Izgradnja elektrane na vetar - od projektovanja, do upotrebne dozvole

Tehnička dokumentacija

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta.

Tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu lokacijske dozvole, koja sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju elektrane do 1 MW, ne prilaže se energetska dozvola, jer se za te elektrane ne izdaje energetska dozvola. (*84)

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, po Zakonu o planiranju i izgradnji, čine: 1) generalni projekat; 2) idejni projekat; 3) glavni projekat i 4) izvođački projekat.

Projekat izvedenog objekta spada u tehničku dokumentaciju koja se izrađuje nakon izgradnje elektrane, a pre dobijanja upotrebne dozvole.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi, na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Generalni projekat sadrži podatke o: 1) makrolokaciji objekta; 2) opštoj dispoziciji objekta; 3) tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; 4) načinu obezbeđenja infrastrukture; 5)mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; 6) prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na životnu sredinu; 8) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; 9) istražnim radovima za izradu idejnog projekta; 10) zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

Idejnim projektom se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta. 85

Situaciono rešenje, koje je neophodni elemenat Idejnog projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom završne etaže ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. tačke 5), 9) i 20) Zakona o planiranju i izgradnji (kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedničkih prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima) u skladu sa zakonom i objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, kao i za elektrane visine 50 i više metara, podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta.

Rok za dostavljanje izveštaja ne može biti duži od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Troškove revizije projekta snosi investitor.

Glavnim projektom se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta. Pored elemenata glavnog projekta striktno propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji, ovaj projekat sadrži i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke.

Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od nadležnih organa, odnosno organizacija, kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli.

Glavni projekat sadrži naročito: 1) situaciono rešenje; 2) detaljne inženjerskogeološke i geotehničke uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehničko-tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; 7) rešenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površina; 10) uslove zaštite objekta i susednih objekata; 11) tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta; 12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz odgovarajući tehnološki proces; 13) troškove izgradnje i održavanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke, zavisno od namene objekta.

Izvođački projekat sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu. Ovaj projekat se izrađuje za potrebe izvođenja radova za građenje, ako glavni projekat ne sadrži razradu detalja potrebnih za izvođenje radova.

Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta i izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta. Ovaj projekat je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Ukoliko u toku građenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje је vršilo stručni nadzor i izvođač radova potvrđuju i overavaju, na glavnom projektu, da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored ostalog, izrađuju se prethodna studija opravdanosti86 i studija opravdanosti 87.

Prethodna studija opravdanosti sadrži generalni projekat. Studija opravdanosti sadrži idejni projekat.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata mogu da izrađuju privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta, koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine,

Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju lokacijske dozvole može raditi glavni projekat. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu tehničkog rešenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom ili idejnom projektu, koji su obavezni za objekte iz člana 133. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji), a na bazi detaljnih istražnih radova i uslova definisanih u lokacijskoj dozvoli.

Generalni projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada plan postoji, onda se izrađuju studija opravdanosti i idejni projekat, i to za objekte iz čl. 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od nadležnih organa, odnosno organizacija, kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli. 88

Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli. Tehničku kontrolu glavnog projekta može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi i finansira investitor.

Tehničku kontrolu glavnog projekta za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u preduzeću koje je izvršilo tehničku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvrđuje na samom projektu. Tehnička kontrola glavnog projekta za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. 89

Po izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta i pozitivnom izveštaju o izvršenoj tehničkoj kontroli, odnosno potvrđivanju ispravnosti na samom projektu, podnosi se zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Ako je elektrana snage 10 i više MW ili je visine 50 i više metara ili je locirana u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa jasno određenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom, onda se zahtev podnosi Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja ili nadležnom organu autonomne pokrajine, ako se elektrana nalazi na njenoj teritoriji. Za objekte snage ispod 10 MW ili ispod 50 m visine, zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, prilaže se: 1) lokacijska dozvola; 2) glavni projekat u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli i potvrdom o ispravnosti; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu; 4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta; 5) dokaz o uplati administrativne takse; 6) energetska dozvola (ako je snaga elektrane veća od 1 MW).

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz zahtev se podnosi i izveštaj revizione komisije.

Građevinska dozvola se izdaje u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva. Građevinska dozvola se izdaje u obliku rešenja. Sastavni deo ovog rešenja je glavni projekat.

Građevinska dozvola sadrži naročito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu čije se građenje dozvoljava (sa podacima o gabaritu, površini, predračunskoj vrednosti); 3) katastarskoj parceli na kojoj se objekat gradi; 4) roku važenja građevinske dozvole i roku završetka građenja, 5) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.

Ako nadležni organ po prijemu zahteva utvrdi da projekat nije urađen u skladu sa pravilima građenja, sadržanim u lokacijskoj dozvoli, obavestiće investitora u roku od 8 dana i naložiti mu da u roku od 30 dana uskladi projekat. Ukoliko investitor to ne uradi u predviđenom roku, zahtev se odbija.

Na rešenje o izdavanju građevinske dozvole se može izjaviti žalba u roku od 8 dana.

Nadležni organ za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa jedinice lokalne samouprave je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ili nadležni organ autonomne pokrajine, ako se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Grad Beograd može rešavati po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli donetoj za građenje ili rekonstrukciju objekata do 800m² bruto razvijene građevinske površine na teritoriji grada Beograda.

