Izvor: eKapija | Utorak, 07.05.2013.| 16:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Sanja Popović-Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena - Kućni poslovi su i za muškarce

Sanja Popović-Pantić

U poslovnom svetu danas nema osobe koja nije čula za "žene zmajeve". Izborile su se za lidersku poziciju u privredi, ređaju uspehe u vremenu krize i pomeraju granice poslovanja. Želeći da doprinese poboljšanju ekonomskog položaja žena u Srbiji, Sanja Popović-Pantić učestvovala je 1998. u osnivanju najveće nacionalne organizacije preduzetnica, a danas je na čelu tog udruženja. Udruženje poslovnih žena Srbije kroz projekte unapređuje ženski biznis, hrabri i podstiče druge na nova znanja i veštine.

- U vreme kada je moja generacija odlazila iz zemlje, činilo mi se da je nevladin sektor oaza gde sa svojim vrednostima mogu da se pronađem, verujući da će doći drugačiji dani. Tako sam, zapravo, kroz Evropski pokret u Srbiji saznala da u svetu postoje udruženja poslovnih žena i način njihovog funkcionisanja. Bila sam jedna od osnivačica Udruženja poslovnih žena i na početku obavljala sekretarsku funkciju, a posle dve godine sam izabana za predsednicu – kaže u intervjuu za "eKapiju" Sanja Popović-Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena i istraživačica u Institutu "Mihajlo Pupin".

Kako da organizuje poslovne žena i pruži vrhunsku podršku u njihovom biznisu učila je postepeno jer o tome nije bilo reči u formalnom obrzovanju.

- Imala sam potrebu da doprinesem promenama u našem društvu. Nije u mojoj prirodi da samo posmatram i da se žalim na probleme. Primećujem da danas svi očekuju dobru poziciju i veliku platu u državnoj upravi. Ne ulaže se u znanje i usavršavanje. Prvo bi trebalo da pružimo pa da tražimo za sebe neke benificije.

Motivisati žene u biznisu da deo svog vremena posvete unapređenju ženskog preduzetništva bio je najvažniji zadatak Sanje Popović-Pantić.

- Udruženje danas broji 230 članica – najviše vlasnica i direktorki firmi, a tu su i mendžerke u institucijama, konsultantkinje. Uticali smo na politiku razvoja preduzetništva na taj način što smo ukazali i dali osnovu da se žensko preduzetništvo tretira kao faktor ekonomskog rasta. Moja ideja je bila da žensko preduzetništvo ne predstavimo kao domaću radinost i zanate, što je najčešće percepcija ženskog preduzetništva, već kao značajan ekonomski potencijal.

Naša sagovornica ne krije oduševljenje iskrenošću žena preduzetnica koje nesebično dele svoja iskustva i znanja sa koleginicama. Pozitivna energija i sistem vrednosti koji je zastupljen u Udruženju poslovnih žena privlači dame sličnih razmišljanja.

- Znala sam da dobre atmosfere nema u svim kolektivima i udruženjima, tako da me je fascinirala velika energija žena da prebrode sve nedaće. One ne stvaraju mit o svojoj nedodirljivosti. Za mene je privilegija raditi u okruženju onih koji se ne predaju lako i motivišu ljude oko sebe.

Veliko iskustvo u ovom domenu Sanja Popović-Pantić krunisaće na leto odbranom doktorske teze na temu "Samozapošljavanje žena kao vid ženskog preduzetništva u Srbiji tokom tranzicije: empirijsko istraživanje i uporedna analiza"

Odrastanje u Novom Beogradu

Za ekonomsku struku se odlučila još kada je posle usmerenog obrazovanja u Devetoj beogradskoj gimnaziji izabrala ekonomsku školu, a potom i Ekonomski fakultet.

Priseća se igranja u pesku na gradilištima koja su najavljivala novi velegrad.

- Odrasla sam u Novom Beogradu, gde je tada bilo daleko bezbednije i opuštenije. Igrali smo se oko zgrada bezbrižno ceo dan, samo bi ponekad neko od roditelja obratio pažnju gde smo. Naš kraj je imao svoju ekipu u kojoj sam bila najmlađi član i trudila se da steknem poverenje ostalih. Davali su mi da obavim nestašluke znajući da će meni biti oprošteno kao najmlađoj.

Veliki oslonac u odrastanju je imala u baki, uz koju je izgradila veru u pozitivno što ju je kasnije uvek vodilo i kada su bile teške situacije.

- Neke vrednosti i životni stavovi kojih se držim, smatram vrednijim od fakultetske diplome. Dosta verujem u ljude, a sa druge strane dobro procenjujem neku osobu. Dobar individualac treba da izbalansira umeće timskog rada.

Želela je da bude profesorka srpskog jezika i književnosti, ali je shvatila da ta profesija nema veliku perspektivu. Iako tada nije znala šta sve oblast marketinga obuhvata, odlučila je da upiše novoosnovan smer na Ekonomskom fakultetu.

Otkrivajući taj svet, marketing joj se sve više dopadao, pa je fakultet završila sa visokim prosekom.

Istraživački duh

Kao diplomirana ekonomistkinja za poslove na koje se prijavljivala 1993. bila je prekvalifikovana.

- U to vreme, za žene, bez obzira na profil, bila su slobodna uglavnom mesta poslovne sekretarice. Kuvala sam kafu, radila sekretarske poslove mesec dana i shvatila da sam na pogrešnom mestu.

