(Ekonomist) Dragan Filipović, direktor Delta Maxi - Neznalice nas optužuju za monopol

Komisija za zaštitu konkurencije je nedavno tvrdila da Delta drži oko 63 odsto maloprodaje u Beogradu, što bi značilo da ima dominantan položaj u glavnom gradu Srbije.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, opet, kažu da u segmentu prehrambene robe kojom se maloprodaja Delte pored ostalog bavi, znači prodaji hrane, pića i cigareta, na tržištu Srbije Delta ima udeo od 17,8 odsto, na tržištu Vojvodine nešto iznad sedam odsto, a na tržištu Beograda 32,5 odsto.

“To je ono što govore statistički merodavni podaci, a institucija koja je objavila te podatke došla je do njih koristeći metodologiju koja je uobičajena u evropskim zemljama. Delta, a ni antimonopolska komisija, nije mogla da utiče na taj izveštaj”, kaže za Ekonomist Dragan Filipović, direktor trgovinskog lanca Delta Maksi.

Da li je Delta naručila istraživanje koje je uradio Zavod za statistiku?

Dragan Filipović: Naravno da nije. Ti podaci jednostavno postoje, a mi smo ih tražili na uvid. Svake godine tražimo te rezultate - pošto i mi hoćemo da znamo gde smo pozicionirani u odnosu na konkurenciju. Tražili smo ih i kada smo kupovali C market, tražili smo ih i sada, pa zato i nismo iznenađeni. Druga je stvar što neko želi da predstavi da imamo monopol samo na osnovu toga što u Beogradu vide mnogo radnji koje pripadaju našoj maloprodaji. Oni će sigurno biti iznenađeni ovim rezultatom.

Možda zato što misle da ih ima mnogo više u odnosu na ostale poznate trgovačke firme?

D. Filipović: Ali zaboravljaju da u Beogradu ima najviše malih trgovačkih radnji. Konkurencija Mini Maxi prodavnicama su upravo te male trgovačke radnje, njih je ukupno mnogo više nego što ima naših radnji. Ali onda neko kaže “STR” (samostalne trgovinske radnje) prehrambene radnje nisu relevantno tržište, a naše radnje jesu? Pitali smo zašto, a odgovor je bio da su naše radnje moderne, evropske, a ove nisu, pa nam ne predstavljaju konkurenciju. U tom odgovoru se mešaju babe i žabe i obeshrabruje stvaranje i razvoj moderne maloprodajne mreže.

Ipak, Komisija za zaštitu konkurencije je našla da imate tržišni udeo u Beogradu od 63 odsto?

D. Filipović: Znate kako su to izračunali? Rekli su da su naših 200 radnji po Beogradu - što velikih, što malih - moderna trgovina, a konkurencija ima samo, na primer, 20-ak takvih modernih trgovina. A skroz su zanemarili sve te “STR” prodavnice, kompletnu kupoprodaju na pijacama, mesarama, pekarama, drogerijama... Ne može se utvrđivati monopolski položaj na osnovu broja objekata i njihovog izgleda, nego na osnovu prodaje koju neko ostvari na nekom tržištu i ukupnog tržišnog učešća na njemu.

Oni tvrde da se i u Evropi uzima u obzir relevantna konkurencija, odnosno drugi trgovinski lanci, a ne specijalizovane prodavnice poput pekara i mesara?

D. Filipović: Gde to postoji u zakonu? Evropske zemlje utvrđuju realnu potrošnju. Oni gledaju gde će i kako potrošač potrošiti novac. Neko neće da ulazi u “našminkane” zgrade, jer misli da je tu skupo, drugi će da kaže - hoću tu, jer su namirnice bezbedne. Treća klijentela raspolaže sa dovoljno novca, ali ih ne interesuju supermarketi, potrošiće novac na pijaci. Znači, gleda se koliko je ko potrošio novca. Između ostalog, neka se pogleda i uporedi regulativa na tržištima bliskim našim (Hrvatska, Bugarska, Češka), a ne da se upoređujemo sa najrazvijenijim evropskim tržištima, poput Velike Britanije i Nemačke, jer to nismo. Pa valjda je ponašanje prosečnog srbijanskog potrošača bliže bugarskom ili hrvatskom, nego engleskom.

A specijalizovane i nespecijalizovane radnje? Ako već ubrajate u konkurenciju male prehrambene prodavnice, zašto tu svrstavate i mesare i pekare?

D. Filipović: Nigde se u medijima ne pominje da nemamo relevantnu konkurenciju, već da smo monopolisti. Da bi bili proglašeni za monopolistu na određenom tržištu, uzima se u obzir vaše tržišno učešće u odnosu na ukupnu potrošnju na tom tržištu. Prema tom osnovnom parametru za utvrđivanje monopolskog položaja, Delta nema učešće od 40 odsto na tržištu Beograda. Niko u svetu ne kaže “kako izgledaju radnje, velike ili male, uporedive ili ne”, već koliko se u tim radnjama pravi prometa od ukupnog prometa na tržištu.

