Izvor: EVROPA | Nedelja, 30.09.2007.| 17:19

Vlade Divac - oproštaj od košarke

Jedan od najvećih srpskih košarkaša Vlade Divac oprostio se od aktivnog igranja košarke nizom manifestacija u Beogradu i rodnom Prijepolju. Nekadašnji centar Sloge, Partizana, Lejkersa, Sakramenta, Šarlota i reprezentacije Jugoslavije stavio je tačku na impresivnu karijeru u gradu u kom ju je i započeo, pred trenerima koji su uticali na nju i bivšim saigračima iz reprezentacije i NBA klubova.

Da manifestacija ne bude samo revijalnog karaktera doprinela je humanitarna akcija Vlade Divac stvara novi tim, a taj je tim usmeren na pomoć prinudno raseljenim licima s prostora bivše Jugoslavije. Do zaključenja ovog broja Evrope sakupljeno je gotovo 100.000 evra.

POČETAK
Vlade Divac rođen je 3. februara 1968. u Prijepolju, gde je savladao prve košarkaške finte u lokalnom klubu Elan. U tajne košarke najpre ga je uputio Nikola Opačić, bivši košarkaš Polimlja. Iako je Divac želeo da bude golman u fudbalskoj ekipi, nakon odbijanja da se na jednom treningu baca po blatu za loptom, trener mu je preporučio da se oproba u nekom sportu koji se igra u hali.

Tako je i bilo. Kao 15-godišnjak odlazi iz Prijepolja i po nagovoru trenera Milovana Bogojevića Kimeta započinje profesionalnu karijeru u kraljevačkoj Slozi. Za klinca impresivne visine i izuzetne košarkaške inteligencije, videvši ga na terenu, Kime je odmah izjavio da će, bude li vredno radio, 1988. igrati za Jugoslaviju u Seulu. Njegove reči su realizovane u formi srebrne medalje na Divčevim grudima, koju mu je nakon dolaska s Olimpijskih igara i poklonio.

PARTIZAN
Malo je falilo da nakon kraljevačke Sloge zaigra u Crvenoj zvezdi, ali ga je od toga, 1986. godine, odgovorio upravo Bogojević. Crveno-beli su zagrizli da angažuju golobradog dugajliju, ali je trenerovo pismo, u kojem ga poziva da još sačeka s odlaskom, prevagnulo u Divčevoj odluci da odbije ponudu.

U međuvremenu, Vlade s generacijom koju su činili i Đorđević, Kukoč, Rađa, Pavićević i Koprivica osvaja svetsko juniorsko prvenstvo u italijanskom gradu Bormiju. Ista selekcija je godinu dana ranije osvojila titulu i u kadetskoj konkurenciji. Stigle su ponude iz svih većih klubova Jugoslavije, ali on je izabrao Partizan zbog, kako je rekao, plejmejkera Aleksandra – Saše Đorđevića.

– Razmišljao sam ovako: ja sam centar, treba mi dobar plejmejker, boljeg od Saše nema. Tako sam se obreo u Partizanu – rekao je Divac.

Za ugovor s novom akvizicijom crno-belih Dragan Kićanović, tadašnji sportski direktor Partizana, iz svog džepa je dao 14.000 maraka. Bile su to prve velike pare u Divčevoj karijeri. S Partizanom 1987. osvaja Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća a 1989. prvenstvo Jugoslavije.

NBA
Nakon tri godine u Partizanu, jugoslovenska, ali i evropska košarka postala je tesna za Divčev talenat. U prvom talasu jugoslovenskih igrača, zajedno s Draženom Petrovićem i Žarkom Paspaljem, našao se na NBA draftu u Njujorku, gde su ga izabrali Los Anđeles Lejkersi. Prema njihovim procenama, trebalo je da nasledi legendarnog centra Karima Abdula Džabara, koji je bio na zalasku karijere. Ako se uzme u obzir da je u Partizan došao zbog asistencija Saše Đorđevića, u Los Anđelesu ga je kao saigrač čekao jedan od najboljih asistenata svih vremena – Irvin Medžik Džonson.

Po njegovom preseljenju, na naslovnoj strani Los Anđeles tajmsa objavljena je mapa Jugoslavije na kojoj je zaokruženo Divčevo rodno Prijepolje. Za mentora i saigrača dobio je legende Lejkersa: Karima Abdula Džabara i Medžika Džonsona. S njim su radili i Džejms Vorti i Ej Si Grin, a to je rezultiralo ulaskom u prvu postavu, zajedno s Dejvidom Robinsonom, Timom Hardavejem, Šermanom Daglasom i Puhom Ričardsonom.

