Izvor: eKapija | Ponedeljak, 30.10.2017.| 14:51

Raspoloživi otpad neadekvatan za srpske cementare - Proizvođači spremni i za uvoz

Ilustracija (Foto: franz12/shutterstock.com)
Kada jedna od tri srpske cementare zaključi da joj je neuporedivo jeftinije da za proces proizvodnje cementa uvozi koks iz Venecuele, Egipta ili Indije, nego da besplatno preuzme i pripremi otpadni materijal praktično nadomak fabrike, lampica koja signalizira da nešto nije u redu trebalo bi već uveliko da sija crvenom bojom.

Da ovaj primer transporta uglja "preko pola sveta" kako bi za manje od minuta bio spaljen na 1.450 stepeni u pećima cementare u Beočinu nije metafora već realno stanje u kompaniji Lafarge Srbija, dokazuje i podatak da je ova kompanija u 2016. značajno smanjila udeo otpadnih materijala koje je koristila u svom proizvodnom procesu u odnosu na čvrsta, fosilna goriva.

Dva su razloga za to, objašnjavaju. Cena uglja na svetskom tržištu bila je nesvakidašnje niska i, za Srbiju neuporedivo važnije, otpadnog materijala kojim bi mogli da zamene ugalj u našoj zemlji ili nema, ili je loše pripremljen, ili je do njega gotovo nemoguće doći.

Kako je za portal eKapija rekao Dimitrije Knjeginjić, direktor kompanije Lafarge Srbija, ova cementara spremna je da preuzme "sav otpad koji više nikome ne treba i nije pogodan za reciklažu ili u neke druge svrhe".

- Nas ne interesuje nešto što još može da ima dodatnu vrednost i može da se reciklira, već želimo da zbrinemo onaj otpad koji se nekontrolisano deponuje i zagađuje vodu, vazduh i tlo - rekao je on.

On podseća i da je već dugi niz godina svetska tendencija da se cementare koriste za rešavanje problema deponovanja otpada, te da sve više ovih kompanija gotovo u potpunosti prestaje da koristi prirodne resurse u procesu proizvodnje.

(Foto: wiklander/shutterstock.com)
- Svaka zemlja, koja strateški pristupa rešavanju problema nagomilanog otpada, pronalazi u cementnoj industriji partnera za postizanje ovog cilja i cementne peći koristi za kontrolisano sagorevanja goriva dobijenog preradom različitih vrsta otpada, bez dodatnih negativnih uticaja na životnu sredinu - objašnjava Knjeginjić.

Sa druge strane, u Srbiji je ovaj proces i dalje daleko od tih nivoa, pa tako u beočinskoj fabrici uspeju da 30-40% prirodnih sirovina zamene otpadnim, dok je prosek za sve tri domaće cementare oko 22%.

Više je razloga zbog kojih Srbija i u ovoj oblasti zaostaje za svetskim standardima, kaže Roland Fekete, menadžer za industrijsku ekologiju beočinske fabrike.

- Srbiji su neophodne MBT fabrike, odnosno postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada - kaže on i objašnjava da skoro sve zemlje regiona imaju po nekoliko ovakvih pogona, u kojima se otpad na adekvatan način priprema i sortira kako bi dalje mogao da se koristi.

Trenutno, dodaje Fekete, cementare u Srbiji imaju velikih problema u primeni otpada u proizvodnji, jer do njih često stiže sa prevelikim procentom vlage, pun materijala koji se ponovo moraju sortirati i tretirati, što drastično poskupljuje njegovu upotrebu.

Koliko je to veliki trošak, direktor kompanije Lafarge Dimitrije Knjeginjić slikovito objašnjava govoreći da cementare u Srbiji od 2008. koriste otpad kao gorivo, ali njegova kompanija "još nije videla ni dinara zarade od korišćenja tih alterativnih goriva".

- Naprotiv, uložili smo mnogo novca u izgradnju i adaptaciju potrebnih postrojenja, kako bismo mogli da koristimo velike količine otpada. Ona sada uglavnom stoje prazna ili rade sa znatno smanjenim kapacitetom - kaže Knjeginjić i dodaje da, "iako je Srbija puna divljih i regularnih deponija, kvalitetnog otpada jednostavno nema".

Štaviše, dodaje on, Srbija je i jedina zemlja regiona u kojoj je zabranjen uvoz neopasnog otpada. Iako, naime, na tržištu postoji ponuda otpada iz Ljubljane ili Zagreba, domaće cementare ne mogu da ga kupe, pa su u startu manje konkurentne od inostranih takmaca. Toliko, da je njihov proizvod zbog nedostatka kvalitetnog otpada skuplji i do 15 EUR po toni.

Lafarge Srbija
Trenutno je u Srbiji iskoristivo svega 10% deponovanog otpada, rekla je za portal eKapija Dejana Milinković, direktorka udruženja Cementna industrija Srbije (CIS), koje osim kompanije Lafarge čine i CRH iz Novog Popovca i Titan iz Kosjerića. Kao jedino realno rešenje ovog problema, ona vidi odlučnije uključivanje države.

- Odlaganje otpada na deponije je, jednostavno rečeno, najlošije rešenje. I sa aspekta ekonomske računice, ali i ekologije i zaštite životne sredine. Zbog toga je neophodno doneti propise i obezbediti njihovo poštovanje. I kada je u pitanju sortiranje otpada, kao i uvođenje takse za deponovanje smeća. Sve dok je jeftinije odneti sve na deponiju i tako se "rešiti" otpada, napretka neće biti - kaže Milinković.

Ona naglašava da se Srbija danas nalazi ispod nivoa "najgorih" zemalja Evropske unije (EU) po procentu zamene fosilnog goriva gorivom dobijenim od otpada.

Proizvođači cementa u Srbiji danas, inače, kroz koprocesing - ekološki prihvatljivu upotrebu otpada, umesto fosilnih goriva obrade blizu 50.000 tona otpada godišnje kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine.

- Spremni smo da, poput razvijenih zemalja EU, ponudimo rešenja za zbrinjavanje značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način - kaže Dejana Milinković iz udruženja koje okuplja domaće cementare i ponavlja da je neophodno urediti "tržište otpada kako bi fabrike lakše dobile dovoljne količine otpada, naročito neorganskog, komunalno-industrijskog, ulja, naftnih muljeva..."

Zato Dimitrije Knjeginić predlaže da i naša zemlja pođe za primerima mnogobrojih evropskih zemalja koje su problem otpada rešile naplaćivanjem taksi za odlaganje smeća na deponijama i drakonskim kaznama za "divlja" smetlišta.

- Ministarstvo ekologije bi trebalo da predloži, a Vlada Srbije da usvoji, da se, na primer, po toni smeća plaća 100 EUR za odlaganje na deponiji. U istom trenutku bi svi tražili kante za selektovanje otpada, jer za to ne bi plaćali ništa - smatra on.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.