Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Srpskom Dinom plaćaće se u 160 zemalja sveta - Ugovor NBS i China UnionPay omogućiće pristup celokupnoj mreži najbrže rastućeg kartičarskog sistema

Izvor: Tanjug Petak, 13.07.2018. 12:20
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: LDprod/shutterstock.com)Ilustracija
Narodna banka Srbije (NBS) i najveća kineska korporacija za finansijske usluge i kartična plaćanja China UnionPay, CUP potpisaće narednih dana ugovor o saradnji koji će omogućiti da se srpskom Dina karticom plaća u 160 zemalja sveta.

S druge strane, kineski državljani moći će dok borave u Srbiji da podižu novac sa bankomata svojim karticama, kao i da plaćaju robu i usluge, kaze za Tanjug generalni direktor Sektora za platni sistem NBS, Dragana Stanić.

- Cilj te saradnje je, pre svega, da se omogući prihvatanje kartica CUP-a na teritoriji Srbije na mreži bankomata i POS uređaja tako da kineski turisti mogu slobodno da plaćaju u Srbiji sa instrumentom kojim raspolažu i kojim plaćaju u svojoj zemlji - kaže Stanićeva.

Saradnja sa kineskim gigantom, koji je ujedno i najbrže rastući kartičarski sistem na svetu i jedan od tehnološki najnaprednijih sistema koji postoje, omogućiće našoj Dini da koristi kinesku tehnologiju bezkontaktnog plaćanja, kao i plaćanje na internetu.

- Drugi cilj ove saradnje je da se napravi zajednička kartica, Dina karda i China UnionPay, koja će onda omogućiti Dini kao nacionalnoj platnoj kartici da može da se koristi na celokupnoj mreži CUP-a koja postoji u preko 160 zemalja i da se njome plaća bilo gde u svetu - ističe Stanićeva.

Ugovor sa kineskom stranom se, kaže, potpisuje upravo ovih dana dok je Memorandum o saradnji potpisan pre par meseci, "i sada se kreće u tehničku implementaciju svega što je dogovoreno".

Da se značajne promene dešavaju po pitanju Dina kartice i načina na koji će od sada ona biti korišćena, podseća Stanićeva, pokazuju i nedavne izmene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija Korisnici koji već koriste platne kartice, a nemaju Dina kard, dobiće srpsku karticu kada im "istekne" ona koju imaju u stranoj banci koja posluje u Srbiji, a moći ce, pored domaće, da uzmu ponovo karticu banke u kojoj imaju račun.

Jedan od najbitnijih razloga za takvu odluku zakonodavca je činjenica da se 87 odsto transakcija platnim karticama u našoj zemlji obavlja preko platnih sistemima koji se nalaze u inostranstvu kao i zbog toga što Srbija nema pravo uvida u njihovo funkcionisanje.

- To je značajan sistemski rizik i zato je bilo neophodno preduzeti meru kojom će se obezbediti pouzdano funkcionisanje platnog sistema - dodaje Stanićeva.

Svi građani koji imaju račun u nekoj od banaka će od 17. avgusta imati pravo na besplatnu Dina karticu, ali banke nemaju obavezu da izdaju Dinu klijentima sve dok im ne istekne postojeća kartica koju su dobili od tih banaka.

- Banka ne mora da vam daje Dinu do trenutka dok vam ne istekne postojeća kartica. NBS se opredelila za takav model da se ne bi ođednom stvorio veliki pritisak da se zamene sve kartice jer bi to stvorilo velike gužve, a upitanju je obiman posao.

Cilj zakona koji je nedavno usvojen u Skupštini je snižavanje visokih troškova kartičnih plaćanja, odnosno međubankarske naknade koja u našoj zemlji prošečno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i preko dva procenta.


Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su "deblji kraj" izvlačili građani.

- Činjenica je da su do sada svi ti troškovi bili prevaljivani na trgovca, a trgovac je onda to prevaljivao na cenu robe i usluga i onda smo to plaćali svi - napominje Stanićeva.

Prema analizama NBS, trošak bankarskog sektora prema internacionalnim kartičnim sistemima za 2017. godinu iznosi preko 30 mil EUTR, što znači da je samo u poslednje tri godine oko 100 mil EUR izašlo iz naše zemlje.

- Kada plaćate Dina karticom, za prosečnu transakciju od 1.800 dinara koliko iznosi za srpsko tržište, trošak je 2,16 dinara koji je praktično preko NBS priliv za budžet Srbije, dok je trošak prema dva najveća kartičarska brenda koji se koriste u našoj zemlji za tu istu transakciju 8,2 odnosno 12 dinara, a koji su direktan odliv finansijskih sredstava iz naše zemlje - objasnila je Dragana Stanić za Tanjug.

Današnje Novosti pišu sa bi od obaveznog izdavanja Dina kartice koristi trebalo da imaju svi. Najviše trgovci i država, ali i građani, ako roba koju su plaćali karticama pojeftini ili prestanu da koriste kartice čije održavanje moraju da plate. "Oštećeni" će biće internacionalni kartičarski sistemi poput Vise ili Mastercarda, jer će im se smanjiti promet u Srbiji ako većina pređe na plaćanje Dinom, koja je najpovoljnija plastika na našem tržištu. A, bankari će, takođe biti kraćih rukava zbog smanjenja međubankarske naknade.

