NavMenu

Prošle godine izdato 35.000 radnih dozvola strancima - Najviše zapošljavamo Kineze, Turke, Ruse i Indijce

Izvor: RTS Četvrtak, 09.02.2023. 08:41
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)Ilustracija
Već godinama mnoge firme u Srbiji imaju problem da pronađu radnike. Prema zvaničnim podacima, nedostaju nam i zanatlije i visokoobrazovni kadar. Pa su tako, na primer, oglasi za tesare, mesare, konobare, varioce, ali i građevinske, elektro i mašinske inženjere gotovo stalno otvoreni. Jedan od načina za prevazilaženje ove situacije kompanije su videle u uvozu radne snage. Tokom prošle godine izdato je više od 35.000 radnih dozvola strancima. Najčešće su posao ovde pronalazili Kinezi, Turci, Rusi, Indijci.

Da bi strani investitori što više ulagali u Srbiju, naša zemlja je svojevremeno u spotu koji se emitovao na stranom kanalu predstavljena kao destinacija visokoobrazovane i jeftine radne snage. Osim što je u javnosti ova reklama naišla na osudu zbog dela o niskim zaradama, malo ko je tada mogao i da pretpostavi da će se Srbija nepunu deceniju kasnije suočiti sa nedostatkom kadrova. Pa su danas i strane i domaće kompanije sve češće primorane da uvoze radnike.

Kompanija Magna Seating u našoj zemlji proizvodi navlake za sedišta za automobile. Posluje na dve lokacije, u Odžacima i Aleksincu, i ima više od 2.500 zaposlenih.

- Na te dve lokacije imamo oko 10 zaposlenih iz Rusije i 15-ak zaposlenih iz Šri Lanke. Od početka prošle godine jedna od naših ključnih oblasti bila je angažovanje operatera u proizvodnji, pre svega šivača, kako bismo obezbedili one količine naše robe koje su zahtevali naši kupci - kaže Svetlana Rajačić iz kompanije Magna Seating.

- Na tržištu Srbije generalno nedostaju ljudi koji su zainteresovani da rade u ovakvoj industriji i na ovim pozicijama. Takođe, postoji nedostatak obučenih ljudi za ove pozicije, iako iskustvo u šivenju nije uslov za zapošljavanje u našoj kompaniji već samo prednost. Iz tog razloga smo bili primorani da pribegnemo zapošljavanju stranaca. U ovom slučaju iz azijskih zemalja u kojima je šivačka industrija vrlo razvijena - objašnjava sagovornica RTS-a.


Stranci i u pogonu i u menadžmentu

Osim na poslovima šivača u ovoj kompaniji stranci su zaposleni i na drugim pozicijama. I svi su zadovoljni životom u Srbiji.

- Ako govorimo o operaterima, stranci su se sjajno uklopili. Veoma su motivisani, disciplinovani, precizni i detaljni u poslu. Poštuju radna uputstva i imaju rezultate koji su bolji od normiranih. Dopada im se sredina i veoma su prijateljski nastrojeni prema kolegama - kaže Rajačić.

- Što se tiče stranaca zaposlenih u menadžmentu i administraciji, oni imaju drugačije zadatke. Da obuče ljude i stabilizuju biznis. Takođe se dobro uklapaju. Neki su u Srbiji više od četiri godine, a neki tek nekoliko meseci. Imamo i kolege koji su tu sa porodicama, partnerima, decom koja već jednako dobro govore srpski kao i maternji jezik - dodaje Rajačić.

Procedura zapošljavanja stranaca, kaže, jeste komplikovana i relativno duga, oko 90 dana, ali je saradanja sa državnim organima i Ministarstvom unutrašnjih poslova dobra.

- Dalje zapošljavanje stranaca je neizbežno, s obzirom na to da planiramo proširenje jedne lokacije. Cilj kompanije je da maksimalno koristi sve lokalne mogućnosti (mislimo na Srbiju), ali smo svesni da to neće pokriti sve potrebe u naredne dve godine - ističe Rajačić.


Obuke i prekvalifikacije za tražena zanimanja

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da geopolitička, ekonomska i druga globalna dešavanja mogu u velikoj meri da utiču na međunarodno i nacionalno tržište rada i produkuju promene i kod kompanija u njihovim kadrovskim politikama i kod kandidata koji traže posao.

