Izvor: Novosti | Ponedeljak, 30.11.2020.| 09:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

U Srbiji se godišnje gradi na desetine plovila za evropsko i američko tržište

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Xavier Fargas/shutterstock.com)
Posle pauze od gotovo tri decenije otkad je brodogradnja u Srbiji zamrla, ova se industrija u poslednje četiri godine ponovo "probudila".

Od 2016. godine, na našim rekama porinuto je i izvezeno više desetina novih brodova, iako nijedan nije namenjen domaćem brodarstvu. Poslednji srpski brod, "Deligrad", izgrađen je 2004. u "Brodogradilištu Beograd" za Jugoslovensko rečno brodarstvo.

Prema podacima Privredne komore Srbije, od nekadašnjih deset, u Srbiji sada radi pet brodogradilišta, od kojih je samo jedno u domaćem vlasništvu.

Brodogradilište u Apatinu je kupila firma Arsenal Rem iz Kraljeva, a njegove kapacitete koristi privredno društvo Interbrod. U poslednje dve godine kontinuirano rade na remontima i rekonstrukcijama brodova i plovnih objekata.

Tu su i Shipyard Bomex 4m iz Perleza kod Zrenjanina i Begej iz istog grada, čiji je vlasnik Rubikon Shiping Company, Vahali iz Sremske Mitrovice i Shipyard Kladovo.

- U današnjim brodogradilištima se uglavnom grade takozvani trupovi u čeliku i obavljaju se remonti i rekonstrukcije brodova i plovnih objekata, dok se opremanje broda, koje je izrazito skupo i zapravo izvor zarade, radi u inostranstvu - kaže Nenad Dragović, iz Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS.

- Izgradnja trupa u čeliku predstavlja najjednostavnije sklapanje - zavarivanje trupa broda, te se tako oformljen spušta u vodu i transportuje u inostranstvo. U ovih pet brodogradilišta radi više od 800 radnika, a pod srpskom zastavom plovi oko 100 brodova - kaže on.

U Brodogradilištu u Kladovu, u vlasništvu holandske kompanije, grade se novi brodovi za strane kupce, kao i remonti plovila.

- Godišnje se kod nas izgradi i izveze između 12 i 15 brodova. U naredne tri godine obezbeđen je posao od oko 100 mil EUR, koji obuhvata buduću saradnju sa kompanijom iz Pančeva, od koje se očekuje sertifikacija gradnje brodskih rezervoara za gas, kapaciteta 380 kubika - kaže Milenko Lepović, direktor brodogradilišta u Kladovu.

- Gradimo tankere za prevoz nafte i gasa i asfaltne tankere za tržište u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Luksemburgu, Nemačkoj - dodaje on.

Holanđani su vlasnici i Brodogradilišta Vahali Shipbuilding iz Sremske Mitrovice, koji se se bavi izgradnjom turističkih rečnih kruzera. Osim samog trupa, ovde se delimično radi i unutrašnjost.

- Ove godine je zabeležen pad tražnje zbog korone, ali inače, godišnje gradimo i isporučujemo za evropsko i američko tržište sedam rečnih kruzera - kaže Kristina Anđelković, direktorka ovog brodogradilišta.

- Na srpskom tržištu smo 15 godina, a poslednjih pet je industrija rečnih kruzera uzela maha. Kada je potpuno završen i opremljen, u zavisnosti od luksuza, kruzer košta od 17 do 30 mil EUR - kaže Anđelković.


Inače, početkom novembra porinuta je grdosija dužine 135 metara, širine 11,6 metara, mase 855 tona, nosivosti više od 4.300 kubika, izgrađena u brodogradilištu Shipyard Begej. Vrednost ovog rečnog tankera je 2,2 mil EUR.


Sami obučavaju radnike

Prema rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnoh lađara Srbije, majstora brodogradnje sve je manje, a najcenjenije zanatlije i kapetani ove struke ušli su u osmu deceniju.

U Kladovo osim 250 naših, stiže i oko 150 radnika iz Rumunije, a tamo se već godinama organizuje dualno obrazovanje, gde se obučavaju budući brodograditelji.

Zbog neadekvatnog obrazovanja u Srbiji, svoje radnike sami "prave" i u brodogradilištu Vahali.


Zakon


Za poslednje četiri godine na našim rekama je potonulo deset brodova - kaže Vajda.

- Problem što se dozvole za plovidbu daju olako i što nedostaje odgovarajuća inspekcijska kontrola. Brodogradnja i brodarstvo su kod nas unazađeni, nema podmlatka, a na brodovima radi kadar u poznim godinama jer, zbog loših zakona, mladi koji izađu sa školovanja ne mogu na praksu, jer niko neće da im plati osiguranje, a bez toga ne mogu na brod - kaže on.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.