U Britaniji, Francuskoj, Italiji, kad pogledate koliko potrošača dnevno ili nedeljno odlazi u te specijalizovane radnje, videćete da je to po svim analizama oko pet odsto ljudi. Nema tamo toliko zelenih pijaca ili pekara kao kod nas. I tu analiza kaže da samo pet odsto ljudi svoj novac troši u specijalizovanim radnjama. Zato tamo i može da stoji u zakonima da u relevantno tržište spadaju samo nespecijalizovane radnje.

Ali kad odete u zemlje u tranziciji - Češku, Poljsku, Hrvatsku, Bugarsku.., tamo vidite da stanovništvo troši u tim specijalizovanim radnjama i 30 odsto novca, pa to onda mora da se uzme u obzir, jer ukazuje na navike i ponašanje potrošača. U Srbiji imate najveći broj samostalnih trgovinskih radnji u celoj Evropi, ukupno 32 hiljade. Analize kažu da blizu 50 odsto potrošača svoj budžet troši u tim radnjama. U Srbiji se voće i povrće pretežno kupuje na pijaci, a ne u supermarketima.

U Milanu ima jedna zelena pijaca koja menja ulicu svaki dan, u Beogradu ih ima 33 stalnih. Zato to mora da se uzme u obzir, jer to pokazuje navike potrošača i ukupnu potrošnju, a ne da se u analizi Komisije ostavi po strani 50 odsto tržišta i onda utvrđuje pozicija na tržištu.

Kako onda objašnjavate zašto je Komisija dala takav nalaz?

D. Filipović: Pre svega mislim da nema dovoljno znanja i stručnosti iz ove oblasti kod ljudi koji predstavljaju ovo telo, a onda ima tu i politike i pokušaja da se putem pojedinih lobističkih grupa, kako iz inostranstva, tako i iz Srbije, Delta uspori i onemogući u daljem razvoju. Delta je danas kičma srbijanske privrede i ako se ona slomi, mnogima će biti olakšan prodor na ovo tržište. Ali, neće uspeti u tome.

Mogu samo da kažem da će Delta angažovati i evropske institucije da provere ovaj nalaz Komisije i da provere koliko su nam zakoni koherentni sa EU standardima. Verujem da ćemo pravo stanje o snazi na tržištu utvrditi i na Vrhovnom sudu, predočićemo im izveštaj Republičkog zavoda za statistiku i ostale dokaze. Delta će poštovati svaku odluku koju donese najviša sudska instanca.

Unapred odbacujete mogućnost da budete kažnjeni?

D. Filipović: Ako se Delta optuži na ovaj način, sa ovim iskrivljenim aršinima, biće kažnjeno prema istoj metodologiji još najmanje 50 kompanija u Srbiji. Pa to bi bio jedinstven slučaj u svetu. Ovo je neka vrsta kampanje. Pre godinu dana bio je prvi novinski naslov “Delta monopolista u Srbiji”, da bi posle par meseci bilo rečeno da nije više u Srbiji, nego u Beogradu. Bojim se da će posle utvrđivanja da nismo ni u Beogradu, neko reći da smo monopolista u nekoj ulici. To je neozbiljno.

Kakva je veza Delte i Si marketa, da li ste vi posredni vlasnici tog preduzeća?

D. Filipović: Nismo vlasnik Si marketa, niti smo pokušali da ga kupimo. Mi snabdevamo i Si market i Jabuku preko našeg centralnog magacina, imamo ugovore kao i sa svakim drugim partnerom. Obezbeđujemo im bolje uslove plaćanja i isti ili bolji komercijalni odnos nego što bi imali sami kod svojih dobavljača.

Zašto tako sarađujete sa njima, da li je to ipak zato što imate zajedničke partnere, odnosno da li je isti vlasnik trgovinskog lanca SI marketa, holandski investicioni fond, koji ima i vlasništvo nad Univerzal bankom zajedno sa nekim drugim Deltinim kompanijama, pa ste na taj način povezani?

D. Filipović: Imamo sa njima uobičajen komercijalni ugovor, radimo sa njima da zaradimo i pružamo njima mogućnost da zarade više u saradnji sa nama. I ne, nisu u pitanju isti, povezani vlasnici.

Šest milijardi evra

“Ove godine Delta će ostvariti nešto iznad 900 miliona evra prometa, a za 2012. godinu očekuje promet u maloprodaji na svim tržištima od ukupno šest milijardi evra. Profitne stope su u maloprodaji jako male, u 2007. će izneti između 1-1,5 odsto, ali tako je svugde u svetu u ovoj industriji. Maloprodaja hrane je delatnost koja obezbeđuje dugoročne, stabilne prihode uz minimum rizika, ali nažalost sa minimalnom profitnom stopom”, kaže Filipović.

poziv na pretplatu na