Pekka Orpana, ambasador Finske u Srbiji - Kreirajte svoj model regionalne saradnje

Nakon vekova međusobnih ratova, vladavina, saveza i rivalstava nordijske zemlje postale su najbliži saradnici i odlične komšije. Model saradnje zemalja severne Evrope kakav poznajemo danas zasnovan je pre 50 godina na pragmatičnim, ali veoma važnim pitanjima kao što su putovanje bez pasoša i slobodno tržište rada. Od tada je saradnja nordijskih zemalja proširena na gotovo sve sfere života. Na zvaničnom nivou između vlada i parlamenata imaju visoko razvijene strukture institucionalne saradnje, a još važnija je činjenica da su načini poslovanja i civilno društvo veoma integrisani i povezani.

U slavu prijateljstva između naroda severne Evrope, koje traje već dva veka, četiri nordijske ambasade: Danske, Finske, Norveške i Švedske, zajedno sa nerezidentnim ambasadorom Islanda za Srbiju, obeležile su 4. juna 2014. godine u Beogradu Nordijski dan.

Tim povodom, o tome koliko je saradnja među susedima značajna, politički i ekonomski efikasna, ali i kako bi se model regionalne saradnje mogao primeniti na zemlje bivše Jugoslavije, "eKapija" je razgovarala sa Pekka Orpanom, ambsadorom Finske u Srbiji.

eKapija: Rečeno je da balkanske zemlje ne bi trebalo da kopiraju nečiji model međusobne saradnje, već da pronađu onaj koji bi za njih bio najbolji. Kakav model regionalne saradnje bi, prema Vašem mišljenju, odgovarao zemljama na Balkanu?

- Korisno je sagledati dostignuća i strukture različitih modela regionalne saradnje u Evropi, ali ne treba direktno kopirati nijedan od njih. Smatram da je izuzetno važno utvrditi konkretne i pragmatične sfere u kojima bi saradnja bila korisna za sve. Kasnije bi moglo biti korisno stvoriti dodatne institucionalne strukture za saradnju, ali izbegavati one previše komlikovane i skupe. Na kraju, balkanske zemlje same znaju koji vid saradnje je najbolji za njih.

eKapija: U okviru regionalne saradnje, svaka od država bi trebalo da ostane dosledna svojim vrednostima, ali i da istovremeno zajedno pronađu vrednosti koje bi delile. Koje zajedničke vrednosti bi balkanske zemlje trebalo da razviju?

- Svaka od država Balkana ili je već članica Evropske unije ili je u procesu pridruživanja EU. Neke zemlje, kao što su Srbija i Crna Gora, napredovale su nešto više u procesu pridruživanja u odnosu na ostale, međutim, sve zajedno bi trebalo da dele iste, suštinske vrednosti Evropske unije. To su ljudsko dostojanstvo, sloboda, jednakost, demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava. Ne vidim koji bi to različit stav balkanske države mogle imati, a koji bi sprečio regionalnu saradnju.

eKapija: Da li je saradnja balkanskih zemalja jedan od uslova na njihovom putu ka EU ili je saradnja sama po sebi bitna?

- Jačanje regionalne saradnje i bilateralnih odnosa u regionu je važan deo procesa pridruživanja EU, ali saradnja je sama po sebi takođe veoma bitna. Najverovatnije će se Srbija i Crna Gora pridružiti EU pre drugih zemalja zapadnog Balkana koje još nisu članice. Ipak, regionalna saradnja ne treba da bude zapostavljena zbog činjenice da su države u različitim fazama procesa pridruživanja. Nordijska saradnja je pravi primer, gde su tri od pet zemalja članice EU, a dve nisu.

eKapija: Dakle, mislite da to što su neke balkanske zemlje deo EU a druge nisu, ne bi trebalo da utiče na ostvarivanje regionalne saradnje?

- To svakako utiče na saradnju u određenoj meri, ali, kao što sam rekao, nordijski model saradnje je dobar primer kako je moguće održavati veoma dobru regionalnu saradnju, čak i kada su neke zemlje članice EU, a druge nisu.

eKapija: Međusobno poverenje je veoma važno kada govorimo o regionalnoj saradnji među balkanskim zemljama a koja bi trebalo da zadovolji interse svake od država na Balkanu. Koji je najbolji način da jedna zemlja ostane dosledna svojim interesima i inetersima regiona u isto vreme?

