Hitno Garantni fond za povećanje likvidnosti, smanjiti i ukinuti namete - Savez ekonomista Srbije predložio konkretne mere za pomoć privredi

Savez ekonomista Srbije definisao je danas Prilog inicijativi za definisanje antikriznih mera ekonomske politike u kojem ističe da je potrebna značajna i brza injekcija likvidnosti, koja treba da bude praćena i drugim merama fiskalne politike, ali je neophodno izbeći komplikovane birokratske procedure i voditi računa o hitnosti.


Savez ističe da je, između ostalog, neophodno doneti linearne i opšte mere, bez izdvajanje posebnih sektora i preduzeća, imajući u vidu da se kriza već proširila kroz sve delove privatnog sektora (izuzetak predstavlja sektor preduzetnika koji se paušalno oporezuju).

- Mere treba da budu dobro odmerene - da, s jedne strane, privredi donesu osetno olakšanje i da, sa druge strane, ne dovedu do ogromnih deficita i razbuktavanja makroekonomskih neravnoteža. S tim u vezi, fiskalne mere treba da budu dominantne, dok u monetarnoj oblasti ne treba eksperimentisati primenom nekonvencionalnih rešenja, niti pak pristupiti radikalnim promenama - navodi se u merama Saveza ekonomista Srbije.

Ističe se da se mere moraju definisati do kraja marta, a realizacija bi trebalo da započne do kraja aprila 2020.


INTERVENTNE MERE FISKALNE POLITIKE

a) Ključna karika koju treba držati neprekinutom jesu radna mesta u preduzećima u privatnom sektoru. Time bi se dao snažan podsticaj opstanku preduzeća i njihovom aktiviranju s prolaskom krize. Konretne mere za ovaj cilj bile bi da u periodu od najmanje tri meseca, sa mogućnošću produžetka primene:
Poslodavac ne plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji podležu obaveznoj izolaciji i za zaposlene koji ne rade usled naredbe državnih organa (i u ovim slučajevima iz budžeta zaposleni dobijaju naknadu kao zaposleni na neplaćenom odsustvu).


b) U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti plaćanje poreza na dobitak i poreza na imovinu. Nakon isteka tri meseca porez na dobitak bi se plaćao u visini od 50% obračunatog iznosa za 2020. godinu. Plaćanje poreza na imovinu za drugi kvartal ove godine će se realizovati pripisivanjem alikvotnih rata u periodu od dve godine, počev od januara 2021. godine. Nedostajuća sredstva u budžetu lokalnih samouprava za 2020. godinu bi se pokrivala povećanim transferima iz republičkog budžeta(50%), kao i smanjenjem drugih aproprijacija u okviru budžeta lokalnih samouprava (50%). Podrazumeva se da bi najpre bili smanjeni ekonomski neproduktivni kapitalni rashodi.

c) U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti plaćanje paušalnog poreza čime bi se olakšao položaj preduzetnika.

d) U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti obračun kamata na dospele poreske obaveze.

e) U periodu od najmanje tri meseca treba obustaviti plaćanja parafiskalnih nameta (firmarine, članarine, ekološke takse i sl.).

f) Nakon isteka vanrednog stanja razmotriti smanjenje visine poreza na dobit sa 15% na 10%. U cilju podizanja pozitivnih očekivanja uspešnih privrednika ova mera ima dobar efekat.


Na strani budžetskih rashoda:

a) Potrebno je da se izvršavaju planirani budžetski rashodi za penzije i javne investicije. Mogućnost da se zarade u javnom sektoru umereno umanje ne treba isključiti ukoliko kriza potraje više od nekoliko meseci.

b) Neophodno je odlaganje investicionih projekata koji imaju mali doprinos privrednom rastu i preusmeravanje tih sredstava za finansiranje mera antikriznog programa.

c) Potrebno je preispitivanje planiranih rashoda i njihovo smanjivanje na svim pozicijama javnih nabavki koje nemaju veze sa merama zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite u uslovima krize. Povećanje rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu je nužno i potrebno.


GARANTNI FOND ZA POVEĆANJE LIKVIDNOSTI PRIVREDE


Za operacionalizaciju rada Garantnog fonda Savez predlaže nekoliko ključnih elemenata:

a) Likvidnost bi trebalo usmeriti ka mikro, malim i srednjim preduzećima, bez obzira na granu u kojoj posluju, kao i velikim preduzećima direktno pogođenim trenutnom krizom. Veoma je važno da krediti budu dostupni i onim preduzećima koja trenutno nisu zadužena, između ostalog i zato što ona nemaju nikakav benefit od već primenjene "moratorijum" mere.

b) Kako bi se izbegao moralni hazard, odluku o distribuciji kreditnih linija donosi menadžment poslovnih banaka, a kreditne linije se usmeravaju ka klijentima koji su do početka aktualne krize bili uredne platiše, u skladu sa nediskriminatornim kriterijumima.

c) Država bi pružala garancije u vrednosti do 80% kredita, dok bi banka preuzimala ostatak rizika.

d) Kreditni kriterijumi bi trebalo da budu što jednostavniji u cilju brzog odobrenja i puštanja u tečaj na liniji minimalno prihvatljivih kriterijuma koji bi bili uniformni za sve banke: da račun klijenta nije bio blokiran pre uvođenja vanrednog stanja, da su redovno servisirali svoje obaveze prema bankama i prema državi, ispunjenje određenih standardnih kriterijuma (racio brojevi) i slično. Predlog je da se odobravaju krediti za likvidnost u proseku od 36 meseci sa grejs periodom od 12 meseci. To je prava mera imajući u vidu projekcije koje su trenutno poznate i očekivani eho efekat krize na privredu.

e) Preduzeća bi morala da preuzmu obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih u periodu od minimalno 6 meseci, kao i da se obavežu na redovnu isplatu zarada, poreza i disciplinu plaćanja prema dobavljačima.

Savez ekonomista Srbije Beograd

AOFI

Garantni fond

AOFI

mere za pomoć privredi

povećanje likvidnosti

smanjenje poreza i doprinosa

olakšice za paušalce

porez na dobitak

porez na imovinu

plaćanje parafiskalnih nameta

budžetski rashodi

krediti za privredu

koronavirus

virus korona