Dr Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma - Za izabrani posao se mora posedovati talenat

Novosadski sajam svoje korene vuče iz Akcionarskog društva za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu, osnovanog 1929. godine.. Prvi međunarodni poljoprivredni sajam, po kom je i danas Novosadski sajam poznat u svetu i Izložba priplodne stoke održani su 1931. godine. Veliki uspon Novosadski sajam doživljava 1953. godine kada je održan Poljoprivredno-industrijski sajam, gde je već te prve godine bilo 643 domaća i 67 stranih izlagača iz osam zemalja, dok je eksponate videlo čak 80.000 posetilaca, što je i za današnje uslove impozantna cifra. Sve godine posle ovoga su bile godine razvoja i napredovanja, tako da danas Novosadski sajam spada u red vodećih evropskih sajamskih kuća.

Novosadski sajam je firma duge i bogate tradicije na kojoj gradi, verujem, još bolju budućnost. Danas je, izvesno, jedna od vodećih sajamskih kuća na ovim prostorima, koja u globalnom rastu, razvoju i značaju sajamske industrije može najbolje odgovoriti na sve jače izazove internacionalizacije svetske privrede. Uz razvoj domaćeg i svetskog tržišta, očekuje se da i sajmovi, kao marketinško-komunikacijske platforme, infrastrukturom i priredbama prate ekonomska kretanja i ostanu i dalje instrument tržišta koji promoviše i pokazuje trendove, podstiče razvoj tehnologija i snažnu interakciju znanja, informacija i inovacija, kaže dr Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma.

Recite nam nešto više o kapacitetima Sajma, šta je sve izlagačima na raspolaganju?

Strateška važnost sajmova ogleda se u povezivanju privrednika koji na sajmovima uspostavljaju poslovne kontakte, ispituju nova tržišta, traže partnere i investitore. Ukupna površina sajmišta je 300.000 metara kvadratnih, od čega 37 hala zauzima površinu od 60.000 kvadrata. Najmodernija, opremljena po svetskim standardima je Hala Master, u kojoj je izlagački deo neto površine 5.970 kvadrata, a modernizacija izložbenih kapaciteta, unapređenje kvaliteta i obima usluga, kreiranje događaja koji su u funkciji napretka sajamske industrije i svih koji imaju značajno mesto u tom lancu, čine važne korake u stvaranju što trajnijih veza sa privredom i odražavanja dobrih partnerskih odnosa sa izlagačima.

U vašoj sajamskoj ponudi je i “Master“ centar, kakvi su njegovi kapaciteti i šta sve čini lepezu njegove ponude?

Kada se posle 30 investiciono neaktivnih godina ulazi u projekat koji košta 30 miliona evra, od čega je oko 5 miliona evra dugoročnog kredita, a čija je vrednost i benefit koji donosi daleko iznad uloženih finansijskih sredstava, onda je jasno da odgovorno pristupanje poslu podrazumeva i precizno pripremljenu “feasibility” studiju. Upravo takav planski dokument je olakšao donošenje odluke o izgradnji i pokazalo se da smo bili dobri prognostičari rasta i razvoja sajamske industrije, Novosadskog sajma u njoj, ali i ekonomske jačine kompanija koje kod nas nastupaju. Jednom rečju, Centar “Master“ predstavlja 31.500 metara kvadratnih najmodernijeg ekskluzivnog višenamenskog prostora opremljenog po svim evropskim standardima. Ambijent i tehnički uslovi Centra "Master" uz tržište od 100 sajamskih dana u toku godine, više od 1.500.000 posetilaca godišnje, kontakt sa učesnicima domaćih i svetskih kongresa, omogućavaju da se na biznis karti Evrope Novosadski sajam prepozna kao mesto na kojem mogu da se ostvare sve poslovne, ekonomske i trgovačke transakcije i promocije.

Kongresni centar "Master" funkcioniše 365 dana u godini i spada u prestižni prostor na Novosadskom sajmu koji omogućava visokoprofesionalno organizovanje kongresa, konferencija, simpozijuma, seminara, promocija, prezentacija, korporativnih svečanosti, modnih revija i sličnih događaja. U Centru ‘’Master’’ je, kako sam istakao, smešten i Kongresni centar, ukupne površine 2.230 kvadrata, koji ima šest malih i Veliku sala, a omogućeno je istovremeno organizovanje dva skupa za 1.000 i 350 ljudi. Sastavni deo Kongresnog centra je i aula, koja je savremenim arhitektonskim rešenjem i modernim dizajnom pogodna za organizovanje velikih događaja. Novosadski sajam je otvaranjem Centra "Master" stekao uslove da, pored sajamskog, po svetskim standardima razvija i kongresni turizam. Kapaciteti centra ‘’Master’’ su u više navrata ‘’testirani’’, a jedna od referenci njegove funkcionalnosti je i ta da “Majkrosoft” drugu godinu za redom organizuje najveći skup informacionih tehnologija u regionu ‘’Sinergiju 07’’, upravo u tom prostoru.

Šta očekujete od ove poslovne godine, hoće li biti uspešnija od poslovne 2006. godine?

