(Ekonomist) Rudnap Group - Minel Kotlogradnja : Povratak proizvodnje

Jedan od značajnih poslova koji čeka novog vlasnika je preseljenje postojeće i izgradnja nove fabrike, kao i razvoj sopstvenog inženjeringa na lokaciji van Beograda

Sredinom marta fabrika Rudnap Group - Minel Kotlogradnja isporučila je beogradskoj toplani „Voždovac“ prvi deo vrelovodnog kotla ukupne snage 116 megavata (MW).

Taj posao, čija ukupna vrednost premašuje pola milijarde dinara, po mnogo čemu je značajan za oba partnera, ali, moglo bi se reći, i za ovdašnji energetski sektor. Nakon decenijskog zastoja, naime, Beogradske elektrane ugradiće u svoj pogon kotao čija snaga prelazi 100 MW. Istovremeno, Rudnap Group - Minel Kotlogradnja, fabrika koja krajem marta obeležava 60 godina postojanja, ovim značajnim projektom koji sprovodi u konzorcijumu sa preduzećem Kirka Suri, praktično se nakon privatizacije vratila na domaće tržište kao proizvođač energetske opreme.

Kapaciteti fabrike koriste se, uslovno rečeno, za dve grupe aktivnosti. Prva je proizvodnja novih, mahom termoenergetskih, postrojenja među kojima su termo blokovi, kotlovi, parovodi, mlinovi, ventilatori.., a druga je reparacija i održavanje postojećih sistema. Zbog stanja u kojem se od početka devedesetih godina nalazio energetski sektor zemlje (u Srbiji, na primer, već 20 godina nije izgrađen nijedan novi termoenergetski objekat za proizvodnju električne energije) radnici ove fabrike uglavnom su održavali postojeće sisteme u ovdašnjim termolektranama i toplanama, kao i drugim industrijskim objektima gde postoje postrojenja ovog proizvođača.

Do privatizacije sredinom 2006. godine, kada je ušla u sastav Rudnap Group, i sama Minel Kotlogradnja delila je sudbinu domaćeg energetskog sektora, kaže za Ekonomist magazin Vučko Vuković, direktor inžinjeringa u ovom preduzeću i dodaje da im neki problemi iz prošlosti i danas otežavaju poslovanje.

„Reč je uglavnom o ugovorima koji su često bili potpuno neekonomski, a koje je novi vlasnik nasledio. Oni nose određene probleme, za razliku od novih poslova koje smo ugovorili posle privatizacije“, objašnjava Vuković.

Ipak, „stvari su se pokrenule u pozitivnom pravcu“, o čemu, prema njegovim rečima, svedoči činjenica da je kotao od 116 MW završen za nepunih pola godine, dok je za isti posao nekadašnjoj firmi sa pet puta više angažovanih radnika bilo potrebno dve godine. Dodatni test koji stoji pred zaposlenima je gradnja novog kotla za istog naručioca, ali ovaj put snage 140 MW.

Jedan od značajnih poslova koji čeka novog vlasnika je preseljenje postojeće i izgradnja nove fabrike, kao i razvoj sopstvenog inžinjeringa na lokaciji van Beograda. Postojeća fabrika, naime, smeštena je na Karaburmi, delu grada koji je krajem četrdesetih godina, kada je izgrađen prvi pogon, bio periferija. Danas ova lokacija, udaljena svega nekoliko kilometara od najužeg centra grada, „više odmaže nego što pomaže fabrici“, kaže Vuković.

„Pre nekoliko dana imali smo problem kako kroz centar grada transportovati kotao do Voždovca jer je reč o vangabaritnom teretu za čiji je prolazak potrebna specijalna dozvola i blokada ulica. Pored toga, prostorno smo ograničeni za širenje kapaciteta, jer su oko nas stambene zgrade, što, opet, ima i ekološki aspekt. Ozbiljan problem su i sami kadrovi. Zanimanja koja su nam potrebna teško nalazimo u samom gradu, već je izbor bolji u okolini energetskih centara van užeg Beograda, gde su ljudi fokusirani na industrijske delatnosti. U centru Beograda je teško naći dobrog varioca“, dodaje on.

