Izvor: eKapija | Petak, 07.03.2014.| 10:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Neophodna postrojenja za tretman opasnih ostataka iz fabrika - Do sada u Srbiji malo rada, a dosta priče o zbrinjavanju industrijskog otpada

U Srbiji godišnje bude proizvedeno više od 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega je neopasnog otpada 7,9 miliona tona, dok 3% čini opasni otpad, poslednji su podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Osim toga, u velikim sistemima postoji više od milion tona "istorijskog" industrijskog otpada. Za samo 19% industrijskog otpada je evidentirano kako se tretira. Čak 81% industrijskog otpada ili oko 6,5 miliona tona ostaje na lokacijama gde je proizveden.

O ovim zabrinjavajućim podacima po životnu sredinu bilo je reči na javnoj debati "Upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji" 3. marta u Privrednoj komori Srbije u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i PKS.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je izjavio da je važno stvoriti uslove za tretman i bezbedno odlaganje opasnog otpada, izgraditi postrojenja za tretman opasnog otpada, uspostaviti sistem za bezbedno zbrinjavanje i upravljanje posebnim tokovima otpada.

Takođe, on je istakao da je neophodno nastaviti harmonizaciju nacionalne sa regulativom EU, raditi na implementaciji ekološke politike i politike održivog razvoja, povećati kapacitete sakupljačke i prerađivačke industrije i povećati obim prikupljanja posebnih tokova otpada.

Radović je rekao da je u pripremi nacrt novog zakona o upravljanju otpadom, kao i zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Direktor Agencije je napomenuo da je prema njihovim podacima povećan trend generisanja otpada što, kako kaže, nije posledica industrijske aktivnosti već više kompanija podnose izveštaj o svom otpadu.

- Problem je što značajan broj kompanija ili nisu informisane kako da podnesu izveštaj ili ne žele da ga dostave.

Radović je najavio početak novog projekta Agencije "Monitoring tokova otpada u Srbiji", vrednog milion evra, koji finansira Vlada Kraljevine Norveške. Cilj projekta je podrška uspostavljanju efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je ujedno do sada predstavljao veliki problem za rad Agencije.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najveći udeo u industrijskom otpadu zauzima leteći pepeo od uglja, a njega sustižu šljaka i prašina iz kotlova potom otpad iz prehrambene industrije.

- Srbiji je neophodno postrojenje za tretman opasnog otpada. To je ideja koja postoji odavno, ali još nije pronađena odgovarajuća lokacija – napomenuo je Radović.

Da je Srbiji neophodan centar za fizičko-hemijski tretman industrijskog otpada, na CEDEF-ovom skupu, ukazao je i Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

- Industrijski otpad mora postati resurs. Ne možemo da prizivamo investitore, a da nemamo odgovarajuće deponije za njihov otpad. Radikalno imamo zaostatak za ekonomijom Albanije i Crne Gore koje brže rešavaju tokove industrijskog otpada i brže dolaze do novih postrojenja, a naš strateški cilj je bio da Srbija postane centar reciklažne industrije u regionu – izjavio je Mitrović.

Filip Radović

On je podsetio da Srbija nema reciklažu antifriza, baterija i uljnih filtera.

Dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, skrenuo je pažnju na probleme koji se javljaju u sistemu upravljanja otpadom, odnosno na neophodnost hitnog kreiranja finansijskih instrumenata za sistemsku podršku u oblasti reciklažne industrije, neiskorišćenost pojedinih vrsta industrijskog otpada na primer u građevinarstvu ili letećeg pepela iz termoelektrana.

On je govorio i o nedostatku postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada, nedostatku jasnih procedura koje definišu kada otpad prestaje da bude otpad i postaje proizvod, što je posebno važno za pojedine tokove opasnog i neopasnog industrijskog otpada.

Jovović je podsetio da je javnost nedovoljno obaveštena i da neuključivanje građana onemogućava sprovođenje ozbiljnih projekata u ovoj oblasti.

- Već dva projekta za odlaganje opasnog otpada su propala, a sada će prpasti i treći u Straoj Pazovi jer ne postoji poverenje građana u one koji donose odluke.

