Izvor: Danas | Utorak, 20.10.2015.| 10:11

Vladimir Kostić, predsednik SANU - Direktno u živac

Vladimir Kostić (Foto: youtube)
Izjava predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti o tome da je Kosovo nezavisna država i da bi politička elita to konačno trebalo da prizna građanima Srbije, ne predstavlja, sa stanovišta istine, nikakvo novo saznanje, epohalno otkriće, ili pak avangardno mišljenje. Međutim, činjenica da takva izjava dolazi od prvog čoveka SANU sasvim sigurno predstavlja, ako se tako može reći, istorijski obrt.

Rasadnik iluzija o navodnoj veličini naroda, isključivosti nacionalnog kolektivnog osećanja, ideološka poluga ratova i besmisla teritorijalnih pretenzija, ova institucije je, u prethodnim decenijama, zastupala stavove koji su isključivo doprinosili i podsticali kolektivnu zanesenost bez uporišta u realnosti. Otuda će izjava aktuelnog predsednika SANU ostati upamćena kao svojevrstan preokret, bez obzira na krajnji ishod. S obzirom na reakcije, pre svih predsednika Srbije Tomislava Nikolića, posledice mogu biti i pogubne za Kostića, mogu izazvati njegovu smenu, jer je sasvim izvesno da veliki broj pripadnika SANU ne podržava svog predsednika u izražavanju potrebe da se suoče sa istinom.

Održavanje iluzije o tome da Kosovo nije nezavisna država predstavlja, međutim, sve veću teškoću i onim delovima političke elite koja zasniva svoju ideologiju i političko delovanje na tom raskoraku sa stvarnošću. Istraživanja javnog mnjenja već duže vreme pokazuju da građani u velikom procentu ne veruju da bi Srbija mogla da povrati vlast nad nekadašnjom južnom pokrajinom. Iz toga proizilazi i da nemaju uverenja o tome da Kosovo nije nezavisno.

Kako bilo, predsednik SANU doživeće, odnosno već doživljava, osudu javnosti. Mediji su nekako uvek na strani onih koji zastupaju stanovišta, sa aspekta evropskih integracija i modernizacije zemlje, retrogradnih snaga. Uostalom, njihov doprinos u stvaranju i održavanju iluzija je i presudan.

Vladimir Kostić je dopisni član SANU od 2000, a redovni od 2006. godine. Poznat je po naučnim dostignućima, ali i širokim interesovanjima - poznavalac je književnosti, savremenog likovnog života i nacionalne istorije. Rođen je 1953. godine u Beogradu, završio je Medicinski fakultet gde je i doktorirao 1986. godine. Redovni je profesor tog fakulteta. U istraživanjima je orijentisan na proučavanje degenerativnih procesa moždanih ćelija, kao kod Parkinsonove, Alchajmerove i Hantingtonove bolesti. Objavljuje radove u inostranim časopisima.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1988. i 1994) i godišnje nagrada Srpskog lekarskog društva za naučno-istraživački rad (1997). Član je brojnih domaćih i inostranih medicinskih društava.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.