Vladimir Jelenković, direktor Muzeja "Nikola Tesla" u Beogradu - Teslino ime opet glavno u Americi

Vladimir Jelenković

Ime Nikole Tesle se uvek izgovara sa posebnim poštovanjem zbog svih njegovih naučnih dostignuća kojima je obogatio svet. Ali, ovog puta, ove jeseni, nije samo reč o genijalnom naučniku i njegovom delu već o američkim proizvođačima automobila i kompjutera koji koriste ime Nikole Tesle za svoje proizvode koji su poslednja reč tehnike.

To su "Tesla motors", najmoderniji automobil na struju, koji se sad serijski proizvodi, i "Tesla superkompjuter", najbrža sprava te vrste na svetu.

To je povod za podsećanje na rad i životna opredeljenja Nikole Tesle koji je sebi dao zadatak da ukroti sile prirode za dobrobit čovečanstva, a nikad, pri tome, nije mislio na novac.

Moj sagovornik za ovu priliku je Vladimir Jelenković, direktor Muzeja "Nikola Tesla" u Beogradu. On je po obrazovanju tehnolog, a po opredeljenju novinar. Televizijsku specijalizaciju završio je u Tokiju. Bio je tvorac savremenog koncepta naučnog programa u više televizijskih kuća.

Iz kog okruženja je krenuo u život?

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu kod Gospića, u Austriji, danas u Republici Hrvatskoj, u porodici Milutina, pravoslavnog sveštenika, i Georgine Tesle. Školovao se u Smiljanu, Gospiću, Karlovcu, Gracu i Pragu. U evropskom periodu života radio je u Mariboru, Budimpešti, Parizu i Strazburu. Od juna 1884. godine živeo je u Americi, u Njujorku. Tu je stvorio sve svoje izume i otkrića.

Da li ima potomke?

Nije se ženio. Jedini direktan živi potomak Tesle je Vilijem Terbo (76). On je praunuk Tesline sestre Angeline. Teslina majka potiče iz porodica Mandić i Budisavljević, a iz porodice Budisavljević je Jovanka Broz, Titova udovica. Čuo sam da je preko te ženske linije Teslin rođak i Dušan Ivković, vođa košarkaške selekcije. Voleo bih da se upoznamo.

Čime se posebno odlikovao?

Željom za uspehom i upornošću. To je, na opšte čudo, dokazao posle završene gimnazije, u toku bolesti, kad je imao koleru! Pre toga otac je od njega tražio da studira bogosloviju, a on je hteo tehniku. U jednom od samrtnih trenutaka rekao je ocu: "Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku". Otac mu je to obećao i usledio je čudesan oporavak. Snagom volje pobedio je koleru.

Kad je došao do najvećeg otkrića?

Posle završene visoke tehničke škole u Gracu Tesla se zaposlio u Budimpešti. I tu je došao do svog najvažnijeg otkrića, motora sa obrtnim magnetnim poljem, a to je osnova svih motora koji se pokreću naizmeničnom strujom. Bilo je to 1882. godine. A drugi njegov pronalazak je proizvodnja, prenos i distribucija električne energije. To je ostvario 1895. na Nijagari, na vodopadima te reke u Americi. Tada je Tesla, u nadmetanju za projekat "Nijagare", pobedio Tomasa Edisona. A to je preslikano 1900. godine na Đetinji, usred Užica!

U kom odnosu su bili Tesla i Edison?

Posle prve saradnje, u kojoj je Edison obećao Tesli da će mu dati pedeset hiljada dolara ako mu popravi neke mašine, došlo je do njihovog definitivnog razlaza. Tesla je popravio mašine, ali novac nije dobio! I Tesla, koji je bio ponosan i pravdoljubiv čovek, nije mogao više da sarađuje sa čovekom koji nije imao poslovnog morala i poštenja. Njihov sledeći susret bio je na Nijagari. I tu naučnu bitku Tesla je ubedljivo dobio.

Da li je obilazio roditelje?

Povremeno da, ciljano, a jedanput i po "božijoj poruci". Da je Tesla za majku bio vezan nekom prirodnom silom pokazao je činjenicom da je jednog dana ostavio nedovršene neke poslove i stigao u Smiljan dan pre majčine smrti!

Koliko je puta bio u Beogradu?

Samo jedanput. Bilo je to prvog dana juna 1892. godine. Po Teslu je, u Budimpeštu, otišao Đorđe Stanojević, rektor Beogradskog univerziteta, inače čovek koji je najzaslužniji za elektrifikaciju Srbije. Tesla je tu održao vatreno predavanje.

A zašto nije dobio Nobelovu nagradu?

