Farma od 250 vetrenjača kao "Kostolac" - koristeći energiju vetra Srbija bi mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje

Srbija bi godišnje uštedela nekoliko miliona evra kada bi potpuno iskoristila svoje energetske resurse. Ukupni potencijali obnovljivih izvora energije jednaki su godišnjoj potrošnji naftnih derivata u našoj zemlji. Koristeći energiju vetra naša zemlja bi godišnje mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije, što je 7% sadašnje proizvodnje.

U Srbiji će ove godine početi izgradnja većeg broja vetrenjača i malih elektrana. Već su odobrene prve energetske dozvole za korišćenje vetra i vodotokova, najavio je Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

Od obnovljivih izvora energije, vetar je jedini konkurentan i ekonomski isplativ energetski izvor. Proizvodnja vetrogeneratora u poslednjih 30 godina se razvila istom dinamikom kao i industrija računarske opreme, na šta su uticale energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i zagađenje planete. Cena turbina uposlednjih 20 godina je u konstantnom padu, pa i cena električne energije dobijene od vetrenjača. U Evropi koštaju od 2.000 do 3.000 EUR, dok je njihova cena u Srbiji od 450 do 2.500 EUR. Svetski rekorderi u korišćenju energije vetra za proizvodnju struje su Nemačka, SAD, Španija, Kina, Indija i Danska.

Evropska unija je predvidela da energija dobijena od obnovljivih izvora u 2010. godini čini najmanje 20% ukupno proizvedene energije, na šta se obavezala i naša zemlja. Američki predsednik Barak Obama predstavio je plan o ulaganju 250 mlrd USD u narednoj deceniji u alternativne izvore energije.

I dok se u svetu zahuktava proizvodnja turbina i korišćenje energije vetra, Srbija godinama tapka u mestu. Kod nas nema farmi vetrenjača koje su priključene na elektroenergetski sistem. Postoji nekoliko manjih vetrogeneratora, snage do 10 kilovata, od kojih se jedan nalazi u Bubanj potoku, kod Beograda, koji se koristi za privatne potrebe.

Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost, ističe da je veliki problem nedostatak podzakonske regulative koja bi pojednostavila građenje vetrenjača i odredila garantovanu cenu električne energije koja se na taj način dobija.

Zbog blokade u radu republičkog parlamenta, Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo nekoliko uredbi kojima bi bilo regulisano sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz alternativnih izvora od 12 godina. Ministar Škundrić je najavio i cenovnik po kome bi cena struje dobijena iz obnovljivih izvora energije bila višestruko viša od one iz elektrana. Uredbama o kojima će se uskoro izjasniti i poslanici predviđeno je da EPS kupuje električnu energiju od vlasnika vetrogeneratora po ceni od 11,5 evrocenti po kilovat-satu.

Procena potencijala vetra u Srbiji vršena je na osnovu analize postojećih dugogodišnjih hidrometeoroloških podataka, dobijenih merenjem na visini od 10 m, dok je za uvid u energetski potencijal potrebno da se vrše najmanje jednogodišnja merenja na visini od 50 metara. Za sada u Srbiji još nema instalisanih kapaciteta koji su priključeni na elektroenergetski sistem, pa se ne može govoriti o iskustvima korišćenja generatora na vetar.Prosečna brzina vetra u Titelu, gde je jednogodišnja merenja vršila Agencija za energetsku efikasnost, iznosi 4,72 metra u sekundi. Prednost lokacija u Vojvodini jeste izgrađena putna infrastruktura, u blizini su električna mreža i veći gradovi.

– U Subotici već radi fabrika generatora za vetrenjače "Loher". Naša industrija, pre svega mašinska, mogla bi relativno brzo, uz adekvatnu pripremu, da proizvodi stubove za vetrenjače. Proizvodnja elisa sa lopaticama je komplikovanija, ali uz pomoć stručnjaka sa tehničkih fakulteta i to bi se rešilo. Sofisticirana oprema i tehnologija, poput sistema za upravljanje i kontrolu sistema, za sada, mogla bi da se uvozi ili da se kupi licenca od nekog velikog proizvođača vetrenjača – ističe Kovačić.

U Institutu za multidisciplinarna istraživanja otišli su korak dalje. Sačinili su Atlas energetskog potencijala sunca i vetra, a poslednje tri godine ta saznanja koriste se na malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Energija vetra koristi se na gazdinstvu porodice Radovanović u Krnjevu kod Velike Plane. Da bi se povećala ekonomičnost proizvodnje vrhunskih vina u Podrumu "Radovanović", koristi se energija vetra i sunca u procesu proizvodnje grožđa i vina.

– Snaga vetra na našem području je jaka i možemo da je pretvaramo u električnu energiju koja će zadovoljiti naše potrebe. Očekujem da ćemo uskoro moći da investiramo u korišćenje ove energije i praktično primenimo rezultate do kojih je Institut došao. Jer jaki vetrovi i kvalitetna vina idu zajedno – kaže Miodrag Radovanović.

Da bi se zamenio rad termoelektrane "Kostolac", koja proizvodi oko 700 megavata struje godišnje, potrebno je napraviti farmu od 250 vetrenjača visoke snage.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika 2.09.2009.)