Prilika joj se ukazala u prvoj nacionalnoj marketinškoj agenciji "Mark plan" u Pančevu gde je stekla mnoga "ekskluzivna" saznanja u to vreme. Naša sagovornica priznaje da joj nije bilo teško da svaki dan putuje do grada na Tamišu. S obzirom na to da gradski prevoz nije dobro funkcionisano, neretko se dešavalo "da ide stopom" sa Novog Beograda do Dunav stanice, odakle je redovno vozio "Pančevac".

- Bile su to čudne godine. Tada je najbolje bilo ulagati u sebe. Prilično sam bila radoznala što me je vodilo u nove svetove marketinga, i otišla sam u firmu koja se u tom momentu bavila pionirskom delatnošću a to je izdavanje interaktivnih CD-romova i multimedijalnih prezentacija firmi, kulturnih baština i dr. Na primer, tada je prvi put "Hazarski rečnik" prebačen na CD. U to vreme sam bila zadužena za promotivni događaj za film "Andergraund" – priseća se Popović-Pantić.

Nakon stresnog iskustva koje donosi organizacija događaja, posle sugestije supruga odlučila je da se povuče u mirnije vode.

- Prijavila sam se na istraživački program koji je stipendiralo ministarstvo. Srećna okolnost je bila da se u Institutu "Mihajlo Pupin" tražio multidisciplinarni profil u Centru za istraživanje nauke i tehnologije. Tu sam naišla na atmosferu koja je podsticala moja interesovanja. Vratila sam se istraživanju što je za mene najzanimljiviji posao. Magistrirala sam na temu "Primena novih medija u marketingu" 2005. godine.

Sanja Popović-Pantić je dobitnica nekoliko priznanja za unapređenje preduzetništva u Srbiji. Ipak, ne razmišlja o pokretanju svog biznisa.

- Razmišljala o tome ranije. Budući da radim kao konsultantkinja za razvoj preduzetništva, imam iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima u praksi, naročito kada je reč o oceni inovacionog kapaciteta malih i srednjih preduzeća. Vrlo često sam se divila ljudima koji preduzimaju rizik. Vodim udruženje i to je neka vrsta preduzetništva jer angažujete ljude i uvek morate da imate nove projekte. Da ne radim ovu vrstu društevnog preduzetništva, bavila bih se nekim segmentom humanitarnog rada.

Ravnoteža tela, uma i duha

Sposobnost da se voli i da se radi su dva osnovna kriterijuma normalnosti prema Frojdu. Ravnoteža između posla i privatnog života sve je veći izazov čoveku 21. veka. To u određenim životnim fazama nije lako uklopiti, pa treba utvrditi prioritete, kombinovati aktivnosti, podeliti teret i smanjiti očekivanja. Naša sagovornica sa zadovoljstvom ističe da je dobro uspostavila životni balans.

- Žene imaju više kapaciteta da usklađuju mnogobrojne obaveze. Naravno, ne smatram da to treba da "vežbaju" svakodnevno. Nastojim da utičem da i društvo promeni mišljenje i da muškarci i žene podele porodične obaveze i kućne poslove. Ako oba supružnika rade i u mogućnosti su da plate pomoć u kući, mislim da bi to trebalo da urade. Mnogo je bolje provesti to vreme u izletu sa decom. Uz svoje dve kćerke sam sto posto kada dođem sa posla.

Najbolji vid antistresa za Sanju Popović-Pantić je muzika, tako da ponekad ode u neki od beogradskih klubova gde se pušta muzika osamdesetih.

- Kao studentkinja sam izlazila sa drugaricama po splavovima na Savi gde su organizovane privatne žurke. Bilo je tada popularnih džez klubova, a "zakačila" sam malo i period kada je bila poznata diskoteka "Zvezda". Volela sam, i dan danas volim, da se dobro zabavim i sebi dam oduška. Takođe, volim druženja sa ženama iz udruženja - posle seminara uvek nađemo načina da se lepo provedemo.

Kako kaže naša sagovornica, zahvaljujući jednoj članici iz Udruženja poslovnih žena otkrila je holistički pristup zdravlju.

- Svi tragamo za unutrašnjom ravnotežom. Ništa nisam znala o raznim tehnikama opuštanja, energetskim tretmanima. Planiramo porodični odmor u Grčkoj gde ćemo u okviru interesantnog programa imati časove joge. Sviđa mi se što ću odmor da provedem tako što ću nešto novo naučiti.

Ne planira da piše romane, ali smatra da se film može napraviti od istorijske priče svake porodice.

- Jedno vreme sam se zanosila idejom da istražim svoje korene, istorija predaka sa ovih područja je veoma interesantna. Mama mi je poreklom iz Like, a od detinjstva je živela u Zemunu. Sestra i ja smo tamo provodile letnje raspuste upijajući energiju tog posebnog područja. Posle ratova smo išli da vidimo srušenu kuću. To je deo mog prostora i mog identiteta, i niko ne može da mi zabrani da dođem. Moja majka nikad nije otišla tamo od završetka poslednjeg rata, ali za mene priča nije završena.

Sagovornica "eKapije" kaže da ima velike želje, ali da ima "fleksibilne ciljeve", jer ako nešto ne postigne prilagođava se trenutnim okolnostima.

- Ne treba da radimo nešto protiv našeg zdravlja i porodične sreće. Ponosna sam na svoju decu, na porodičnu harmoniju. Za unutrašnju i ličnu sreći nije potrebno mnogo novca, samo treba naći balans. Treba biti pozitivan, zadovoljan sobom. Kada imate to u sebi možete mnogo toga da uradite i da živite život punim plućima.

Suzana Obradović


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.