Ozbiljni naučnici kažu da je zaslužio bar deset Nobelovih nagrada. On je otkrio i radio-aparat, a ne Markoni, koji je to ukrao od Tesle. Markoni je čak 1915. godine za to "otkriće" dobio Nobelovu nagradu. Međutim, spor koji je pokrenula Amerika, a ne Tesla, i koji je trajao dvadeset sedam godina, okončan je dokazom i presudom da je patent za radio Teslin, a ne Markonijev! A kad je patentirao motor sa obrtnim magnetnim poljem Nobelova nagrada još nije postojala, a to je izum koji je promenio svet. Njegov je izum i prenos signala bez žica. On je prvi čovek koji je patentirao avion sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem...

Da li je naplaćivao sve što je napravio?

Nije mnogo mario za novac. Da je to želeo mi ne bismo danas pričali o Bilu Gejtsu, kao najbogatijem čoveku planete, već o milijarderu Nikoli Tesli. Najveća ponuda stigla mu je od Đorđa Vestinghausa, čija kompanija je realizovala Tesline patente. Vestinghaus je ponudio Tesli jedan dolar za jednu konjsku snagu koja se proizvede zahvaljujući Teslinim izumima. Ali, Tesla je iscepao taj ugovor i rekao: "Gospodine Vestinghaus, Vi ste mnogo učinili za mene, a ja ne želim da Vi bankrotirate..."

Koji su bili njegovi principi?

Sem nebrige o novcu ni jedna počast ga nije interesovala. Govorio je: "Šta će mi veća počast od činjenice da se bavim poslom koji volim". Ni zahvalnost nije očekivao, a ni tražio. Jako je voleo ptice, a posebno golubove. Bio je čist naučni genije, pesnik u nauci, u pravom smislu ovih reči.

Koliko se bavio sportom?

Sport mu je produžio život. Kao dete je imao san o letenju. Uzeo je stari kišobran, skočio sa krova i ugruvao se... Voleo je plivanje, ali i egzibiciju. U želji da uplaši drugove u reci rekao im je da će gnjurati uzvodno, ispod splava, a imao je nameru da ode na suprotnu stranu i da ih uplaši. Ali, uplašio je sebe, jer u gnjurenju ispod splava nije mogao da pronađe pravi put, pa se, umalo, nije udavio. A sve do kraja života gimnastikom je čuvao svoje mišiće i zglobove. Mogao je, u skoku, da napravi salto i kao stariji čovek!

Kako se hranio?

Pažljivo je birao hranu. Nije jeo žumance i masno. Umereno je jeo. Tražio je hranu sa malo kalorija. A kad je krenula prohibicija u Americi odustao je i od vina koje je jako voleo. Vino mu je tada služilo za vežbu čeličenja volje. Naručivao je vino. Tražio je da mu ga otvore, ali da ga ne sipaju u čašu. I nije ga pio, a sve je platio. Tako je odolevao iskušenju.

Šta su još bile njegove vežbe?

Od majke je nasledio izumiteljski dar, a od oca vežbu memorije koju je ceo život primenjivao. Pokušavao je često, u razgovoru, da pogađa tuđe misli. Otkrivao je nedostatak nekog oblika ili nekog izraza. Napamet je ponavljao duge rečenice. Računao je, napamet, velikim ciframa... Spavao je samo četiri sata, a ostalih dvadeset je posvećivao radu na novim projektima, ali i svom fizičkom i mentalnom sklopu.

Šta je time sve hteo da postigne?

Hteo je sebi, maksimalno, da produži život. Hteo je da se sačuva od bolesti. On je verovao da će živeti preko sto dvadeset godina. I, iskreno rečeno, za ono vreme, živeti osamdeset sedam godina je šampionsko vreme. Medicina nije bila kao danas, a vitamina i raznih pomagala nije bilo što mi sad imamo.

Kakav je imao odnos prema ženama?

Kad su ga novinari to pitali on je rekao: "Kao naučnik pre svega sam vezan za nauku. A onaj čovek koji se veže za ženu veliki deo strasti će posvetiti njoj, a ja želim da svu svoju strast posvetim nauci. Nisam spreman da delim tu strast". Naravno, to je bio odgovor za javnost...

Ipak, da li je imao i tu vrstu odnosa?

Imao je puno žena koje su ga volele. Katarina Džonson je bila zaljubljena u njega. Izuzetno ga je poštovala. Ona je bila supruga Roberta Andervuda Džonsona, izdavača, pisca, pesnika... Kod njega je Tesla objavio jedno svoje filozofsko delo koje se zove "Problem povećanja ljudske energije", koje je objavio 1900. godine. Katarina je bila intelektualka par ekselans i jako lepa žena... A Tesla je bio veoma elegantan muškarac, uvek lepo obučen, sa prefinjenim manirima. Živeo je samo u hotelima...

I umro je u hotelu...

Sedmog dana januara 1943. godine, u hotelu "Njujorker", u Njujorku, u osamdeset sedmoj godini, prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. Urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle nalazi se u Beogradu, u muzeju koji čuva uspomenu na njega i njegova dela. Ali, onaj značajni deo Tesle živi u njegovim dostignućima koja su sastavni deo naših života...

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.10.09.)