Saša Dragin, ministar poljoprivrede - Bole me ove niske cene

Saša Dragin

Posle burnih letnjih meseci sa proizvođačima višanja, malina i pšenice, ministar poljoprivrede Saša Dragin prošle nedelje ponovo se našao na meti kritika nezadovoljnih seljaka. Ovog puta, drumovima su se kotrljale jabuke, koje su uzgajivači demonstrativno bacali, apelujući na niske otkupne cene.

Ministar Dragin, u intervjuu za "Novosti", poručuje da se nada da će ovakve scene uskoro biti prošlost, i da to neće umanjiti rezultate koji su postignuti u proteklom periodu, a za koje je Ministarstvo poljoprivrede nedavno dobilo i pohvale u izveštaju Evropske komisije. Sve subvencije, kaže Dragin, isplaćene su na vreme, agrar je jedina grana privrede koja i u krizi beleži rast i puni državnu kasu.

Na koji način ćete zaštititi seljake od samovolje otkupljivača?

- Apelujem na sve otkupljivače da podele rizik sa seljacima, da im pomognu da izađu na kraj sa ovom teškom godinom. Ako to ne urade, sledeće godine će i sami biti u velikom problemu, jer neće imati ni šta, ni od koga da kupuju.

Imate li, osim apela, i neke konkretne mehanizme da sprečite da se voće, umesto na rafovima, nađe na ulicama?

- Poljoprivrednik sam bira svoju proizvodnju, a država je tu da mu pomogne finansijski, da ga zaštiti od nelojalne konkurencije, proizvoda lošeg kvaliteta i damping cena iz uvoza... Država ne može da natera otkupljivače da dignu cene.

Zašto ne uključite i voćare u sistem javnih skladišta, kako ne bi prodavali budzašto, već kad skoče cene na tržištu?

- To i planiramo. Zasada u sistem javnih skladišta ulaze pšenica i kukuruz, ali ćemo uskoro uključiti i hladnjače, kako bi i voće moglo da se čuva. Posebno sam ponosan na sistem javnih skladišta, koja su počela da rade samo dva meseca od donošenja zakona.

Kako se vi lično osećate kad gledate kako seljaci bacaju maline, višnje, jabuke?

- Upravo to što ne mogu da utičem na cene je moja najveća frustracija. Seljak se zaduži, napravi neki biznis plan, a onda cena pšenice na svetskom tržištu bude najniža u istoriji. To me ne čini srećnim, ali je realnost.

Šta biste odgovorili onima koji kritikuju način na koji vodite resor poljoprivrede?

- Protekle godine agrar je bio najuspešnija grana srpske privrede. U 2008. smo imali rekordan suficit u poljoprivrednoj razmeni - 600 mil USD U ovoj godini krize, prema poslednjim podacima, on će biti još veći, i premašiće 750 mil USD! Selo, pored vojne industrije, jedino može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize.

Ne daje li to još više za pravo poljoprivrednicima kad se žale na loš tretman države?

- Kasa za agrar je ove godine bukvalno prepolovljena i iznosila je samo 2,2% ukupnog republičkog budžeta. Nadljudskim naporima i povećanjem prihoda samog Ministarstva uspeli smo da se izborimo sa ovom godinom. I pored velikih problema sa budžetom, u rekordnom roku, do kraja avgusta, isplatili smo subvencije. Gledamo da svaki dinar koji uđe u ovo Ministarstvo damo poljoprivredniku koji je na njivi ili u štali.

Upravo se kroji budžet za 2010. Da li znate kako ćete proći u raspodeli novca?

- Realne potrebe naše poljoprivrede su na nivou od šest odsto ukupnog republičkog budžeta. Bili bismo zadovoljni i sa 4-5%, što je i evropski standard. Iskreno se nadam da će to biti i realno ostvarivo, jer smo zaista postigli rezultate, što je potvrđeno i u izveštaju Evropske komisije.

Postoji li opasnost da u pregovorima sa MMF kao "žrtve" padnu i subvencije seljacima?

- Subvencije u poljoprivredi se neće smanjivati! MMF-u smo detaljno predstavili naš sistem dotacija i oni su videli da to nije novac koji se baca u rupu javne potrošnje, već investicija. Svaki dinar u poljoprivredi, državi se vrati kao pet dinara. Uostalom, mi subvencionišemo poljoprivrednike sa 140 EUR po hektaru, a u zemljama EU ta cifra ide i do 300 EUR. Subvencije će biti daleko veće kada se otvore evropski fondovi.

Da li ste već napravili plan za otpuštanje viška zaposlenih u vašem resoru?

