Izvor: Tanjug | Sreda, 13.03.2019.| 15:38

Izmenama obrasca do lakše procedure prijave povreda na radu

(Foto: Goodluz/shutterstock.com)
Novine Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, koji je u primeni od 8. januara, a koji je usaglašen sa evropskom metodologijom, odnose na preciznije unošenje podataka i predstavljaju bolju osnovu za analizu povreda na radu.

U Ministarstvu rada su u izjavi za Tanjug pojasnili da su se u dosadašnjoj praksi često javljale nedoumice prilikom prijavljavanja povreda.

Izmenama je, kažu, rešen i problem iz prakse koji je postojao u prethodnom periodu, a u vezi sa povredama osoba angažovanih preko omladinskih i studentskih zadruga i preko agencija za zapošljavanje.

U tom resoru pojašnjavaju da dosadašnji obrazac Izveštaja o povredi na radu zamenjen novim, koji je po sadržaju drugačiji, a istovremeno je usaglašen sa evropskom metodologijom povreda na radu.

Da bi se poslodavcima olakšalo da pravilno popune novi obrazac, pripremljeno je detaljno uputstvo o popunjavanju, a u ministarstvu kažu i da od početka primene novog obrasca nije bilo većih problema.

Radnici nemaju nikakvu obavezu kada je u pitanju popunjavanje izveštaja o povredi na radu, već je to obaveza poslodavca.

Inače, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla osiguranika, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim i hemijskim dejstvom ili naglim promenama položaja tela, ili iznenadnim opterećenjem tela, ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Takođe tu spadaju i povrede koju zaposleni dobiju pri obavljanju posla na koji nisu raspoređeni, ali koji obavljaju u interesu poslodavca, zatim povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi obavljanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.

Kada je reč o daljoj proceduri, kad poslodavac prijavi povredu na radu usmeno i u pisanoj formi, dužan je da popuni izveštaj o povredi na radu u pet primeraka, koje dostavlja lekaru koji je prvi pregledao povređenog, a nakon popunjavanja podataka kod lekara izveštaje dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje koji priznaje povredu na radu.

Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto za sve vreme sprečenosti za rad.

Pod profesionalnim bolestima smatraju se bolesti nastale u toku rada prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje zaposleni obavlja, a povreda na radu predstavalja kratkotrajno mehaničko, fizičko ili hemijsko dejstvo na zaposlenog.

Razlika između povrede na radu i profesionalne bolesti ogleda se u tome što prilikom povrede trenutno nastaje oštecenje zdravlja zaposlenog, a kod profesionalne bolesti usled izlaganja odredenim štetnostima dolazi do bolesti zaposlenog koja je izazvana uslovima rada.

Na primer, izlaganje vibracijama duže od pet godina dovodi do pojave vibracione bolesti.

U slucaju povrede na radu i profesionalne bolesti, ako se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti, zaposleni ostvaruje pravo na invalidsku penziju. Ako je povredom na radu ili profesionalnom bolešću prouzrokovano telesno oštećenje od najmanje 30%, zaposleni stiče pravo na novčanu naknadu.

U 2018. godini desile su se 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom i 779 teških povreda na radu.

Zbog povećanog broja smrtnih povreda na radu u odnosu na prethodne godine, Vlada Srbije je 31. januara donela odluku da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je kampanju "Bezbedan rad, zdrava budućnost", kako bi se dodatnim aktivnostima uticalo na smanjenje broja povreda na radu.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.