Poslovna godina 2006. bila je jedna od najuspešnijih za Novosadski sajam, mereno svim ekonomskim parametrima. I rezultati prvog kvartala 2007. godine pokazuju jasan i stabilan pravac poslovanja za koji se odlučio menadžment, posle nekoliko godina usmerenih, pre svega, na završetak investicije “Master“ centra, i odlučnu usmerenost na stabilan finansijski rast, širenje palete usluga i okrenutost ka “relationship“ menadžmentu. Upravo okrenutost ka potrošaču-korisniku izložbenog ili kongresnog prostora, opredeljena je poslovnom filozofijom i nastojanjem da Novosadski sajam bude kreator događaja i s tim ciljem usmerene su strategije i taktike za ostvarivanje ovogodišnjih poslovnih rezultata.

Svakako da najveći uspeh iz prethodne godine – početak rada Kongresnog centra “Master“ – predstavlja najjači zamajac poslovnim očekivanjima i planiranim rezultatima u 2007. godini. Naravno, organizovanje sajmova je osnovna delatnost i u tim aktivnostima uvek se najviše očekuje od Međunarodnog poljoprivrednog sajma, ali se uvode i neki novi sadržaji u jesenjoj paleti sajmova (pre svega za sajmove turizma i investicija). Prolećnu sezonu sajmova, 10 priredbi u šest termina, obeležili su nastup više od 3.000 izlagača iz zemlje i inostranstva, 750.000 posetilaca, izuzetna poslovna aktivnost i brojni stručni skupovi, predavanja i promocije u Kongresnom centru “Master“. . Sadašnje procene govore u prilog tome da ćemo 2007. godinu završiti značajno uspešnije nego prošlu godinu.

Kako ocenjujete mogućnosti i potencijale sajamske industrije?

Država bi morala znatno više da se umeša u privatizaciju naših sajmova koja predstoji, jer svetska iskustva, pre svega nemačkih sajmova, govore u prilog tome. Čuveni Minhenski sajam je vlasništvo Bavarske i grada Minhena. Sajmovi su veoma moćni tržišno–medijski instrumenti. Njihova osnovna prednost u odnosu na ostale medije je ta što istog momenta imate povratnu informaciju o onome što nudite. Ovo ne obezbeđuje nijedan drugi medij. Potencijalni kupac vam dolazi na štand, kontaktirate ga, anketirate ga, intervjuišete ga. Onog momenta kada sajmovi pređu u privatne ruke, mnoge nekomercijalne sajamske manifestacije, koje su inače bitne za privredni razvoj, mogu biti ugašene. Što bi neki privatnik organizovao sajmove koji mu ne donose profit? U svim značajnijim evropskim sajmovima država ima vlasnički udeo i oni su svuda u svetu u funkciji razvoja. Sadašnja pozicija Novosadskog sajma je idealna pozicija za njegovo očuvanje u funkciji privrednog i ekonomskog razvoja Novog Sada, Vojvodine i Srbije.

Šta je, po Vašem mišljenju, važno za ostvarivanje dobrih poslovnih rezultata i kojim ste se Vi životnim i radnim principima rukovodili?

Jedna od najvažnijih stvari, po mom mišljenju, za bavljenje bilo kojim poslom, jeste posedovanje talenta za izabrani posao. Da li ćete to prepoznati ili ne, to je vaša sreća ili manjak sreće. Za sebe skromno mogu reći da sam to prepoznao i zato sam ceo svoj dosadašnji radni vek proveo u sferi prodaje usluga. Pored talenta, veoma važna stvar za posao je znanje. Zakonitosti savremenog tržišta ne trpe neznanje, ne trpe improvizacije. Stečeno znanje se mora neprestano u praksi proveravati i mora se neprestano osvežavati. Ja sam i dalje u kontaktu sa literaturom, čitam tekstove vezane za menadžment i presrećan sam kada naiđem na tekstove posvećene sajamskom menadžmentu. Ko hoće da rukovodi, mora da zaboravi na kategoriju radnog vremena. Radno vreme je kategorija za osobe koje nemaju mnogo ambicija u životu. Radno vreme, znači, ne postoji i mora da se radi puno. Svoga posla i onoga čime hoćete da se bavite, morate imati viziju, i to realnu i ostvarivu viziju. Pored svega rečenog, treba naglasiti da se u poslu mora biti pošten. Sve ono što ste obećali i što ste sa nekim dogovorili, morate ispuniti.

Savremeno tržište i posao u velikoj meri troši čoveka i traži značajan deo našeg vremena. Stres i napetost su u velikoj meri prisutni – ukoliko ih uspevate da amortizujete, vi ste time uspešniji. Da biste bili sposobniji za posao, jako je važno da imate stabilnost i sigurnost koja je vezana na privatni život. Hoću reći da je za posao veoma važna porodica, stabilna i zdrava porodica, koja pruža pomenutu ličnu stabilnost i sigurnost.

izvor : "Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100"

Novosadski sajam a.d. Novi Sad

Kongresni master centar Novi Sad

Microsoft software doo Beograd

Microsoft Corporation Washington

Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu

Međunarodni poljoprivredni sajam

Izložba priplodne stoke

Poljoprivredno-industrijski sajam

Aleksandar Andrejević

Hala Master

Master centar

Sinergija

Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100