Šta donosi Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima

Vlada Republike Srbije utvrdila je ovih dana Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i uputila ga u skupštinsku proceduru. Treba podsetiti da organska poljoprivreda u svetu poslednjih godina beleži stalni rast. Tako se prema najnovijim podacima u Evropskoj uniji ona odvija na više od 5,6 miliona hektara, a vrednost prometa organskih proizvoda premašuje 11 milijardi evra. Kod nas, ne samo što se nedovoljno koriste veliki potencijali u ovoj oblasti, već se o tome šta je to organska proizvodnja još uvek malo zna.

Pojam organski podrazumeva proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda zasnovanu na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija. To znači da se za ishranu i zaštitu bilja ne mogu koristitit sredstva sintetičko-hemijskog porekla, regulatori rasta i genetski modifikovani organizmi. Da bi se izbegle eventualne nedoumice, valja podsetiti da zemljišne parcele, stočarske farme i prerađivački pogoni sa organskom proizvodnjom moraju da budu prostorno izolovani. To je zato što ovaj način proizvodnje pretpostavlja i nezagađeno zemljište, odnosno količina štetnih sastojaka ne sme da pređe granicu utvrđenu propisima organske poljoprivrede. Precizno su definisani i kvalitet vode za navodnjavanje, kao i dozvoljena zagađenost vazduha. Ako su poljoprivrednici na njivama upotrebljavali sredstva sintetičko-hemijskog porekla, oni se u organsku proizvodnju mogu uključiti tek posle prelaznog perioda koji traje dve, ili kada je o dugogodišnjim zasadima reč, tri godine. Podrazumeva se da se u ovom prelaznom vremenu ne koriste sredstva sintetičko-hemijskog porekla.

Organska poljoprivreda podrazumeva da se biljke i životinje gaje po proverenoj i detaljno utvrđenoj proceduri, nespojivoj sa upotrebom semena "sa tavana", na primer. Metodama organske proizvodnje detaljno su utvrđene vrste i sorte bilja, zatim plodored, obrada zemljišta, sredstva i način đubrenja, sistem održavanja plodnosti zemljišta i način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova. Kada je reč o organskoj stočarskoj proizvodnji utvrđeni su izbor, vrsta i rasa životinja, način uzgoja, ishrana i zdravstvena zaštita, transport i klanje, uključujući i postupak sa životinjama koje su došle sa drugih farmi.

U odnosu na sistem uspostavljen važećim Zakonom o organskoj poljoprivredi iz 2000. godine, novi zakon uvodi velike novine, osobito kada je reč o sertifikaciji. Do sada je kao sertifikaciono telo figuriralo Ministarstvo poljoprivrede, a u nadležnosti organizacija poput Organike iz Subotice ili novosadskog Jugoinspekta bila je samo kontrola proizvodnje. Novi zakon sertifikaciju poverava zasebnim organizacijama, a Ministarstvo poljoprivrede samo daje ovlašćenja za obavljanje tog posla, vodi registar organske proizvodnje, obavlja inspekciju sertifikacionih tela i predlaže mere podrške razvoju organske poljoprivrede. Zalažu se za legalizaciju rada inostranih sertifikacionih kuća i stvaranje pozitivne konkurencije među sertifikatorima, domaćim i stranim, jer se tako smanjuju troškovi sertifikacije i olakšava prodor naših proizvođača na svetsko tržište.

Organski proizvodi se posebno obeležavaju i deklarišu i zahvaljujući tim oznakama potrošači mogu lako da ih prepoznaju. U Predlogu zakona predviđeno je da se sertifikovani organski proizvod obeležava oznakom "organski proizvod", kodom organizacije ovlašćene za sertifikaciju i nacionalnim znakom. Ostaje da se u postupku usvajanja zakona osmisle konkretna grafička i likovna rešenja, imajući u vidu da se navedene oznake mogu koristiti i na propagandnim materijalima, pratećoj dokumentaciji i etiketama proizvoda, što već čine zemlje koje su u razvoju organske poljoprivrede odmakle. Upravo da bi se izbegle moguće zabune, predloženi zakon sadrži zabranu upotrebe reči "organski", "ekološki", "biološki", "organik", kao i "eko", "bio", "org" i termina iz njih izvedenih, za proizvode koji nemaju sertifikat ovlašćene sertifikacione kuće.