Izvor: Agroklub | Petak, 11.01.2019.| 10:41

Evropska direktiva o zabrani 16 nepoštenih trgovačkih praksi - Zaštita za poljoprivrednike

(Foto: Avatar_023/shutterstock.com)
Odbor za poljoprivredu i ruralni razvoj svoju prvu ovogodišnju sednicu započeo je predstavljanjem sporazuma koji su o zakonodavnom predlogu direktive o nepoštenoj trgovačkoj praksi u decembru postigli Evropski parlament, Komisija i Veće posle održanih šest "trijaloga".

Pregovarački tim postigao je značajne izmene u odnosu na prvi predlog Komisije, posebno u pogledu proširenja obima direktive na većinu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proširenja popisa zabranjenih nepoštenih trgovačkih praksi za dodatnih osam uz već predloženih osam i zaštitu poljoprivrednika i malih i srednjih preduzeća.

Veruje se da je to put da se dobije prvi zakon u Evropskoj uniji koji će pružiti značaju zaštitu svih poljoprivrednika, ali i njihovih organizacija, kao i malih i srednjih preduzeća. Poljoprivrednici će biti zaštićeni od "velikih" koji deluju nepravedno i suprotno pravilima. Upravo to će biti podsticaj mnogim mladim poljoprivrednicima da nastave da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive na selu.

Direktiva predstavlja minimum usklađivanja, pa države članice mogu predvideti proširenje područja primene u nacionalnim zakonodavstvima. Izvorni Komisijin predlog pokrivao je samo dobavljače sa prometom do 50 mi EUR i kupce sa prometom većim od 50 mil EUR.

Novi dinamični pristup umesto toga sadrži šest kategorija prema njihovom prometu (od 0 do 2 mil EUR, od 2 do 10 mil EUR, od 10 do 50 mil EUR, od 50 do 150 mil EUR, od 150 na 350 mil EUR, i od 350 mil EUR nadalje) čime je obuhvaćen veći broj poslovnih subjekata na području EU. Pomoću uvedenih razreda omogućuje se da "objektivno podređeni dobavljač" može pokrenuti predviđeni postupak protiv "objektivno jačeg kupca".


Koje su dodatne zabranjene trgovačke prakse?

Osam dodatnih zabranjenih trgovačkih praksi, koje se propisuju na inicijativu Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj, odnosi se na nepoštovanje roka plaćanja od 60 dana za nekvarljive proizvode, plaćanje usluga koje nisu pružene, kada kupac odbije pismeno da potvrdi uslove ugovora o nabavci (pisani ugovor biće obavezan ako to zatraži dobavljač), zloupotreba poverljivih informacija o dobavljačima od strane kupca, komercijalnu osvetu ili čak pretnju takve odmazde ako dobavljač koristi prava garantovana ovom Direktivom, plaćanje od strane dobavljača za ispitivanje pritužbi kupaca koje nisu posledica nemara dobavljača.

Dve su dodatne "sive" zabranjene prakse, ako nisu dogovorene na transparentan način i pre početka ugovora o nabavci - prenos troškova oglašavanja na dobavljača i prenos troškova za promociju i marketing koje predlaže Komisija, te plaćanja za upravljanje proizvodom nakon isporuke.

Osam nepoštenih trgovačkih praksi, koje je prvobitno predložila Evropska komisija, podeljeno je u četiri "crne" prakse koje su uvek zabranjene - kašnjenja plaćanja za pokvarljive proizvode (preko 30 dana), jednostrane i retroaktivne promene ugovora o nabavci, otkazivanje narudžbi za pokvarljive proizvode sa kratkim otkaznim rokom, plaćanje za propadanje proizvoda koji su već prodati i isporučeni kupcu.

Tu su i četiri "sive" prakse - povrat neprodatih proizvoda, plaćanja da postanu dobavljači ili za skladištenje, prikazivanje ili popis proizvoda, plaćanja za promotivne troškove, plaćanja za marketinške troškove.

Sporazumom je poboljšana i pravednost na globalnom nivou - osim uključivanja stranih dobavljača, direktiva pokriva i kupce u trećim zemljama.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.