Novac iz EU fondova za poljoprivredu tek od sledeće godine

Revizori Evropske komisije boraviće u Beogradu od 24. maja do 1. juna a od njihovog izveštaja zavisi da li će Srbija konačno uspeti da povuče bespovratne kredite iz EU fondova za poljoprivredu, saznaje "Politika". Ukoliko od EK dobijemo zeleno svetlo, prvi konkurs za korišćenje evropskog fonda "Ipard 2" moći će da bude raspisan u narednih šest meseci ali poljoprivrednici definitivno neće moći ove godine da računaju na taj novac. U idealnim okolnostima prve uplate iz evropske kase možemo da očekujemo tek u 2017.

– Očekujemo pozitivan odgovor vezan za našu pripremljenost da koritimo novac iz tog fonda. Čak i ako bude preporuka da se nešto promeni u sistemu ne mislim da će biti većih problema i da Srbija može da bude blokirana – kaže Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Ova vest dolazi istovremeno sa nalazom revizije Evropska komisije koja je, zbog korupcije, zaustavila isplatu poljoprivrednih podsticaja za investicije za Hrvatsku u iznosu od 165 mil EUR, prenose tamošnji mediji. U izveštaju Glavne uprave poljoprivrede i ruralnog razvoja EK navodi se da je inspekcija našla niz nepravilnosti u hrvatskim projektima koji su dobili finansijsku podršku tokom mandata bivšeg ministra Tihomira Jakovine, piše "Tanjug".

Sumnjalo se da su se stvarali "veštački uslovi" jer je nekoliko firmi, koje su dobile podršku, bilo osnovano tri meseca pre objave konkursa a imale su iste vlasnike i adrese. Svi projekti su bili potpuno komplementarni a tražene podrške odgovarale su maksimalnom iznosu.

Zbog navodnih malverzacija pominje se da će Hrvatska morati da plati kaznu u iznosu od 5% od ukupnog iznosa podsticaja, piše "Poslovni dnevnik". Ističe se da je prvi konkurs objavljen pre nego što je Evropska komisija odobrila ruralni program za Hrvatsku.

Ministra Jakovinu kritikovali su inače u Briselu jer je tražio da se novčana podrška ovoj državi poveća za 50% od planiranih sredstava, a Hrvatskoj se zamera i što nije istražila nepravilnosti iako je bilo sumnje pa čak i zvaničnih prijava. Agencija za plaćanja u poljoprivredi istražila je sporne projekte tek nakon velikog pritiska javnosti i navodno nije utvrdila nepravilnosti. Tamošnji mediji prenose da su vlasnici nekih od spornih firmi bliski bivšem ministru Jakovini.

Ovo nije prvi put da EU preko svog tela za reviziju obustavom para za razvoj poljoprivrede kažnjava neku državu. Isti problem imala je pre desetak godina i Bugarska koja je uhvaćena u korupciji još u pretpristupnom periodu kada je, kao i u Hrvatskoj sad, ceo sistem raspodele novca osporen i proglašen koruptivnim. Bugarska je pala na testu mahinacije sa SAPARD fondovima (Specijalni pristupni programi za poljoprivredu i ruralni razvoj) koji su bili namenjeni državama kandidatima iz bivšeg istočnog bloka da svoju zaostalu poljoprivredu prilagode savremenom načinu proizvodnje.

Prema izveštajima medija, u jednoj od prevara recimo stare pogone za obradu mesa "farmeri" su prebacivali saučesnicima u Nemačkoj a kasnije, navodno, iste te mašine kupovali kao nove po ceni od nekoliko miliona evra. Iza različitih mahinacija stajala je navodno mreža od 50 bugarskih firmi. Ova zemlja je kasnije, uz velike napore, uspela da isposluje nastavak korišćenja podsticaja ali uz obavezu da deo novca koji je proneveren vrati u evropsku kasu.

Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja kaže da je sve to dokaz da EU prati bukvalno svaki evro koji daje državama kao pomoć za razvoj poljoprivrede.

– Kontrola je rigorozna što je u redu. Ako neko dobija bespovratno 65 sredstava mora da bude tako. Sa plaćanjem penala i vraćanja iznosa koji je dobila iz nacionalnog budžeta Bugarska je na kraju bila u minusu sa pretpristupnim fondovima koje je povlačila iz EU – kaže sagovornik "Politike".

(Foto: aslysun/shutterstock.com)

Novi konkurs za posao u junu

Ukupni budžet za sedmogodišnje finansiranje poljoprivrede u okviru IPARD-a u Srbiji je oko 230 mil EUR – 175 mil EUR doprinos je EU, a oko 55 mil obezbeđuje Srbija. U prvoj godini na raspolaganju će nam biti 15 miliona. Naša zemlja kandidovala se za dobijanje novčane pomoći u sektorima proizvodnje i prerade voća i povrća i mleka i mesa, unapređenje ruralne ekonomije i jačanje kapaciteta u administraciji, konkretno u Upravi za agrarna plaćanja.

Novac iz ovih fondova Srbija je formalno mogla da koristi još od 2013. ali je svake godine propuštala tu šansu jer nije uspevala da ispuni uslove za akreditaciju. Jedan od uslova EK bio je i da povećamo broj službenika u Upravi za agrarna plaćanja i izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Vlada je dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem 103 službenika u novembru prošle godine. Konkurs za prijem u stalni radni odnos za 43 radna mesta raspisan je krajem februara ali je procedura još u toku jer se na oglas prijavilo čak 890 ljudi. Očekuje se da će, do oktobra, ova uprava imati 170 zaposlenih što je optimalan broj zaposlenih u ovom trenutku. Sledeći oglas za zapošljavanje još 60 radnika najverovatnije će biti objavljen u junu.

EUROPEAN COMMISSION Bruxelles

Vlada Republike Srbije

Uprava za agrarna plaćanja Republika Srbija

novac iz EU fondova

novac za poljoprivrednike

EK

EU fondovi za poljoprivredu

Žarko Radat

Ipard 2

podsticaji za poljoprivrednike

krediti za poljoprivrenike

Tihomir Jakovina

IPARD

budžet za poljoprivredu

proizvodnja i prerada voća

proizvodnja i prerada mesa

proizvodnja i prerada mleka

ruralna ekonomija

poljoprivredna administracija

zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju