Nova opterećenja privrede na vidiku - Komentar poslodavaca na predloge Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji

Predstavnici više desetina malih, srednjih i velikih preduzeća, kao i Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga, imaju mnogobrojne primedbe na predlog Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji i smatraju da će ovaj zakon dodatno opteretiti privredu i povećati neregularnost u finansijskim izveštajima preduzeća koja posluju u Srbiji, saopštila je Unija poslodavaca Srbije (UPS).

Pažljivim čitanjem Nacrta zakona, kaže UPS, jasno se uočavaju loša i neprimenjiva zakonska rešenja i to:

1. Ponuđeni tekst nacrta Zakona o računovodstvu praktično ukida primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda, s obzirom na to da predviđa da 90% privrednih subjekata ne primenjuje međunarodne standarde. Ovakvo zakonsko rešenje je neshvatljivo sa stanovišta struke, ali i zahteva EU i potencijalnih investitora, s obzirom na to da se narušava uporedivost i kvalitet finansijskih izveštaja. I dosadašnja rešenja koja su odstupala od međunarodnih standarda za posledicu su imala mnogobrojne finansijske skandale, a najnovije predloženo uvođenje "balkanskih pravila", umesto međunarodnih standarda, još više će kumovati novim privrednim i finansijskim aferama.

2. Nacrt Zakona o računovodstvu u potpunosti isključuje profesionalnog računovođu, osnovnog nosioca kvaliteta finansijskog izveštavanja i sprečavanja korupcije, poreskih utaja i drugog finansijskog kriminala. Finansijske izveštaje i dalje može da priprema i sastavlja bilo ko, bez obzira na profesionalnu i etičku (ne)kompetentnost. Marginalizovanjem profesije, profesionalni računovođa ostao je bez ikakve zaštite od raznih pritisaka, čime je sveden na pukog evidentičara bez mogućnosti da bude osnovna i preventivna kontrola u borbi protiv korupcije, utaje i drugih kriminalnih radnji, s jedne strane i bez obaveze poštovanja Kodeksa profesionalne etike i kontinuiranog obrazovanja s druge strane, što će dodatno uticati na dalji pad kvaliteta finansijskog izveštavanja. Iznenađujuće je ovakvo zakonsko rešenje, koje podstiče sivu ekonomiju i praktično predstavlja plodno tlo za pomenute nezakonite radnje, koje u uređenom i etičkom računovodstvu ne bi mogle da nastanu.

3. Predloženi nacrt Zakona o reviziji najviše se bavi para-državnom agencijom, odnosno Komorom ovlašćenih revizora, koja se, naravno, izdržava od posrednog ubiranja nameta od privrede, a zahvaljujući zakonu. Imajući u vidu poznate finansijske i bankarske skandale, za očekivati je bilo da se zakon bavi odgovornošću i kvalitetom rada revizora. a ne uvođenjem dodatnih nameta privredi koja praktično finansira još jedno bespotrebno para-državno telo.

4. Neshvatljivo je konstatno insistiranje, a koje je prisutno i u ovom Nacrtu Zakona, na obavezi revizije za srednja pravna lica kao i za sva pravna lica i preduzetnike, koji ostvare zakonom propisani godišnji prihod od 4,4 mil EUR, imajući u vidu da je u 99% slučajeva vlasnik srednjeg pravnog lica, a pogotovu preduzetnik, istovremeno i rukovodilac istog. Budući da je osnovna svrha revizije finansijskih izveštaja izveštavanje vlasnika pravnog lica o istinitosti i objektivnosti informacija koje menadžment pravnog lica obelodanjuje u finansijskim izveštajima radi kontrole, revizija je potrebna samo kod velikih akcionarskih društava koja se kotiraju na berzi ili kod eventualne kontrole rada javnih preduzeća ili kontrole potrošnje sredstava iz međunarodnih fondova. Stoga je ovakav namet svojevrsno "reketiranje" već potpuno iscrpljene privrede u korist uticajnog revizorskog lobija.

5. Po zamisli predlagača nacrta zakona, oko 4.500 srednjih pravnih lica bi trebalo da finansira i bukvalno izdržava pedesetak revizorskih preduzeća. Da li je u sadašnjoj ekonomskoj krizi, kada se privrednici bore da opstanu, moralno i etički ispravno zakonom propisivati da privreda svakoj revizorskoj firmi bukvalno obezbedi prihod od 300 do 500.000 EUR godišnje? Suprotno svakoj zdravoj ekonomskoj logici, zakonodavac umesto da podstiče i podržava rast preduzeća u Srbiji, čini upravo suprotno, ispumpava sredstva iz njih, budući da jedna ovakva nepotrebna revizija košta između 5 i 10.000 EUR. Na ovaj način, iz privrede će biti izvučeno oko 20-25 mil EUR godišnje koji će umesto u investicije i otvaranje novih radnih mesta otići revizorskim kućama.

6. Kada se sve sagleda, ne vide se stvarne potrebe za donošenjem ovakva dva nova zakona, jer ponuđeni tekstovi nacrta zakona ne nude, u odnosu na postojeće, nikakva bolja rešenja, koja bi unapredila poslovanje i finansijsko izveštavanje u Srbiji. Novi Zakoni imaju smisla ako uvode poboljšanja a ne povećavaju opterećenja privrede. Autori ponuđenih tekstova zakona očigledno nisu mogli da se oslobode određenih raznih neprofesionalnih interesa, na štetu finansijskog izveštavanja u Srbiji, ali i na štetu po ukupno poslovno okruženje, sa nesagledivim posledicama po privredu i građane Srbije.

- Imajući u vidu stanje u finansijskom izveštavanju, stvoreno nepoverenje u finansijske izveštaje i ponuđeni tekst nacrta, može se zaključiti da je budućnost Srbije veoma sumorna, jer će lažni izveštaji, korupcija, utaje i sl. i dalje biti osnova poslovanja mnogih takozvanih biznismena. Zbog toga su za izradu novog, savremenog a primenljivog zakona, potrebni predstavnici privrede i profesije, koji nisu opterećeni sopstvenim interesima i koji imaju savremena profesionalna znanja - navodi u saopštenju Unija poslodavaca Srbije.