Sklad visine i tehničkih igračkih mogućnosti su na Divčevom primeru bili u savršenoj proporciji. Do njegovog dolaska u NBA američka publika je retko imala priliku da vidi centra od 2,16 koji sa lakoćom skače u reketu, šutira trojke, zakucava i trči. Igrao je u Lejkersima sedam sezona, četiri godine je bio najbolji skakač i bloker tima, a 1993/94. i najbolji strelac. Ali, 1991. u finalu šampionata Los Anđeles je za protivnika imao najvećeg igrača u istoriji lige: Majkla Džordana i njegove Čikago Bulse. Lejkersi su izgubili rezultatom 4:1 u seriji.

Nakon Los Anđelesa, angažman pronalazi u Šarlot Hornetsima, kao zamena za Kobija Brajanta i danas važeću vedetu Jezeraša. Tamo doživljava igračku renesansu u paru s Glenom Rajsom, jednim od vodećih strelaca lige u to vreme. U meču protiv Nju Džersija, decembra 1997, protivničkim igračima blokira 12 šuteva. Samo jedan skok ga je te večeri delio od neostvarenog tripl-dabla – uz 12 rampi, skočio je devet puta i zabeležio 18 poena. Iz Šarlota 1999. odlazi u Sakramento, gde nastavlja s dobrim partijama.

Za vreme angažmana u Kingsima bio je dobri duh ekipe, koja je njegovim dolaskom najozbiljnije pretendovala na osvajanje titule. Timu se priključio i srpski reprezentativac Predrag Stojaković, koji je u Divcu pronašao mentora, uz kog je na bezbolan način prešao put od debitanta do jednog od najboljih šutera lige. S timom u kojem su bili Kris Veber, Bobi Džekson, Skot Polard i Predrag Stojaković, Divac je opet bio nadomak šampionskog NBA prstena. U dramatičnom finalu istočne konferencije zaustavili su ih Los Anđeles Lejkersi.

KAO MLADIĆ
Njegova poslednja sezona u Sakramentu zaista je bila za pamćenje. Sa 36 godina Vlade je igrao kao mladić, Sakramento je kompletan napad igrao kroz njega, imao je asistencija više nego ijedan centar u istoriji lige. Uz sjajne igre na terenu, Divčev neuništivi pozitivni duh je nešto po čemu ga pamte saigrači iz svih timova. Uvek spreman na šalu, dizao je moral i održavao kolektivni duh ekipe. Sudeći prema tome, nije čudo da su igrači, poput Glena Rajsa, Krisa Vebera, Peđe Stojakovića, svoje najbolje sezone imali baš u vreme kada je Vlade bio u timu.

On je jedan od sportista koji su otvorili vrata NBA za neameričke igrače. Pričalo se da svi evropski košarkaši, kada dolaze u NBA, prvo odlaze kod Divca na konsultacije, i da je on, od svih stranih igrača, imao najveći uticaj među kolegama.

Sa aktivnim bavljenjem košarkom završava, simbolično, tamo gde je i započeo pohod ka najkvalitetnijoj basket ligi sveta – u Los Anđeles Lejkersima – a 14. jula 2005. zvanično objavljuje kraj 16-godišnje karijere. Vlade je podvukao crtu ispod koje je ostalo učešće u prvoj petorci na All Star utakmici u Vašingtonu; ulazak u društvo igrača koji su tokom karijere postigli preko 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada, rame uz rame s Hakimom Oladžuanom i Karimom Abdul-Džabarom. U znak zahvalnosti čelnici Sakramento Kingsa njegov dres podižu na vrh Arko arene.

MEDALJA ČASTI
Značajan je i po humanitarnom radu. Po završetku karijere dobio je medalju časti ostrva Elis, koja se dodeljuje američkim građanima za izuzetan doprinos društvu, izgradnji američkih vrednosti i povezivanje različitih nacionalnih zajednica.

Dobitnik je priznanja Walter Kennedy Citizenship Award, koja se dodeljuje NBA igračima za doprinos društvu. Na kraju, sa saigračima iz reprezentacije Bodirogom, Paspaljem, Savićem, Đorđevićem, Danilovićem i Rebračom, osnovao je fondaciju Grupa 7.

– Odlučili smo da zajedno radimo na istoj stvari. Skupljamo novac u Evropi i Americi, a pokušavamo da pomognemo deci koja žive u lošem okruženju, u bilo kom delu sveta – objašnjava.
Fondacija je proširena i na američko tlo, gde se udružila s preko 60 sličnih organizacija. Divac postaje i ambasador dobre volje pri Ujedinjenim nacijama, za projekat Sportom protiv droge.

