Šta koči suzbijanje sive ekonomije?

Posle Bugarske, Srbija je, od 11 zemalja centralno-istočne Evrope, najlošije rangirana po sivoj ekonomiji. Čak 31 odsto svih dobara koje godišnje proizvedemo završi u nelegalnim tokovima.

Ako bismo sadašnji nivo sive ekonomije za tri godine, intenzivnijim suzbijanjem, uspeli da spustimo na nivo zemalja u okruženju, naš budžet bio bi puniji za oko 40 milijardi dinara, ističu ekonomisti. Daju preporuku - treba početi od najočiglednijeg primera, nelegalne trgovine na zelenim i buvljim pijacama.

Nefer tržišna utakmica najčešća je na buvljim i zelenim pijacama. Igrači - trgovci rade propisno, protiv onih sa švercovanom robom. Na zakonska pravila igre i državni inspektori, čini se, često zažmure. Zato i ne čudi što siva ekonomija buja.

Količinu raznovrsne robe čija je vrednost manja od 100 EUR u zemlju je moguće uneti legalno. Tada se smatra da je za lične potrebe, a ne za prodaju. Međutim, ona ipak često završava u prometu. U Upravi carina, kažu da su upoznati sa tim, ali i nemoćni da to spreče.

- Mi nemamo zakon u Republici Srbiji da je zabranjeno da jedno lice pređe 50 puta granični prelaz u toku dana - kaže Marko Ćirković - načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina.

I dok carinici tvrde da većeg šverca čokolada i drugih sličnih proizvoda nema, a tržišna, komunalna, poljoprivredna, poreska, sanitarna, veterinarska inspekcija - da su gotovo svakodnevno na terenu, pijace su opet pune švercovane robe.

Slobodan Šelović, načelnik Komunalne policije ističe da je prošle godine preko devet miliona dinara naplaćeno samo za izricanje mandatnih kazni, a pokrenuto je preko četiri hiljade zahteva za prekršajni postupak.

Ni novčane kazne ni zaplena robe nisu jak razlog da trgovci odustanu od prodaje. Izgleda da nisu socijalno ugroženi kako se o njima najčešće misli.

- Očigledno je da se trgovcima isplati da i dalje nabavljaju robu iz nelegalnih tokova i da je stavljaju u promet. Iz tih razloga bićemo još energičniji u 2014. godini radi eliminacije sive ekonomije - ističe načelnica tržišne inspekcije Ministarstva trgovine Mirjana Veljović.

Blage kazne poništavaju rad inspektora

Inspektori kažu da rezultate njihovog rada poništavaju blage sudije za prekršaje.

- Iz moje prakse dobijam od sudova vrlo često presude da se ne zna boravak okrivljenog, nepoznat je ili nije sposoban za rasuđivanje ili raznih nekih razloga i zastareo postupak i zato nisu osuđeni - kaže Jasmina Korać iz Republičke tržišne inspekcije.

Saša Ranđelović, docent na Ekonomskom fakultetu smatra da ovako državi gubi deo prihoda, kojim se finansiraju sva ona javna dobra i usluge koje mi koristimo, i javna bezbednost i infrastruktura i obrazovanje i zdravstvo.

Ranđelović predlaže oštriju kaznenu politiku i zabranu prometa nove garderobe, hemijskih i prehrambenih proizvoda na buvljim i zelenim pijacama. Naglašava da bi time zapravo najviše bili pogođeni šverceri na veliko koji snabdevaju one manje.

Da je, ipak, najvažnija odlučnost države da se obračuna sa sivom ekonomijom, pokazuje primer u Bulevaru kralja Aleksandra, gde je prodaja nelegalne robe na kartonskim kutijama i haubama automobila slika prošlosti.