Izvor: Beta | Nedelja, 23.12.2018.| 10:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Privredni rast Srbije koče niske investicije

Ilustracija (Foto: wrangler/shutterstock.com)
Privredni rast Srbije može da se podstakne povećanjem javnih investicija u infrastrukturu, a ne većom javnom potrošnjom, preko rasta plata i penzija, ocenili su u subotu (22. decembra 2018. godine) članovi Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović istakao je, na konferenciji "Ekonomska politika Srbije u 2019. godini" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da je iz republičkog budžeta moglo da se odvoji oko 300 mil EUR slobodnih sredstava za investicije, a da se ne ugrozi deficit od 0,5%.

- Na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje zapošljavanja i ukupnu privrednu aktivnost snažan uticaj imaju javne investicije, a ne javna potrošnja - ocenio je Petrović.

Dodao je da se nedovoljno investira, ne samo u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu, već i u zdravstvo, kao i da za ulaganja nedovoljno odvajaju i javna preduzeća, a da je najdrastičniji primer Elektroprivreda Srbije (EPS), koja investira za trećinu manje od sume neophodne za amortizaciju.

On je rekao da je propuštena prilika da se od "viška" u budžetu, umesto u opremu za vojsku, 200 mil EUR usmeri u puteve i železnicu, a 100 mil EUR u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine. Taj novac koji je mogao da se iskoristi za investicije je, prema njegovim rečima, rezultat manjih troškova za kamate na kredite i državne garancije, a 2020. godine slobodnih sredstava će biti manje, pa su i investicije neizvesnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da su investicije ključ i neposredni faktor privrednog rasta. On je ocenio da je jedan od razloga za niske investicije u Srbiji mala štednja građana koja je dva i po puta manja od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i loše institucije i privredni ambijent zbog čega se stranim investitorima daju razne pogodosti i subvencije.

Ekonomista Ljubomir Madžar je istakao da strane investicije imaju dobre i loše strane, a loša je to što ih ugovaraju nestručni ljudi iz vlasti sa ekspertima investitora, zbog čega ugovori često imaju tajne klauzule na kojima ne insistiraju samo stranci, već i domaća vlast.

Ekonomista Ivan Nikolić istakao je da se nivo investicija ne može podići na poželjnih 25% BDP-a bez ulaganja u stanogradnju, kao i da stopa ulaganja nije garancija za ekonomski rast.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić rekao je da "srpska nauka proizvodi višestruko više u odnosu na ulaganja", ali da će, ako se usvoji zakon o nauci i istraživanju, ostaviti štetne posledice na razvoj naučne misli.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.