-Novaković joj je omogućila da radi na doktorskoj tezi na Masačusets insititu za tehnologiju (Massachusetts Institute for Technology - MIT), pa se u Srbiju se vratila 1999. sa odbranjenim doktoratom TUFT"S Univerziteta.

- Tamo sam stekla uskostručna znanja, ali i znanja iz oblasti preduzetništva, a mnogo sam naučila i o komunikaciji sa studentima. To je bilo veliko iskustvo, ali nikada nisam želela da zauvek ostanem tamo – priča naša sagovornica.

Iako je osetila draž života i rada u inostranstvu, nostalgija i stalni osećaj da je daleko od kuće, kako kaže profesorka Obradović, nisu je napuštali i samo su se pojačavali s godinama.

- Dok ne odete niste ni svesni šta sve može da vam nedostaje. To su naizgled banalne stvari koje vam tamo nisu banalne. Meni je nedostajalo sve. Od ukusa majskih trešanja u proleće, koje ne možete da kupite, do osećaja nedostajanja bitnih ljudi koje ne možete da vidite kada želite.

Dodaje da ljudi pogrešno misle da ako odu iz zemlje nestaju svi problemi, jer u životu "uvek imate probleme, samo je pitanje da li su vama lakši ovdašnji ili tamošnji".

Studenti kao inspiracija

Te devedeste, kao i za većinu Bojaninih vršnjaka, i za nju su bile prekratnica u životu. Prekratnica je bila i ta 1999. kada se vratila u Srbiju, na matični fakultet gde i danas radi kao redovna profesorka.

- Rad sa studentima me motiviše i inspiriše. Kada sam bila student mislila sam da je jako dosadno da predajete iz godine u godine iste stvari. Međutim, shvatila sam da generacije različito reaguju. Za mene je otkrovenje to dinamično okruženje sa mladim ljudima koji me svakodnevno inspirišu optimističnim pogledom na svet.

Na dodeli nagrada za najbolji ženski tim na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju 2012.

"KreativTeh"

Kako je uvek težila da nađe način da svoja znanja praktično primeni, sa profesorkom Vesnom Mišković-Stanković i dve doktorantkinje razvila je ideju o biomedicinskim preparatima na bazi alginata i nanočestica srebra sintetisanim originalnom tehnologijom koji su namenjeni tretmanu različitih vrsta rana. Ta inovacija se kasnije razvila u projekat "KreativTeh" koji je 2011. registrovan kao"spin off" kompanija Tehnološko-metalurškog fakulteta .

- Reč je oblogama za tretnman rana i to naročito dubokih i nekrotičnih, kao što je dekubikus, od koje pate stari ljudi "vezani za krevet", a koje trenutno niko ne proizvodi u Srbiji i regionu. Tehnološko-metalurški fakultet je vlasnik patenta, a "KreativTeh" ima ekskluzivno pravo na korišćenje – objašnjava Obradović.

Naučnice iz "KreativTeh"-a su uradile sva laboratorijska ispitivanja, a od 1. februara ove godine u okviru projekta ranog razvoja Fonda za inovacionu delatnost počele su i istraživanja na životinjama kako bi njihovi proizvodi dobili medicinsku primenu.

- Sada pokušavamo da nađemo partnere koji bi mogli da započnu proizvodnju ovih medikamenata, jer "KreativTeh" nije proizvodna firma, već se bavi istraživanjem i razvojem proizvoda – ističe sagovornica "eKapije" koja se nada da će uskoro uspeti u tome.

Dobar tim ključ napretka

Iako kaže da nije lako usaglasiti akademsku karijeru sa obavezama koje joj je donelo preuzetništvo, profesorka Obradović tvrdi da je sve lakše kada radite u prijatnoj atmosferi i u pravom timu što je ključna stvar za napredak.

- Preduzetništvo je jako zahtevno, ali i kreativno i inspirativno, pa nekako balansiram između svih tih obaveza. Vrlo je važno da li na jednoj inovaciji radi jedan čovek ili komplementaran tim koji ima zajedničku viziju napretka, jer jedna osoba ne može da realizuje ideju na pravi način bez podrške drugih.

Sa sestričinama Anjom i Zojom u Parizu

Osim dobrih saradnika, vreme provedeno sa porodicom i prijateljima smatra neprocenjivim, a oduška nalazi i u jogi kojom se bavi godinama i koja je "zaslužna" za njeno dobro mentalno i fizičko zdravlje.

- Posetila sam mnogobrojne joga-seminare u zemlji i inostranstvu gde svaki put upoznam nove ljude pune pozitivne energije – priča Bojana i dodaje da voli da putuje, a prijatelje ima širom sveta i često ih posećuje, jer smatra da za pravo prijateljstvo vreme i prostor ne znače ništa.

Učiteljica tablice množenja

Iako iza sebe ima brojna naučna priznanja, objavljene radove u prestižnim naučnim časopisima, generacije studenata kojima je prenela znanja, Bojana Obradović kaže da je najveći uspeh postigla još u trećem razredu osnovne škole.

- Naš učitelj je imao ideju da najbolji učenici podučavaju lošije. Kako sam uvek bila odgovorna, svoju ulogu "učiteljice" tablice množenja sam ozbiljno shvatila, pa je moj drug-učenik jedinicu popravio na trojku, a najveća nagrada su mi bile bombone koje sam dobila od njegove mame – seća se Bojana i dodaje da je ovo bio prvi korak u podučavanju na koji je jako ponosna.

Velikim profesionalnim uspehom smatra Letnju školu inženjerstva ćelija i tkiva koju je organizovala 2006. Ukupno je bilo oko 50 studenata sa raznih fakulteta, a oko 20 profeosra iz Evrope i Amerike podelilo je svoja iskustva.

- To je bio prvi put da sam organizovala jedan takav događaj za koji nisam znala koliko organizacija može da bude zahtevna – priča nam Bojana koja još pamti aplauz koji je dobila od studenata na zatvaranju letnje škole i koji je ju je obradovao isto koliko i one bombone iz školskih dana.

Letnja škola inženjerstva ćelija i tkiva u Beogradu 2006.

Uspeh dolazi pre ili kasnije

Iako vedra i nasmejana, i Bojana Obradović ima i faze poleta i faze razočaranja, kao i preipistivanja sebe i svojih odluka.

- Nekada me razočara situacija kada malo studenata položi ispit ili mi kažu da nisu učili, pa se zapitam da li moj trud ima smisla. Ponekad imam možda i nerealno očekivanja, a nekad i život postavi prepreke koje je teško prevazići.

Bez obzira na sva ta prolazna razočaranja u životu, optimizam je nikad ne napušta, uvek gleda napred i "ide dalje".

- Uvek možete da uradite nešto za sebe i druge, da nešto pokrenete, jer mnoge stvari od vas zavise. Ako sedite i čekate da vam neko drugi pomogne, nikada nećete uspeti ništa da uradite – zaključuje naša sagovornica i dodaje da ako je neko nešto već uradio, "zašto to ne bismo mogli i mi, a pitanje je samo da li ćemo uspeti pre ili kasnije".

Irina Milošević