- Ministarstvo poljoprivrede je bilo prvo koje je smanjilo broj zaposlenih za 10%, i to tri meseca pre nego što je počelo da se priča o tome. Na ostalim rashodima uštedeli smo 2,6 milijardi dinara, nema reprezentacije, dnevnica za putovanja...

Ali, u jeku kampanje za smanjenje administracije osnovali ste novu instituciju - Upravu za agrarna plaćanja...

- Uprava neće povećati državnu administraciju, a smanjiće papirologiju sa kojim se naš seljak bori svaki put kad traži subvencije. I, što je najbitnije, poljoprivrednicima će omogućiti lakši pristup fondovima EU.

O kolikim sredstvima je reč?

- Od 50 do 70 mil EUR godišnje. I taj novac će ići u razvoj srpskog sela. A za uspostavljanje Uprave dobili smo sedam miliona evra od stranih donatora, grad Šabac nam je dao zgradu Doma zdravlja, tako da Ministarstvo praktično to ništa nije koštalo.

Koliko je do sada EU uložila u projekte vezane za poljoprivredu, i da li su u planu neka nova ulaganja?

- Kroz donacije, kredite i zajmove za selo, u Srbiju je od 2001. ušlo 105 miliona evra. U narednom periodu očekuje se početak realizacije projekata iz tzv. IPA pretpristupnih fondova EU. Do sada je odobreno 7 projekata, u vrednosti od 24 miliona evra.

Da li ste zadovoljni tempom kojim se usklađuju zakoni iz oblasti poljoprivrede sa evropskim standardima?

- Za razliku od proteklih devet godina, kada je usvojeno svega pet zakona iz oblasti poljoprivrede, mi smo od januara radili svetlosnom brzinom. Ove godine je usvojeno 15 zakona i 125 podzakonskih akata, a jedan od ključnih je Zakon o bezbednosti hrane.

Kakav je kvalitet hrane koju jedu građani Srbije?

- Odličan! To najbolje pokazuje i odluka EU da nam posle 20 godina dozvoli izvoz prerađevina od svinjskog mesa. To je velika šansa za srpske klaničare i stočare.

Ali, na naše tržište ipak dolazi jeftina, a loša hrana iz uvoza...

- Svakog dana su inspekcijske kontrole na pijacama, u supermarketima, često i sam idem sa njima. Zatvorili smo kanal nelegalnog uvoza mesa sa Kosova, uspostavili noćne kontrole na Drini, zatvaramo sve klanice koje nemaju potreban sistem kvaliteta... Radimo punim gasom.

Srbija nije samo Beograd i Novi Sad

Upravu za agrarna plaćanja osnovali ste u Šapcu, zašto baš tamo?

- Veliki sam zagovornik decentralizacije državne uprave. Ne moraju sve odluke da se donose u Beogradu i Novom Sadu, svaki deo naše zemlje ima pravo da se podjednako razvija, i u institucionalnom i u ekonomskom smislu.

U javnosti je, pak, uvreženo mišljenje da ste vi jedan od ministara koji pripadaju "vojvođanskom lobiju"?

- Bez obzira na to što sam ja iz Novog Sada, nisam lokalpatriota i ne dajem prednost nijednom delu Srbije. Uostalom, moja žena je iz Zaječara, pa ni po tom osnovu ne ispunjavam kriterijume za pripadnika nekakvog "vojvođanskog lobija" u vlasti.

Mlade vraćamo na njivu

Šta činite da smanjite siromaštvo i nezaposlenost na srpskom selu?

- Bitno je da dođemo do evropskih sredstava. Ministarstvo kroz niz projekata pokušava da unapredi uslove života na selu, kako bismo zaustavili odlazak mladih u velike gradove. Sa 59 miliona dinara finansiramo razvoj seoskog turizma, a poseban akcenat stavljamo na žene. Ali, i ljudi moraju da se opredele, ne mogu da sede na dve stolice, da rade u preduzećima i imaju gazdinstva registrovana na svoje ime. Subvencije mogu da dobijaju samo oni koji su zaposleni u poljoprivredi.

Cena pšenice i dalje pada

Koliki je bio ovogodišnji rod pšenice i kukuruza?

- Pšenica je rodila 2,1 milion tona, što je za oko 1,7 % više nego prošle godine. Domaće potrebe su oko 1,6 miliona tona, što znači da imamo oko milion tona viška. Nažalost, zbog velike ponude, cena pšenice na tržištu i dalje pada. S druge strane, cene kukuruza na svetskim tržištima su relativno stabilne. On je ove godine rodio 6,3 miliona tona. "Omanuo" je jedino suncokret, čiji je rod manji nego prošle godine, ali ga ima dovoljno.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 01.11.09.)