(Foto: nattanan726/shutterstock.com)
Svetska banka je snizila ocenu logistike u Srbiji, a prema svojim performansama naša zemlja je daleko ispod Slovenije i Hrvatske i nešto iznad Bosne i Hercegovine.
Logistics performance index (LPI) je razvijen u cilju upoređivanja logističkih performansi u 160 zemalja sveta. U kreiranje indeksa uključeni su carina, infrastruktura, međunarodni transport, logističke kopetence, praćenje robe i isporuka pošiljki u okviru planiranog ili očekivanog roka. Srbija je zauzela 76. mesto, a u odnosu na rezultate istraživanja iz 2014. godine pala je za 13 mesta. Najveći pad zabeležili smo po pitanju razvoja infrastrukture, dok je u pogledu efikasnosti carina zabeležen veći učinak u odnosu na 2014. godinu.
Da bi se iskoristio povoljan geografski položaj i poboljšale ukupne logističke kopetencije neophodno je ulaganje u infrastrukturu, usklađivanje zakona sa propisima Evropske unije, kao i spremnost logističkih operatera da odgovore na sve zahtevnije potrebe tržišta.
Najkraći i neodržavani put
Infrastruktura je izuzetno važna za razvoj logistike, smatra Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika.
- Osnovna obaveza države je razvoj infrastrukture, kako železničke i drumske, tako i vodne i telekomunikacione. Samo razvijena infrastruktura uz primenu adekvatne zakonske regulative stvara preduslove za razvoj logističkih kapaciteta, kako u podsistemu transporta, tako i u domenu drugih usluga koje naša industrija pruža svojim klijentima. To se pre svega odnosi na one kapacitete koji se koriste u lancima snabdevanja.
On navodi da moderna logistika traži, kako razvijenu infrastrukturu, tako i adekvatna transportna sredstva koja su primaran činilac za uspešnu realizaciju lanaca snabdevanja.
- Ako je posao države da obezbedi adekvatnu infrastrukturu, onda je posao provajdera da obezbedi adekvatna transportna sredstva i opremu.
Slavoljub Jevtić navodi da je srpsko tržište relativno malo, uprkos tome što se nalazimo na strateškim putevima. Smatra da bi trebalo da se bolje pozicioniramo, pre svega u tranzitu masovnih roba kako železnicom, tako i međunarodnim plovnim putevima.
- Naš pogodan geografski položaj bi svakako trebalo iskoristiti i kao distributivni potencijal za zemlje u okruženju, jer sa dobrim infrastukturnim konekcijama Srbija treba da nastoji da bude čvorište za ceo Zapadni Balkan. Ono što bi posebno trebalo naglasiti je usklađivanje propisa, pre svega sa propisima Evropske unije. To je ključna karika saradnje države sa logističkom industrijom. Naše kompanije trebalo bi da budu uključene u sve segmente odlučivanja države na formalan način.
(Foto: Federico Rostagno/shutterstock.com)
Dobar geografski položaj Srbije doveo je i tursku firmu TURKRAIL iz Istambula, koja umesto dosadašnjeg konkurentnog pravca, koji vodi preko Rumunije, otprema kontejnerske vozove našim prugama.
- Da je klijent izuzetno zadovoljan uslugama Srbija Karga govori podatak, da je do sada kroz Srbiju prevezeno 6 kontejnerskih vozova ove kompanije, dok je sedmi otpremljen iz Turske. Prema najavama ove kompanije, budući planovi su im čak 10 do 15 vozova nedeljno. Takođe, u toku su intenzivni pregovori sa brojnim klijentima u vezi novog prevoza u tranzitu za 2018. godinu – kažu za eKapiju u preduzeću
Srbija Kargo.
Kako navode u toj kompaniji, u prvih devet meseci 2017. godine prevezeno je 9,133 miliona tona robe, a do kraja godine, procena je da će biti ostvareno 12,5 miliona tona. U narednoj 2018. godini, planirano je da bude prevezeno nešto više od 13 miliona tona robe.
- S obzirom na sve veći broj zahteva tržišta, odnosno klijenata, a u cilju povećanja obima prevoza, najvažnija aktivnost Srbija Karga u narednom periodu biće remont, tj. opravka teretnih kola, i to onih za kojima postoji najveća potreba. U pitanju su plato kola (vagoni) za prevoz kontejnera, otvoreni vagoni za prevoz rasutog tereta, kao i zatvoreni vagoni za prevoz žitarica. Na ovaj način, ne samo da će se odgovoriti zahtevima postojećih klijenata, već se otvaraju mogućnosti i za privlačenje novih.
