Izmenama Zakona o privrednim društvima omogućena privremena zabrana vršenja funkcije direktora

Novim izmenama Zakona o privrednim društvima (dalje: ZPD) uvedena je mogućnost izricanja mere privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora.

Direktor je dužan da obavesti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor društva, u slučaju postojanja ličnog interesa u pravnom poslu koje društvo zaključuje, odnosno u pravnoj radnji koju društvo preduzima. Ukoliko direktor nije pribavio neophodno odobrenje konkretnog pravnog posla, odnosno konkretne pravne radnje u skladu sa propisanim postupkom, ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja odluke o odobravanju pravnog posla, tj. preduzimanja pravne radnje nisu bile predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke, tada će društvo moći da podnese tužbu zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora.

Nova mera privremene zabrane vršenja funkcije direktora može se izreći ukoliko se u postupku po pomenutoj tužbi utvrdi postojanje povrede navedenih zakonskih pravila u pogledu postojanja ličnog interesa. Osim direktoru, ova mera se može izreći i članu nadzornog odbora, zastupniku privrednog društva kao i prokuristi.

Sud može izreći ovu meru direktoru najduže u trajanju od godinu dana. Pored navedene mere, ZPD takođe predviđa mogućnost naknade štete kao i mogućnost poništaja tog konkretnog pravnog posla odnosno preduzete pravne radnje. U slučaju izricanja ove mere i po pravnosnažnosti sudske odluke ista se dostavlja Agenciji za privredne registre (APR) kako bi se izvršio upis u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja. Identifikacioni podaci o pravnom licu sa privremenim ograničenjem prava objavljuju se na internet stranici APR-a i dostupni su na sledećem linku: https://crp.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/ActiveRestrictions.

Šta to konkretno znači za lice kome je izrečena ova zabrana? Analizirajući propise, dolazimo do zaključka da je naš zakonodavac zabranu vršenja funkcije direktora uveo polovično, i to isključivo u članu 67 ZPD, iz koga se ne može precizno zaključiti pravo dejstvo ove norme. S jedne strane, ne postoji norma kojom je lice kome je izrečena ova zabrana onemogućeno da postane direktor nekog drugog privrednog društva, niti je direktor sa pomenutom zabranom onemogućen da osniva nova privredna društva. Sudeći po ovome, moglo bi se zaključiti da presuda kojom sud izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora deluje isključivo između parničnih strana (inter partes), odnosno između konkretnog društva i konkretnog direktora.

S druge strane, treba imati na umu da su izmene i dopune ZPD-a rezultat mera predviđenih Programom unapređenja pozicije Republike Srbije na Doing Business rang listi Svetske banke za period 2018-2019. godine. Stoga, opravdano je očekivati izmenu drugih nacionalnih propisa kako bi se naše pravo zaista uskladilo sa propisima EU, odnosno kako bi uvedena mera zabrane zaživela u praksi sa dejstvom i prema trećim licima (erga omnes),koje je predviđeno u pravnim sistemima evropskih zemalja.

Autor teksta: advokat Valentina Momčilović, Advokatska kancelarija TSG Tomić Sinđelić Groza