Verica Kalanović, ministarka za NIP - Ne dam pare za političke projekte

Verica Kalanović

Tačno tri godine Srbija ima Nacionalni investicioni plan (NIP), a još nisu urađene procene koliko je potpomogao privredi i građanima. Možemo biti zadovoljni urađenim projektima, ali ne i time što su prošle godine zbog izbora novcem iz NIP neki projekti finansirani samo zbog političke koristi. Garantujem da 2009. godine po tom principu neće biti potrošen ni dinar, kaže u intervjuu za "Blic" Verica Kalanović, ministarka za NIP i potpredsednica G17 plus.

Na pitanje šta je NIP dobro doneo Srbiji, ministarka Kalanović kaže da se prvi put budžetske pare troše preko projekata, umest oranije filozofije čija je logika – daj pare, ja ću korisno da ih upotrebim.Lokalne samouprave, nevladine organizacije i ostali sada pitaju samo da li je njihova ideja prihvaćena.

Koliko politika presuđuje koji će projekat biti finansiran na teret budžeta?

- Nije dobro što nijedna faza projekata nije podignuta na nivo koji se traži kad je reč o sredstvima iz evropskih fondova. Bilo je političkih projekata, bilo je puteva koji vode od nigde do nigde izgrađenih sredstvima iz NIP. Jesu bili izuzeci, ali ih je bilo. Mnogi projekti su prolazili iz političkih razloga, prevashodno asfaltiranje nekategorisanih i seoskih puteva jer je 2008. bila izborna godina na svim nivoima. Nema smisla da ljudi gacaju po blatu u 21. veku, ali ovde nije bilo strateško razmišljanje, nego politika dobijanja glasova bez brige o ekonomskom razvoju zemlje već o broju glasača pored čije kuće prolazi put! Nemam saznanja ni za jednu javnu nabavku da je sprovedena suprotno zakonu. Gde sam imala i najmanje sumnje, zaustavila sam.

Konkretno?

- Ako je dodela ugovora planirana bez otvorenog postupka, onda, kad je takav postupak predviđen zakonom, takvi ugovori nisu dobil saglasnost.

Jeste li trpeli političke pritiske zbog toga?

- Bilo je relativno mirno. Kolege ministri mi daju podršku kad obrazložim zašto nešto nije odobreno. Ugovori koji se prave posle završenog postupka javne nabavke su neprecizni u pogledu rokova, aneksa, penala, načina plaćanja pa će jedan od mojih prioriteta ove godine biti sređivanje te oblasti.

Da li je kontrolisano trošenje para iz NIP?

- Loše je to što nikada nije urađena prava procena efekata uloženog novca i završenih projekata, koliku stvarnu korist građani imaju od ovoga. Nije dovoljno urađeno ni na polju informisanja građana da bi se priče i šaputanja sveli u okvire istine. Od 2008. na našem sajtu su sve informacije o svim projektima ponaosob, javnost može da prati šta se događa. Spremna sam da na čelo tenderske komisije predložim, recimo, Vericu Barać koja uvek ima najviše primedbi na tendere, ona je pravnik i verujem da bi mogla da se snađe.

Da li je gospođi Barać nuđeno to mesto?

- Koliko sam u toku dobila je tu ponudu, ali je odbila. Ali, to je dobra prilika da se jedna stalna kritika pretoči u odgovornost za ispravno sprovođenje tenderskog postupka.

Veliki je pritisak na sredstva iz NIP, možete li navesti primere u kojima se budžetsko finansiranje traži bez dovoljno sluha za ekonomski trenutak u kojem se Srbija nalazi, kao što je uređenje plaže u Kokinom Brodu?

- Do sada smo imali 20% više prijava od broja odobrenih projekata. Iz jednog vojvođanskog gradića podnet nam je predlog da finansiramo Projekat prevencije narkomanije i bolesti zavisnosti kod dece predškolskog uzrasta, sa budžetom od 380 miliona dinara. Ili, da za organizovanje Međunarodnog festivala folklora, troškove boravka žirija i 600 učesnika izdvojimo 5,1 milion dinara... Ti projekti nisu apsurdni po ideji već su neprimereni stanju u kojem se nalazi srpska ekonomija. Plaža u Kokinom Brodu nije apsurd po sebi, to je potpuno nerazvijena opština koja sigurno ima mnogo toga prečeg na dnevnom redu. Dala sam 50 miliona dinara za izgradnju vrtića u Jagodini, ali to nije podrška Dragoljubu Markoviću Palmi,već je tamo, u Pomoravlju koje karakteriše nizak natalitet, znatno porastao broj dece.

NIP bi trebalo i da izbalansira regionalni privredni razvoj, preko toga da smanji i stepen siromaštva. Koliko je u tom pravcu orijentisan predlog budžeta za 2009. godinu kojim su prepolovljena sredstva namenjena za NIP?

- NIP je jedan od instrumenata države da ublaži regionalne razlike i stvori preduslov da se negativni trendovi ublaže ili promene. Predlog budžeta se ne bavi ublažavanjem regionalnih razlika već je orijentisan na socijalne probleme određenih grupa. Znači, takav budžet nije orijentisan prema najrazvijenijim opštinama u Srbiji.

Koji su kapitalni rezultati NIP za ove tri godine?

- To su infrastrukturni projekti vezani za saobraćajnice, gasifikaciju i ekonomsku infrastrukturu (industrijske zone i "inkubatori"), kao i projekti vezani za komunalnu infrastrukturu. Primera radi, malo je poznato da je Nemačka banka zaobnovu i razvoj finansirala rešavanje vodosnabdevanja u osam opština.

Prioriteti za 2009. godinu

Odgovor naglobalnu krizu mora biti ulaganje u infrastrukturu. Zato su ove godine prioriteti:

- autoput Koridor 10,

- pripreme projekta za železnički koridor 10,

- infrastrukturna ulaganja u Kragujevcu da bi "Fiat" od 2010. mogao da proizvodi automobil koji je konkurentan,

- infrastruktura u manjim gradovima u kojima postoji precizna potreba za industrijskim vezama (u Svilajncu je nemački "Reum", u Lapovu "Kronospan", tu je industrijska zona u Loznici, vodovod u Brusu),

- nastavak gasifikacije u zapadnoj Srbiji.

Ministarka kaže da u prioritete mora da uđe i investiranje u 40 najnerazvijenijh opština jer u nekima od njih na svakim izborima bude po 10% manje glasača, što govori da te sredine izumiru.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 5.01.2009.)