Firme:
Narodna banka Srbije Beograd Narodna banka Srbije Beograd
Tagovi:
Dina
DinaCard
Dina kartica
NBS
platni sistem u Srbiji
China UnionPay
Visa
Mastercard
Viza
Masterkard
međubankarska naknada u Srbiji
internacionalni kartični sistemi
platne transakcije u Srbiji
platne kartice u Srbiji
obavezna Dina kartica
plaćanje Dina karticom u svetu
Dragana Stanić
Komentari
Vaš komentar

Top priče

19.09.2024.  |  Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura

Odabrani izvođači za transformaciju bivše Glavne železničke stanice u Beogradu u Istorijski muzej Srbije - Posao vredan 16,2 mil EUR

Istorijski muzej Srbije izabrao je izvođače za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju Glavne železničke stanice u Beogradu i promenu namene u objekat Istorijskog muzeja. Posao je dodeljen grupi ponuđača koju čine kompanije M enterijer gradnja, Securiton, EX ING B and P, Geotaur, sa podizvođačima Termo and Cold, Pavel ING i Termoinženjering, a vrednost ugovora je 1,9 milijardi dinara, odnosno oko 16,2 mil EUR, sa PDV-om. Na tender su

19.09.2024.  |  Industrija

Australijanci će kopati - Bindi Metals kupio projekte na području nekadašnjih Lisanskih rudnika i u paraćinskoj Mutnici

19.09.2024.  |  Industrija

19.09.2024.  |  Industrija, Građevina

Turci počinju gradnju fabrike za prečišćavanje voda u Nišu - Projekat vredan 85 mil EUR, rok za završetak maj 2026.

19.09.2024.  |  Industrija, Građevina

20.09.2024.  |  Građevina

Investitor iz Beograda u Šapcu gradi zgradu sa dva stana na tri etaže

20.09.2024.  |  Građevina

18.09.2024.  |  Finansije

Vlada Mađarske usvojila akt o smanjenju čekanja na graničnim prelazima sa Srbijom

18.09.2024.  |  Finansije

18.09.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

A1 Srbija preuzima kompaniju Conexio Metro

18.09.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

18.09.2024.  |  Industrija, Građevina

U Futogu će se graditi reciklažno dvorište na preko 18.000 kvadrata - Drugo od planirana tri u Novom Sadu

18.09.2024.  |  Industrija, Građevina

eKapija+

Vidi sve

19.09.2024.  |  Vesti

Dodeljene nagrade pobednicima trećeg konkursa "Ekoopština"

19.09.2024.  |  Vesti

18.09.2024.  |  Vesti

Branislava Gajić Stanojević, direktor 4zida.rs - Gledamo u pravcu stabilizacije cena stanova, a ne daljeg većeg rasta

18.09.2024.  |  Vesti

17.09.2024.  |  Vesti

MPC Properties imenovao Luciena Smitsa za novog finansijskog direktora

17.09.2024.  |  Vesti

13.09.2024.  |  Vesti

Svetski "PR Oskar" okuplja profesionalce iz industrije komunikacija u Beogradu

13.09.2024.  |  Vesti

12.09.2024.  |  Agro, Industrija, Saobraćaj

Lider u proizvodnji čokolade posetio Milšped - Skladište u Srbiji među najboljima na svetu

12.09.2024.  |  Agro, Industrija, Saobraćaj

11.09.2024.  |  Industrija, Finansije

Zlatna groznica 21. veka - Za dve decenije cena žutog metala skočila 800%, a od početka ove godine konstantno raste

11.09.2024.  |  Industrija, Finansije

10.09.2024.  |  Agro, Industrija

Miele organizovao još jedan kulinarski izazov za predstavnike medija

10.09.2024.  |  Agro, Industrija

09.09.2024.  |  Industrija

Prvi dmFem u Srbiji: kako je izgledala konferencija za koju se tražila karta više

09.09.2024.  |  Industrija

Izdvajamo još...

Infrastruktura
Sportski kompleks "Šumadija" mora da se ozakoni - Raspisan tender za uvođenje u legalne tokove glavnog terena i tribina
Uz finansijsku podršku EU od 160.000 EUR izgrađen most u Novom Selu u opštini Vrnjačka Banja
Asfaltira se prvi kilometar Severne obilaznice oko Kragujevca
Tamiš će kod Orlovata premošćavati tri nova mosta - Stari ostaje kao atrakcija
Nekretnine - vesti
Investitor iz Beograda u Šapcu gradi zgradu sa dva stana na tri etaže
Mirra Capital na Zvezdari planira objekat sa 30 stanova (FOTO)
Cene stanova u novogradnji značajno porasle u Novom Pazaru i Tutinu
Novi Pazar će dobiti zgradu koja izlazi na dve ulice - Tri lamele i 88 stanova
Urbanističke priče
Novi plan za kompleks BIP-a iznad Mostarske petlje: Nove kule i pasarela do GAK-a
Uz nezavršenu garažu kod Geneksa moguća gradnja kula - U planu zona "mešovitih gradskih centara" na 135.280 m2
Uz opštinski put Futog-Planta-Kisač planiraju se radne zone
Nova stambena zona na Dedinju - U planu gradnja više od 6.000 m² uz "Kuću cveća"
Finansiranje
Otvoren poziv za projekte prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije - EU kofinansira sa 5,4 mil EUR
Subvencija Grada Niša za zamenu kotlova biće i ove godine
Produžen javni poziv za razvoj preduzetništva žena na selu 2024.
U Pirotu predstavljeni programi finansijske podrške za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i zadruge

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.