Na rešenje o građevinskoj dozvoli, koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se protiv ovog rešenja tužbom može pokrenuti upravni spor.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja.

Investitor je dužan da organu koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom inspektoru prijavi početak građenja objekta 8 dana pre početka izvođenja radova.

Ako je građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i građevinskoj inspekciji na čijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava početka izvođenja radova.

Prijava sadrži datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Pre početka građenja, investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broju građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje.

Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova (u daljem tekstu: izvođač radova).

Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate, odnosno koje poseduje licencu za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

Obaveze izvođača radova su da: pre početka radova potpiše glavni projekat, rešenjem odredi odgovornog izvođača radova, odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat, obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Izvođač radova dužan je da: izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđuje sigurnost objekta i lica na gradilištu i okoline, obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije, obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova. Na gradilištu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o građenju, Rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i glavni projekat, tj. dokumentacija na osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao ni lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog Zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta organu nadležnom za poslove građevinarstva, u zavisnosti od karakteristika izgrađenog objekta.

Tehnički pregled objekata za koje je građevinsku dozvolu donelo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja vrši komisija koju obrazuje Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdao nadležni organ autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje taj organ ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vrši komisija koju obrazuje organ nadležan za poslove građevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.90 Troškove rada Komisije plaća investitor. O tehničkom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju članovi komisije. Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, odnosno subjekt kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.

Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada, koje ne može biti duže od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.

Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, proverava u toku probnog rada objekta ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole.

Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Organ nadležan za izdavanje upotrebne dozvole je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Ovaj zahtev za objekat visine 50 i više metara, kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja u skladu sa zakonom i objekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, se podnosi Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, a ukoliko se ovaj objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, zahtev se podnosi nadležnom organu autonomne pokrajine. Za objekte snage manje od 10 MW, zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta koji se može samostalno koristiti - podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu.

Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrđene posebnim propisom.91 Postupak za dobijanje upotrebne dozvole je dvostepen. Žalba se može uložiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Nadležni organ za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa jedinice lokalne samouprave je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ili nadležni organ autonomne pokrajine, ako se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Protiv rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

Detalji o zakonskoj regulativi :

83 Član 15. Zakona o zaštiti životne sredine. Ovaj član bliže je definisan u Zakonu o zaštiti prirode, u poglavlju II Zaštita prirode, potpoglavlje Planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa i zaštićenih područja i to od člana 8 do člana 14.

84 U propisima postoji nejasnoća u pogledu izdavanja građevinske dozvole za elektrane ispod 1 MW, jer je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da se ovaj akt za energetske objekte izdaje u skladu sa energetskom dozvolom i drugom propisanom dokumentacijom, a energetska dozvola se shodno Zakonu o energetici ne izdaje za ove objekte. To znači da se građevinska dozvola za elektrane do 1 MW izdaje u skladu sa svim aktima predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji, osim energetske dozvole.

85 Idejni projekat sadrži situaciono rešenje i podatke o: 1) mikrolokaciji objekta; 2) funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 3) tehničko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama objekta; 4) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena i tla, sa preliminarnim proračunom stabilnosti i sigurnosti objekta; 5) rešenju temeljenja objekta; 6) tehničkotehnološkim i organizacionim elementima građenja objekta; 7) merama za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu; 8) idejnom rešenju infrastrukture; 9) uporednoj analizi varijantnih tehničkih rešenja sa stanovišta svojstava tla, 10) funkcionalnosti, 11) stabilnosti, 12) proceni uticaja na životnu sredinu, 13)prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, 14) racionalnosti izgradnje i eksploatacije, 15) visini troškova izgradnje, transporta, održavanja, obezbeđenja energije i drugih troškova.

86 Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuju se prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Obavezna je za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, gde ne spadaju male elektrane.

87 Studijom opravdanosti određuje se prostorna, ekološka društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju samo elektrane preko 10 MW.

88 Član 119. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno treba voditi računa da se na projekte koji mogu imati uticaj na integritet ekološki značajnog područja sa stanovišta ciljeva očuvanja, primenjuje član 10. stav 3. i 4. Zakona o zaštiti prirode, gde je predviđeno da isti obavezno podležu saglasnosti od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja uz mišljenje Zavoda za zaštitu prirode.

89 Ukoliko je Izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta pozitivan, tj. nema primedbi koje bi dovele do izmene projektne dokumentacije, na samom projektu - na prvoj strani, ovlašćeni subjekt stavlja pečat o izvršenoj tehničkoj kontroli koji potpisuje odgovorni projektant tehničke kontrole.

90 Na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o proceni uticaja, nadležni organ koji je vodio postupak procene uticaja imenuje lice koje učestvuje u radu komisije za tehnički pregled. Ovo imenovano lice može biti zaposleno ili postavljeno u nadležnom organu, odnosno u drugom organu i organizaciji ili biti nezavisni stručnjak koji poseduje dokaze o kvalifikaciji za učešće u radu tehničke komisije iz člana 22. ovog zakona. Upotrebna dozvola ne može se izdati ako ovo imenovano lice ne potvrdi da su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a u slučaju da je doneta Odluka da se studija mora raditi.

91 Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgrađenih investicionih objekata odnosno izvedenih radova na tim objektima, ("Službeni glasnik SRS", br. 2/74).

napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije iz energije vetra u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.