Broj turističkih agencija sa licencom prepolovljen

Turističke agencije u Srbiji imale su dobru letnju sezonu. Otvorenost svih destinacija dovela je do većeg interesovanja putnika i agencije su uspele da ostvare oko 80% prihoda u odnosu na 2019. godinu. Ipak, uprkos naznakama oporavka ovog sektora do sada je devet agencija otišlo u stečaj, dok je broj turističkih agencija koje imaju licencu gotovo prepolovljen, kaže za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić.

- Agencije su opreznije ušle u ovu godinu, tačnije nisu imale tako velike zakupe u letnjoj sezoni, kao 2018. i 2019. godine. To je prouzrokovalo da u pojedinim terminima nije bilo mesta, pa je sve to skupa delovalo kao fantastična sezona. Uprkos tome, može se reći da je sezona za agencije bila jako dobra i da je ovo početak oporavka turističkog sektora - navodi Seničić.

Ipak, direktor YUTE kaže da postoji deo agencija koji nije uspeo da pregura krizu, pa je početkom sezone njih devet proglasilo stečaj.

- Pored ovih devet agencija koje su otišle u stečaj, imamo još deset koje su prestale sa radom, ali nisu prouzrokovale nikakav problem na tržištu u delu dugovanja putnicima jer su sve svoje obaveze izvršile i prestale da se bave ovim poslom. Ovog trenutka ne možemo da budemo sigurni koliko će i da li će uopšte biti još agencija koje neće uspeti da se izvuku uprkos dobroj sezoni - ističe Seničić i dodaje da je na ovakvu situaciju uticalo više faktora.

- Imali smo propast jednog od najvećih turoperatera u Grčkoj – Muzenidis (Mouzenidis), koji je pre dve godine propao, a na našem tržištu je postojao jako veliki broj agencija koji je sa njima sarađivao. Agencije su 2020. godine te usluge platili Grcima, oni taj novac nisu prosledili hotelima i u međuvremenu su propali, pa tako i među ovih devet koje su u stečaju imamo one koje su propale iz tog razloga – prebacile su novac putnika, a taj novac nije prebačen hotelima i putnici nisu mogli da ga koriste - objašnjava Seničić.

Kako kaže, još dve agencije pokušavaju da izađu iz tog problema. One posluju i dalje, međutim, postoje ogromna dugovanja sa grčke strane i direktor YUTE nije siguran da li će one uspeti da se izvuku, bez obzira na to što nisu krive za okolnosti u kojima su se našle.

- Može se desiti da do kraja godine bude još jedna, dve ili tri agencije koje neće moći da izađu iz tih problema - dodaje on.

Što se tiče nadoknada putnicima, Seničić kaže da se one potražuju od osiguravajućih kuća. Jedna od agencija koja je bila povezana za spornim grčkim partnerom uspela je da vrati uplaćeni novac, ali su još tri sporne.

- Za jednu od agencija Muzenidis iz Beograda, koja je propala upravo zato što je novac prebacila u Grčku, a nije mogla da ga povuče, osiguravajuće kuće isplatile su sve putnike koji su imali novac uplaćen u toj agenciji. Oni su, recipročno sumi koja je bila u osiguranju, dobili negde oko 80% novca koji su uplatili. Reč je o velikoj šteti od oko 700.000 EUR - tvrdi direktor YUTE.

U još dve agencije putnici su isplaćeni, ali postoje i tri agencije kojima osiguravači ne žele da izvrše isplatu jer je revizijom ustanovljeno da ima elemenata koji bi mogli da dovedu do zaključka da je u pitanju namerno izazvan stečaj.

- U takvim situacijama, gde postoji krivična odgovornost vlasnika ili nekog od zaposlenih, osiguravači ne isplaćuju štetu - kaže on i dodaje da ostaje da se vidi kako će se ti slučajevi rešiti: - Nama je u interesu da u turističkim agencijama ljudi dođu do svog novca, zbog toga smo i kupovali polise da se ne bi dodatno urušilo poverenje u turističke agencije.

Ono što je evidentno je da su sada za brojne turističke agencije rigorozniji uslovi za dobijanje licence, pa je broj onih koji posluju sa licencom prepolovljen. Ipak, to ne znači da one ne mogu da rade jer i dalje mogu da prodaju aranžmane onih koji poseduju licencu.

- Mi smo na početku krize imali oko 400 organizatora turističkih putovanja sa licencom, a sada ih imamo oko 220. Znači, veliki broj njih nije uspeo da pribavi licencu. Toga će biti i ubuduće, uslovi su nešto drugačiji, osiguravači vrlo teško daju polise osiguranja koje su za licencu neophodne. Druga opcija je bankarska garancija za koju morate da date keš depozit banci. Dakle, malo su se ti uslovi uozbiljili i to je očigledno proizvelo takav rezultat - podvlači Seničić.

Iako je prepolovljen broj onih koji imaju licencu, direktor YUTE kaže da oni mogu i dalje da rade, ali ne smeju da prave svoje programe, odnosno organizuju putovanja, već mogu da prodaju programe onih koji imaju licencu.

Na pitanje koliko je ukupno turističkih agencija u Srbiji, Seničić objašnjava da je taj podatak dosta teško izvući jer u Agenciji za privredne registre (APR) postoji registar koji beleži samo one koji imaju licence, dok je za one koji nemaju teško doći do takvih podataka.

- Procena je da je u Srbiji bilo oko 1.000 turističkih agencija, a da ih sada ima oko 750-800 - navodi on.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall razvrstanim prema delatnostima u turističkom sektoru, najveći prihod među preduzećima koja se bave rezervisanjem putovanja ostvario je B&P travel DOO. Kada je reč o tur-operatorima to je Barcino tours DOO Beograd, a među putničkim agencijama 1 A Travel DOO.

Turističke agencije imaju ogroman problem sa radnom snagom

Turistički sektor, ne samo u Srbiji već u celom svetu, od početka krize izazvane pandemijom korona virusa ima ogroman problem za zaposlenima.

- Nažalost, veliki broj ljudi koji je obrazovan, edukovan i u koje je uloženo i vreme i novac napustio je turizam i u njega se nisu vratili. Taj problem mislim da nećemo moći dugoročno da rešimo i sa tim ćemo su suočavati sigurno i u narednih nekoliko godina. Takođe, i vlasnici turističkih agencija moraju malo da promene svoj stav o zaposlenima i da podignu plate. Očigledno da je to u drugim delatnostima bolje regulisano - ističe Aleksandar Seničić.

Ipak, on podvlači da turističke agencije tokom Covid-19 krize nisu imale nikakvu dodatnu pomoć države, osim osnovnih mera usmerenih na celokupnu privredu.

- Turističkim agencijama bilo je dato dva puta po tri plate za zaposlene. Dakle, one osnovne mere koje su bile date privredi. Ako uzmemo u obzir da su tokom dve godine turističke agencije imale samo troškove, pa čak i za zaposlene koji su dobijali plate od države, a koje su morale da ‘drže’ tri meseca, sve to kada se stavi na papir sa ostalim troškovima za svakog zaposlenog bile su u minusu bar nekoliko stotina evra. Zato je pitanje da li su se, uprkos zadovoljavajućoj sezoni, pokrili gubici za ove dve godine - zaključuje Seničić.