- Poslodavci se susreću sa izazovima u pogledu tržišne ekonomije, kao i u obezbeđivanju kandidata za zapošljavanje određenih profila. Primetan je trend da kandidati za zapošljavanje brže menjaju poslove, imaju veća očekivanja u pogledu uslova za zapošljavanje i veću fleksibilnost kada je u pitanju rad van prostorija poslodavca - objašnjavaju u NSZ.

Problem nedostatka traženog kadra, u pogledu nedostajućih znanja, veština i radnog iskustva za potrebe tržišta rada, prevazilazi se i uključivanjem nezaposlenih lica u obuke prekvalifikacije.

- Kod obuka koje se realizuju na zahtev poslodavca, nezaposlena lica stiču dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu. Kada govorimo o obukama za tržište rada, one imaju za cilj sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca radi unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica. Oblasti u kojima će se izvoditi obuke za tržište rada definisane su potrebama lokalnih tržišta rada - dodaju u NSZ.

- Treba imati u vidu činjenicu da u okviru traženih kvalifikacija postoje i specifični zahtevi poslodavaca u pogledu posebnih znanja i veština, radnog iskustva, što od kandidata zahteva konstantno usavršavanje i prilagođavanje zahtevima tržišta rada. Sve ovo ukazuje na činjenicu da se u praksi dešava da tražene kompetencije mogu biti zastupljene i u drugim srodnim oblastima, što i za same kandidate predstavlja izazov za razvoj karijere - dodaju u ovoj instituciji.

Ukoliko poslodavac ne može da pronađe odgovarajućeg radnika iz zemlje, može da zaposli stranca pod određenim uslovima i u skladu sa zakonom.

- Da bi radio u Republici Srbiji potrebno je da stranac ima regulusan boravak i dozvolu za rad. Privremeni boravak i stalno nastanjenje u nadležnosti su MUP-a, viza je u nadležnosti DKP-a, a radne dozvole su u nadležnosti Nacionalne službe za zapošljavanje koja ove poslove obavlja kao poverene. Na osnovu podataka o izdatim radnim dozvolama zabeleženo je da je u 2022. godini najveći broj radnih dozvola izdat državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije i Indije - navode u NSZ.


Nedostaju i zanatlije i inženjeri

U Privrednoj komori Srbije kažu da godinama ukazuju na nedostatak kadrova. Objašnjavaju da je devedesetih godina prošlog veka srpska industrija upošljavala više od milion radnika, a da je u drugom kvartalu 2022. u industriji Srbije radilo tek nešto više od 490.000 radnika.

- Privrednicima Srbije nedostaju kako kadrovi sa završenim srednjim nivoom obrazovanja, tako i visokoobrazovani kadrovi. Kada je reč o srednjem obrazovanju traženi su: rukovaoci građevinskim mašinama, varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, grafički radnici svih specijalnosti, kao i šivači, modelari odeće i obuće, mehaničari tekstilnih mašina. Nedostaju i prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice, recepcioneri, kao i vozači kamiona i autobusa, kontrolori na tehničkom pregledu - kaže Mirjana Kovačević iz PKS-a.

- Deficitarni su i gumarski tehničari, plastičari, hemijski tehničari, strugari, bravari, radnici na mašini za štampanje polietilena, proizvodni radnici u preradi plastičnih masa, vatrostalni zidari, majstori za održavanje mašina, kao i stolari, tapetari, alatničari, obućari, auto-mehaničari, auto-limari, farbari, vodoinstalateri. Nedostaju i elektrotehničari/elektroničari, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari, serviseri i monteri liftovskih postrojenja, kao i medicinske sestre - dodaje sagovornica RTS-a.

Od visokoobrazovnih kadrova Srbiji nedostaju građevinski, elektro i mašinski inženjeri, diplomirani tehnolozi. Takođe, traženi su specijalisti marketinga, komercijalisti, menadžeri, vaspitači predškolske dece, ekonomisti za finansije, računovodstvo i bankarstvo, socijalni radnici, veterinari i tehnolozi, programeri i IT stručnjaci.

Jedan od načina da se obezbede odgovarajući kadrovi jeste i dualno obrazovanje. Od oktobra 2021. i visokoškolske ustanove su uvele ovaj model studija, pa su akreditovana 32 studijska programa.

