Izvor: Beta | Petak, 13.09.2019.| 10:57
Izdvojite članak Odštampajte vest

U Srbiji 300.000 kuća nema izolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego EU

(Foto: Dagmara_K/.shutterstock.com)
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Stevica Deđanski rekao je u četvrtak (12. septembra) da su stambene zgrade u Srbiji, koje obuhvataju 27 miliona kvadrata i 60% stambenog fonda, najmanje energetski efikasne, a da 300.000 kuća nema termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego kuće u EU.

On je na konferenciji ""Energetska efikasnost za nas - javno finansiranje energetske efikasnosti u privatnim zgradama", rekao da je trećim Akcionim planom predviđeno da se uštedi 58% energije koju troše domaćinstva i stanari zgrada.

- Ministarstvo je u energetskoj efikasnosti prepoznalo novi izvor energije i ulaže velike napore kako bi ubrzalo njegovo unapređenje - rekao je Deđanski.

Dodao je da se posle uvođenja takse za energetsku efikasnost od 1. jula ove godine radi na formiranju Fonda za energetsku efikasnost i da bi taj posao trebalo da bude završen do kraja godine, a da se očekuje da se na njegov račun slije oko 10 mil EUR, a od EU grant.

- Očekujemo da to bude ozbiljan fond sa ozbiljnim sredstvima - rekao je Deđanski.

Predstavnik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Miodrag Gluščević istakao je da je unapređenje energetske efikasnosti "važno pitanje i da je moralo i ranije da se njime bavimo."

- To pitanje zavređuje da dobije veći prioritet - rekao je Gluščević.

Jedan od razloga što energetskoj sanaciji stambenog fonda nije posvećena pažnja proteklih godina je, prema njegovim rečima i to što nije postojao pravni osnov za ulaganja javnih sredstava u privatni stambeni fond do 2016. godine kada je donet Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Gligo Vuković rekao je da je prosečna efikasnost termoelektrane oko 40% jer se energija rasipa u transportu i u potrošnji i da energetska efikasnost ima benefite koji se ne ogledaju samo u redukovanju potrošnje nego i u smanjenju troškova proizvodnje, prenosa i zagađenju životne sredine.

- Svaka zemlja mora na osnovu Direktive EU sama da donese planove o povećanju energetske efikasnosti, izabere podsticaje i realizuje projekte koji će smanjiti potrošnju energije - rekao je Vuković i naveo da u Srbiji 70% svih stambenih jedinica nema nikakvu izolaciju.

Dodao je da je za Srbiju iz IPA fondova EU predviđena godišnja donacija od oko 200 mil EUR i da nije realno očekivati da se za unapređenje energetske efikasnosti može odvojiti više od 20 do 30 mil EUR godišnje.

- Kada Fond profunkcioniše možemo da "blendiramo" donacije sa bankarskim kreditima - rekao je Vuković.

Prema rečima direktora JKP Toplana-Šabac Slobodana Jerotića do sada je u tom gradu polovina zgrada priključena na sistem daljinskog grejanja izolovana, pa se primer tog grada navodi kao dobra praksa, bolja čak i od evropske.

- Od 2010. godine bavimo se unapređenjem energetske efikasnosti, uveli smo merače potrošnje toplotne energije i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobili smo kredit od 2,5 mil EUR pa će građani u 12 godišnjih rata vratiti zajam, a novac iskoristiti za sanaciju zgrada i stanova - rekao je Jerotić.

Napomenuo je da je bilo teško naći formu za ulaganje javnog novca u privatne zgrade i da je zbog toga državni revizor imao primedbi.

U Hrvatskoj se, prema rečima vođe projekta energetske efikasnosti u zgradarstvu u Fondu za zaštitu okoline i energetske efikasnosti Hrvatske Mladena Ilijevića energetska efikasnost popravlja državnim novcem i novcem iz evropskih fondova pa je u poslednje dve godine u stambene zgrade uloženo preko 400 mil EUR.

- Rate kredita se vraćaju od novca koji se prikupi uplatom stanara za održavanje zgrada, a one koje su sanirane postigle su uštedu energije od 62% - rekao je Ilijević.

Direktorka službe za odnose sa javnošću u hrvatskom fondu Lidija Tošić rekla je da se u Hrvatskoj dosta pažnje posvećuje edukaciji građana i da se podigla svest o potrebi štednje energije kod 80% njih.

- Građani sada znaju koliko je ušteda energije važna jer nije dovoljno izolovati zgradu, a zimi otvoriti prozor, pa rasipati toplotu u okolinu - rekla je Tošić.

Konferenciju o energetskoj efikasnosti u privatnim zgradama su organizovali SKGO i fondacija RES.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.