Sagovornik Ekonomist magazina kaže da je, zato, namera menadžmenta da novu savremenu fabriku locira blizu termoenergetskih centara, naročito ako se ima u vidu najava da bi uskoro trebalo da bude objavljen tender za izgradnju novih blokova u TE Nikola Tesla u Obrenovcu i završetak TE Kolubara B. Vuković kaže i da će odluka o tome da li će na sadašnjoj lokaciji fabrike ostati deo proizvodnje zavisiti od obima budućih poslova i raspoloživosti kadrova.

Sudeći prema trenutnoj situaciji u termoenergetici, posla za ovu fabriku će sigurno biti, jer se novi objekti u ovom sektori ne najavljuju samo u Srbiji. Njihova izgradnja ozbiljno se „zahuktala“ širom Evrope. Zato je tražnja za opremom i postrojenjima za termo blokove izuzetno velika.

„Ako danas dođete u Alstom, Hitachi, General Electric ili kod nekog drugog velikog proizvođača, malo je verovatno da će jedan termoenergetski blok moći da vam isporuče pre 2018. godine“, objašnjava Vuković. S jedne strane, to obećava svetlu perspektivu i za Rudnap Group - Minel Kotlogradnju. S druge strane, međutim, otežava nabavku opreme za samu fabriku radi modernizacije.

Kao kupac Minel Kotlogradnje, novi vlasnik se, pored ostalog, obavezao da će u periodu od dve godine, odnosno do kraja juna 2008. godine, u modernizaciju fabrike uložiti minimum dva miliona evra. Očekuje se pak da će ukupna ulaganja dostići između 10 i 15 miliona evra, a biće usmerena u razvoj proizvodnje i inženjeringa u kojem će se koristiti tradicionalni „know how“ ovog preduzeća, ali i savremene svetske tehnologije. Najveći deo obaveznih sredstava, tvrdi Vuković, već je utrošen za nabavku potrebne opreme i mašina, ali ona još nije stigla zbog produženih rokova isporuke na svetskom tržištu.

„Specifičnost naše fabrike je u tome što nema serijsku proizvodnju, već je svaki proizvod poseban, zavisno od zahteva i potreba naručioca. Proizvodu se posvećujemo od nule, počev od izrade dokumentacije, kompletnog inženjeringa, izbora materijala i definisanja tehnologije, do njegove proizvodnje, montaže i održavanja. U tom smislu ne treba nam klasična proizvodna automatska linija. S jedne strane, to nam otežava posao, ali je i velika prednost, jer je reč o segmentu industrije u kojem na nacionalnom nivou imamo najbolju šansu da pokažemo kreativnost i posvećenost poslu“, kaže on.

Fabrika na Karaburmi prošle godine dogovorila je veliki posao u inostranstvu – nove mlinove za TE Tuzla. Većina opreme je već isporučena, puštena u probni rad i „sve funkcioniše kako treba“. Čelnici fabrike trenutno osmišljavaju strategiju pozicioniranja na evropskom tržištu, za koje je, kaže Vuković, neophodno dobro izbalansirati tajming, jer bi u slučaju da nepripremljeni izađu na svetsko tržište, gde je konkurencija izuzetno jaka, mogli izgubiti dobru reputaciju i imidž. Ideja je zato, da se evropskom tržištu prvo ponude manji projekti radi podizanja imidža i stvaranja brenda.

Dobra polazna osnova za to mogla bi da bude činjenica da je upravo u krugu ove fabrike još sredinom osamdesetih godina prošlog veka proizveden najveći mlin na svetu, koji se koristi u TE Nikola Tesla. Imajući u vidu dosadašnje reference i znanje, mlinovi će biti jedan od udarnih proizvoda i u narednom periodu, najavljuje prvi inženjer Rudnap Group - Minel Kotlogradnje, ističući da u prilog ovom planu ide i relativno povoljna situacija na lokalnom i regionalnom tržištu, na kojem je nekoliko fabrika koje su se bavile sličnim poslom ugašeno.

„Potencijalni veliki posao za nas je i gasifikacija koja se očekuje nakon prolaska budućeg gasovoda kroz Srbiju. Trudićemo se da taj posao spremno dočekamo. U tome svakako može da nam pomogne i obimna dokumentacija koja je stvarana poslednjih 50 godina, a predstavlja intelektualnu svojinu i možda najveću vrednost firme“, zaključio je Vuković.

poziv na pretplate na