Geografski položaj Srbije obezbeđuje prirodne pogodnosti za intenzivni vodni transport zahvaljujući rekama (Dunav, Sava, Tisa), kao i mreži kanala, među kojima se ističe Dunav-Tisa-Dunav, smatra Slavica Hajder, sekretar Udruženja usluga u Privrednoj komori Vojvodine.
- Saobraćaj na unutrašnjim plovnim putevima u Srbiji nedovoljno je iskorišćen u odnosu na svoje potencijale, pa se unapređenje ovog oblika transporta postavlja kao jedan od prioriteta celokupnog saobraćajnog sistema. Uprkos prirodnom potencijalu i svojim prednostima koji se ogledaju u najekonomičnijem, najbezbednijem i ekološki najprihvatljivijem vidu saobraćaja, rečni transport ima minornu važnost u strukturi ostvarenog transporta.
Da bi se povećalo učešće vodnog saobraćaja u ukupnom saobraćaju RS, navodi naša sagovornica, potrebna su značajna ulaganja u modernizaciju i razvoj luka, te modernizaciju flote čime će se povećati cenovna konkurentnost i kvalitet usluga brodarskih kompanija.
Tržišne promene zahtevaju nove usluge
(Foto: Petinov Sergey Mihilovich/shutterstock.com)
Tržišne promene koje se dešavaju decenijama unazad, uslovile su i promene zahteva, kako u proizvodnji i trgovini, tako i za logističkim uslugama. Slavoljub Jevtić navodi parametre koji su imali uticaja na razvoj novih logističkih usluga: globalizacija tržišta, velika konkurencija na tržištu logističkih uluga, promene u strukturi i karakteru roba, promene u robnim tokovima, promene u količinama roba za transport i distribuciju, zahtevi za objedinjenom logističkom uslugom, zahtevi za odvajanje segmenta logistike od proizvodnje ili trgovine, konstantan rast zahteva za razvoj novih servisa, smanjenje ukupnih troškova logistike, razvoj IT podrške, dostupnost informacija krajnjim korisnicima logističkih usluga…
- Dolazak globalnih logističkih provajdera koji se na regionalnom nivou desio sredinom devedesetih, odnosno na tržištu Srbije posle 2000. godine, uslovio je drugačiji pristup domaćih logističkih kompanija koje su počele intenzivan razvoj sopstvenih segmenata logistike.
On navodi da je sadašnje stanje kod logističkih subjekata na zavidnom organizacionom i tehnološkom nivou i to, kako u domenu transporta, tako i u domenu skladištenja i distribucije. To znači da se i najkomplikovaniji logistički zahtevi mogu realizovati u skladu sa svim zadatim parametrima.
- S obzirom na trend rasta zahteva za logističkim uslugama, možemo zaključiti da su uska grla skladišni kapaciteti, kontrola skladišnih procesa, kao i vremena distribucije. Isti zaključak se može dati i za parametre povratne logistike. Ozbiljan problem je i distribucija u urbanim sredinama gde nisu na adekvatan način rešeni prilazi maloprodajnim objektima, što izaziva dodatne troškove, kao i gubitke u vremenu distribucije.
Kako navodi naš sagovornik, novi zahtevi korisnika svakako će usloviti promenu pristupa rešavanju problema. U skladu sa globalnim trendovima, i na tržištu Srbije, kao i regiona, svakako treba očekivati dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema koji će dati nove tehničke-tehnološke mogućnosti u realizaciji naprednijih zahteva.
Najveći rast u prevozu robe beleži avio, najveći pad vodni transport
Količina robe prevezene u prvom polugodištu 2017. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, beleži rast od 4,4%. U istom periodu, obim rada, iskazan u tonama po kilometru (tkm), veći je za 9%. Prosečan put jedne tone robe iznosi 336 km. Samo rečni saobraćaj beleži pad u količini prevezene robe. Prevoz robe železnicom veći je za 10%, a obim rada, iskazan u tkm, je porastao za 12,4%. Drumski transport robe je porastao za 7,6%, a obim rada, iskazan u tkm, povećan je za 14,5%. Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima beleži pad u količini prevezene robe od 38,5%, a obim rada, iskazan u tkm, smanjen je za 29%. Transport robe avionom iskazuje rast u količinama prevezene robe od 69,3%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, rast iznosi 295,5%.
Marija Kambić
Kompletan sadržaj biltena Transport i logistika - Ključ efikasnog poslovanja pročitajte OVDE.
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Utorak, 12.12.2017.
Komentari
Privredna komora Vojvodine Novi Sad
PU Transport i logistika Beograd
Srbija Kargo a.d. Beograd