- Ovaj model omogućava kompanijama da izvrše selekciju budućih zaposlenih, da mlade školuju u skladu sa svojim potrebama i da postepeno grade odnose lojalnosti i poverenja. Sada je prisutna velika fluktuacija kadrova, a izostaje i lojalnost kompanijama. Radnici odlaze u konkurentnu kompaniju često za sasvim malu razliku u zaradi - objašnjava Kovačević.

- Učenici koji se školuju za neki od dualnih obrazovnih profila, znaju da im dualno obrazovanje povećava mogućnost zaposlenja po završetku škole – u struci pre svega, u toj kompaniji u kojoj je realizovano učenje kroz rad, ali i da im se pruža mogućnost pokretanja sopstvenog posla. Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske, mašinske, prehrambene, tekstilne, drvne industrije, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja - dodaje sagovornica RTS-a.


Izazovi i ograničenja prilikom zapošljavanja stranaca

Ako među domaćim stanovništvom nema dovoljno kadrova sa traženim kvalifikacijama sasvim je razumljivo što se poslodavci odlučuju da iste pronađu u inostranstvu. Sa određenim zemljama Srbija ima potpisane sporazume o olakšavanju angažovanja njihovih državljana. U toku je pregovaranje o potpisivanju ovih sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom.

Ipak, poslodavci ukazuju i na izazove i ograničenja koja imaju prilikom angažovanja stranaca.

- Strani radnici se slabo zadržavaju u Srbiji. Naša zemlja im je više prolazna stanica, odnosno kapija za ulazak na evropsko tržište rada. To poslodavcima povećava troškove, jer pri svakom novom angažovanju radnika iz inostranstva moraju da plaćaju takse za pribavljanje radnih dozvola. Istovremeno to nije dobro ni za imidž države - kaže Kovačević.

- U nekim granama privrede angažovanje stranih radnika je skuplje nego angažovanje domaćih. Posebno onim u kojima je cena rada na niskom nivou, kao što je na primer tekstilna industrija - dodaje ona.

Osim stranaca iz nekih daljih destinacija zaposlenje u Srbiji nalaze i stanovnici okolnih i susednih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija, Albanija. Zbog toga, potpisnici Inicijative Otvoreni Balkan očekuju mnogo od uvođenja ID brojeva.

- Građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije moći će da se uz identifikacione brojeve Otvorenog Balkana zaposle u tim zemljama bez ikakvih daljih administrativnih barijera. Proces izdavanja zamišljen je tako da to zapravo bude jedna od usluga na portalima e-Uprava - objašnjava Kovačević.

- Da bi jedinstveno tržište rada na nivou Severne Makedonije, Albanije i Srbije moglo da funkcioniše u okviru inicijative Otvoreni Balkan potrebno je da se okončaju sve regulatorne promene, a potom i usvoje u parlamentima sve tri države. Poslednji korak je ratifikacija sporazuma u skupštini Severne Makedonije nakon čega treba da se potpišu tehnički protokoli kao osnova za funkcionisanje jedinstvenog tržišta radne snage u tri države. Najveća potražnja za kadrovima u sve tri zemlje je u oblasti poljoprivrede, građevine, ugostiteljstva i turizma - dodaje ona.

Problem sa nedostatkom kadrova imaju i razvijene zemlje. U poslednje vreme, čini se, to najviše ističe Nemačka, koja olakšanim sistemom useljavanja kroz "karte šansi" pokazuje da računa na stručnjake sa prostora Zapadnog Balkana. Zato i ne čudi što se poslodavci u Srbiji plaše da će sve više muku mučiti pri pronalasku radnika.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

27.05.2024.  |  Energija

Izraelska kompanija Nofar Energy u Adi počela gradnju najveće solarne elektrane u Srbiji - Projekat vredan 25 mil EUR

Nofar Energy postavio je kamen temeljac za najveću solarnu elektranu u Srbiji. Projekat je vredan 25 mil EUR sa procenom godišnje proizvodnje električne energije od 33.150.000 kWh. Danas je izraelska kompanija Nofar Energy postavila kamen temeljac za dve solarne elektrane kapaciteta 26 MW. Po ukupnom kapacitetu, ovo je najveći solarni park koji bi trebalo da bude priključen na mrežu do kraja godine. Ovim činom počinje izgradnja dve

27.05.2024.  |  Vesti

Na prodaju imovina preduzeća IMT Knjaževac

27.05.2024.  |  Vesti

28.06.2023.  |  Agro

Da li se isplati tov pilića?

28.06.2023.  |  Agro

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.