NavMenu

Rekordna cena kakaoa diže cenu čokolade i u Srbiji

Izvor: RT Balkan Subota, 02.03.2024. 09:13
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: StockSnap from Pixabay)Ilustracija
Čokolada nam se poslednjih godina servira u sve manjem pakovanju, dok je za nju potrebno izdvojiti sve više novca. Dodatni udar na džepove ljubitelja ovog, ali i drugih slatkiša, koji se prave od kakaoa, biće poskupljenje ove osnovne sirovine. Izveštaji sa svetskih berzi pokazuju da su cene kakaoa ovih dana dostigle novi istorijski maksimum od približno 6.400 USD po toni. Potres na globalnom tržištu, neminovno će podići cene i domaćih slatkiša.

Mlečna čokolada je u Srbiji u protekloj godini poskupela oko 10%. Kilogram je, prema podacima iz "Potrošačke korpe", koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, u novembru 2023. godine koštao 1.380 dinara, dok je godinu dana ranije mogao da se kupi za 1.234 dinara.

Kakao se proizvodi, pre svega, u Gani i Obali Slonovače, a trgovci su zabrinuti zbog posledica klimatskog fenomena El Ninjo koji uzrokuje suše u zapadnoj Africi, oblasti gde se proizvodi 75% ove sirovine ključne za pravljenje čokolade.

U Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije za RT Balkan kažu da je uticaj na cene neminovan s obzirom da smo uvozno zavisni od sirovina za proizvodnju čokolade. U 2023. godini smo uvezla 18.420 tona kakao zrna i proizvoda od kakao zrna, što je porast od 2,6% u odnosu na 2022. godinu. Sirovina je plaćena 70 mil EUR, što je vrednosno rast uvoza od 20,7%.

- Zemlje iz kojih najviše kupujemo kakao u zrnu i proizvoda od kakao zrna su Obala Slonovače sa 40% udela, zatim Francuska 21% i Holandija sa oko 11%, dok je preostalih 28 odsto iz Gane, Kine, Perua - kažu za RT Balkan u PKS.

Oni napominju da u poslednjih pet godina raste uvoz sirovina za proizvodnju konditorskih proizvoda, a u prošloj godini uvoz kakaa u zrnu i kakao maslaca beleži rast od 22,7 odsto.

U PKS napominju da se uvoz proizvoda i poluproizvoda od čokolade i proizvoda od čokolade u pakovanjima većim od dva kilograma na petogodišnjem proseku smanjio, dolaskom kompanije "Beri Kalebaut" koja u Srbiji proizvodi ne samo za domaće tržište, već i sirovinu za izvoz, tako da smo od uvoznika ovog proizvoda postali izvoznici istog i uvoz se drastično smanjio. U 2023. godini smo imali porast izvoza sirovina od 25,1%.


Kupili manje čokolade, ali za više para

Od 2017. godine do 2022. godine uvoz čokolade količinski se udvostručio, ali je u 2023. godini uvoz čokolade imao količinski pad od 12,7%, a vrednosno porast od 2,2%, što znači da smo u inostranstvu kupili manje čokolade, ali za više para, zbog rasta cena. Količinski smo uvezli 12.158 tona.

Izvoz čokolade količinski je imao porast od 19,5%, a vrednosno 35,7%. Izvezli smo oko 7.503 tona, sa porastom svih kategorija čokolade.

- Naša konditorska industrija oko 60% proizvoda izvozi na tržište BiH, Crne Gore i Makedonije, a ostatak odlazi u Hrvatsku, Rusku Federaciju, Nemačku. Imali smo rast u 2023. godini od 24,5%, dok je uvoz bio veći za 15%. Zemlje iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka i Poljska preko 50%, zatim Hrvatska, BiH, Italija, Turska, Austrija, Holandija - navode u PKS.

Oni napominju da je Srbija značajan proizvođač konditorskih proizvoda sa dobro pozicioniranim brendovima u regionu.

- U konditorskoj industriji se permanentno ulaže u nove tehnologije, a prisutna je i raznovrsnost u asortimanu. Najveća privredna društva registrovana za proizvodnju kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda i proizvodnju dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača su Svislajon, Pionir, Štark, Bambi, Jafa, Medela, Benilian, Neli - navode iz PKS.

U Srbiji ukupno posluje nešto više od 200 privrednih društava koja se bave proizvodnjom dvopeka, keksa, kolača, kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda, a godišnje se osnuje do 10 novih. U Udruženju za biljnu proizvodnju PKS napominju da se iz godine u godinu povećava broj preduzetnika iz iste delatnosti i da se kreće između 300 i 350, a godišnje se osnuje do 30 preduzetničkih radnji koje nude slatki program.

U ukupnoj proizvodnji konditorskih proizvoda dominira proizvodnja finih pekarskih proizvoda tipa keksa, biskvita i vafla, zatim proizvodnja proizvoda sličnih čokoladi, čokolada i bombonski proizvodi. Takođe, u izvozu dominira i program finih pekarskih proizvoda.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.