Lokalna vlast u Staroj Pazovi nedavno je dozvolila gradnju postrojenja za preradu industrijskog otpada na teritorji te opštine. Opozicione stranke i ekološke organizacije su se usprotivile toj odluci, a građani su ostali zatečeni i uplašeni od mogućeg zagađenja životne sredine, tako da su organizovali peticije.

Učesnici skupa u Beogradu su saglasni da građani u Srbiji nisu dovoljno obavešteni i da deponija i postrojenje za tretman industrijskog otpada ne bi bila štetna po oklolinu, samo je neophodno primeniti najbolju tehnologiju koja se pokazala u svetskoj praksi.

Primeri dobre prakse

Na skupu u PKS-u, dve kompanije su dale primere kako su na najbolji način njihovi klijenti zbrinuli industrijski otpad i tako uštedeli vreme i novac, a i zaštitili životnu sredinu.

Maja Milić, menadžerka za upravljanje opasnim otpadom, firme "Kemis", deo "Gorenje Ekologija", naglasila je značaj koncepta integralnog upravljanja otpadom, uz pomoć kojeg će kompanije na ekološki prihvatljiv način zbrinuti svoj otpad uz minimalne troškove.

Milić je predstavila iskustvo u primeni ovog koncepta upravljanja otpadom u saradnji sa kompanijom "Fiat Automobili Srbija". To je primer modela koji je nastao zbog potreba generatora otpada (kompanija) koje su imale problema sa zbrinjavanjem svog otpada i koji je dao značajne rezultate u velikom broju zemalja i kompanija.

Marko Popović iz kompanije "NAUE Opticus" je istakao da je neophodno definisati sve subjekte koji generišu industrijski otpad, kao i mesta gde je industrijski otpad već generisan i nepropisno odložen, ali i uvesti konstantan monitoring poštovanja važeće zakonske regulative Srbije i EU prilikom odlaganja industrijskog otpada i njegova jasna tipizacija.

On je ukazao na neophodnu primenu svih najsavremenijih tehničkih standarda i tehničkih rešenja koja se odnose na formiranje deponija industrijskog otpada u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

"Opticus" je ekskluzivni zastupnik za područje Srbije, svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije NAUE.

- Geosintetički materijali kompanije NAUE nalaze primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova, za stabilizaciju slabo nosivog tla kod izgradnje putne i železničke mreže, tunela, u rudnicima, za drenažu, filtraciju, separaciju, zaštitu zemljišta od erozije, kod izgradnje vetroparkova i infrastrukture obnovljivih izvora energije, kao i specijalnu hidroizolaciju u visokogradnji za zaštitu podzemnih betonskih konstrukcija - rekao je Popović.

Veliki planovi u Beogradu

Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, je kao tri ključna problema u domenu upravljanja industrijskim otpadom istakao - mešanje industrijskog otpada sa komunalnim i opasnog sa neopasnim, malu količinu reciklaže i ponovne upotrebe industrijskog otpada kao i neadekvatno postupanje sa opasnim otpadom iz industrije.

Trivan je podestio da od 2020. kreće zabrana izvoza opasnog otpada, pa da Srbija treba što pre da počne da stvara administrativne uslove.

- Ministarstvo zaštite životne sredine mora da bude zaokružena celina. Legislativa je važan korak. Zakone moramo da menjamo češće da bismo polako išli ka standardima EU. Ne treba preskakati lestvice već korak po korak menajti zakone na 1-2 godine kako bi kompanije mogle da se prilagode – ukazao je Trivan.

I on je istakao da Beograd ima nedostatak adekvatnog tretamana opasnog otpada.

- Sekretarijat je već 2011. izradio plan za upravljanje otpadom u Beogradu koji nije imao ni jednog glasa protiv u Skupštini – napomenuo je Trivan i dodao da bi u Beograd uskoro trebalo da dobije sveobuhvatni sistem za upravljanjem otpadom.

Takođe, on je najavio da je u planu izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada koje će obezbediti bolje uslove za reciklažu ovog velikog toka otpada iz industrije i umanjiti korišćenje neobnovljivih izvora prirodnih materijala koji se koriste za građevinarstvo.

S.O.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.