- Istina je da svaka država ima svoje interese koji možda nisu u skladu sa interesima drugih zemalja u regionu. S druge strane, ponekad se nacionalni interesi mogu braniti efikasnije kroz regionalnu saradnju. Najlakše je započeti saradnju na prostoru gde su interesi jednaki. U nekoj kasnijoj fazi regionalne saradnje jedna zemlja bi mogla mnogo da napreduje usklađivanjem nacionalnih interesa u korist saradnje, jer bi tako mogla da stekne mnogo više koristi nego u slučaju stroge zaštite nacionalnih interesa. To je, zapravo, ono na čemu se zasniva Evropska unija. Posebno je rizično za male države da se izoluju iza uskih nacionalnih interesa u svetu globalizacije. Sam je veoma teško biti konkurentan.

eKapija: Prema vašem iskustvu, kako strani investitori gledaju na ovaj region? Pretpostavljamo da bi odluke da investiraju ovde bile daleko jednostavnije ukoliko bi Balkan posmatrali kao jedinstveno tržište?

- U periodu od samo nekoliko meseci nakon što je Srbija započela pregovore o pridriživanju EU primetili smo ekspanziju finskih investicija u Srbiji. Znakovi su jasni. Srbija se smatra izuzetno interesantnom destinacijom za investicije, a za investitore koji za cilj imaju regionalno tržište, sagledavanje jedinstvenog tržišta regiona je veoma važan činilac u donošenju odluka.

eKapija: Koje privredne oblasti vidite kao potencijalno najbolje u okviru kojih bi balkanske zemlje razvijale saradnju?

- Ne bih izdvojio ni jednu, osim možda prehrambene industrije, ili uopštenije, sve one delatnosti i kompanije koje u ovom trenutku svoju prodaju fokusiraju pre svega na tržište Balkana.

eKapija: Da li bi model regionalne saradnje na Balkanu, zahtevao da jedna od zemalja preuzme ulogu lidera, i koja bi to zemlja mogla da bude?

- Ne bi bilo primereno birati jednu vodeću državu. Regionalna saradnja treba da se odvija ravnopravno. Nordijski model saradnje je pravi primer gde se svih pet naših zemalja zaista oseća ravnopravno uprkos teritorijalnoj veličini. Na primer, mi međusobno rotiramo predsedavanje nordijskim Savetom ministara. Ove godine predsedava Island, a sledeće godine to će biti Danska.

eKapija: Koliko su za regionalnu saradnju važne uzajamne investicije među zemljama na Balkanu (na primer slovenačke investicije u Srbiji, srpske investicije u Hrvatsku i sl)?

- Mislim da su takve investicije dobrodošle i veoma bitne jer jačaju privredu regiona u celini. Mi imamo pozitivna iskustva sa tim u nordijskim zemljama. Mnoge veće nordijske kompanije rezultat su ovakvih ulaganja ili integracije sa kompanijama u susedstvu, što je rezultiralo aktivnim poslovanjem u svim ili većem delu nordijskih zemalja i jačom konkurentnošću na globalnom nivou. Kompanijama je znatno lakše da započnu poslovanje u regionu, u zemljama sa sličnim poslovnim okruženjem i klimom investiranja, a zatim da se prošire i na svetsko tržište.

eKapija: Navedite nam neki od primera saradnje među zemalja Balkana koji smatrate pozitivnim?

- U prethodnom periodu došlo je do veoma pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima između država Balkana, a istovremeno većina zemalja napreduje u procesu pristupanja EU. Sve ovo će doprineti produbljivanju regionalne saradnje, koja već postoji u okviru brojnih organizacija, kao što je Savet za regionalnu saradnju. Mnogo toga je još uvek potrebno uraditi, ali kompanije na Balkanu već međusobno sarađuju. Mislim da su upravo one i najbolji zastupnici regionalne saradnje i najkompetentniji činilac za utvrđivanje najvažnijih sektora saradnje.

Ivana Bezarević