U međuvremenu osniva i Humanitarnu fondaciju Divac, s ciljem zbrinjavanja raseljenih lica iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije. Svečani oproštaj košarkaškog gorostasa protiče u skupljanju novca za izgradnju kuća izbeglim licima. Želja mu je da u novi dom na kraju akcije uđe 7.850 porodica. U saradnji sa UN, projekat će u narednom periodu biti podignut na globalni nivo i cilj će mu biti pomoć izbeglicama širom sveta, s posebnim akcentom na Afriku, koja ima najveću koncentraciju izbeglica na planeti.

Vlade danas živi u Madridu, gde, uz Predraga Mijatovića, obavlja funkciju specijalnog savetnika predsednika Real Madrida Ramona Kalderona. Iako je nakon debakla na EP u Španiji žestoko kritikovao rad Stručnog saveta srpske kuće košarke, nije odgovorio na ponudu predsednika saveza Dušana Kapičića da preuzme njegovo mesto. Mnogi kažu da Divca više zanima funkcija predsednika države od mesta prvog čoveka srpske košarke, ali i takve tvrdnje je, barem zasada, demantovao.

Uspesi s reprezentacijom

Debitovao je za reprezentaciju Jugoslavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvu u Španiji 1986. godine. Prvu utakmicu za plave u seniorskoj reprezentaciji odigrao je u Den Helderu protiv Holandije, gde je postigao četiri prva poena. Nedelju dana kasnije u meču protiv Mađarske dao je 27 poena.

Potom je, igrom u reprezentaciji (za koju je nastupio 117 puta), osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 1986, srebrnu na Olimpijskim igrama 1988. i zlatnu na Prvenstvu sveta 1990. i 1996. Na Evropskom prvenstvu uzeo je zlato 1989, 1991, 1995. i bronzu 1999.
U polufinalu Svetskog prvenstva, 17. juna 1986. u Madridu, doživeo je najveći poraz u karijeri, kada je četiri sekunde pre kraja, u dramatičnoj završnici, izgubio loptu posle koje su košarkaši SSSR izjednačili, a nakon produžetka i pobedili plave. Posle meča je hteo da napusti košarku.

– Sedeo sam na klupi, držao glavu među rukama i molio boga da se otvori parket i da nestanem. Rekao sam sebi: gotovo je s košarkom, nisi ti za ovaj sport – kaže Divac.

Na Svetsko prvenstvo 1990. u Argentini plave je ispratila zemlja koja je već počela da se deli. Ipak, Divac, Kukoč, Rađa, Zdovc i drugovi bili su neprikosnoveni na parketu, i sa jednim porazom osvojili još jedno svetsko zlato. U finalu je poklekao SSSR, a utakmica će ostati upamćena i po incidentu u kojem je Divac istrgao i bacio hrvatsku zastavu iz ruku jednog navijača koji je dospeo na teren. U hrvatskim medijima je zbog tog gesta bio optužen za nacionalizam.


Ulaganje u Srbiju

Nakon petooktobarskih promena Divac pokušava da uloži kapital u aranđelovačku punionicu vode Knjaz Miloš, novinsku kompaniju Novosti i KK Partizan, ali ništa od toga ne uspeva. Najpre s mesta predsednika KK Partizan odlazi nezadovoljan tretmanom srpskog šampiona u Košarkaškom savezu i nemogućnošću sprovođenja suštinskih reformi u klubu.

U trku za privatizaciju fabrike Knjaz Miloš ulazi s francuskim prehrambenim gigantom Danone, ali nakon niza obrta iz te trke izlazi kao drugoplasirani ponuđač. U pismu koje je uputio premijeru Vojislavu Koštunici izrazio je da, iako mu je pričinjena nepravda, neće zahtevati utvrđivanje odgovornosti za pretrpljenu štetu.

Godinu dana kasnije uključuje se u privatizaciju kompanije Novosti, ali Vlada Srbije obelodanjuje nameru da postane većinski vlasnik ovog dnevnog lista. Iako je Trgovinski sud u Beogradu odbio zahtev republičkog pravobranioca da se uvede privremena mera kojom bi se akcionarima Novosti zabranilo raspolaganje akcijama, Divac odustaje i od ovog poslovnog poteza.

– Sinoć sam imao dva telefonska poziva. U prvom sam dobio „stručno“ obrazloženje zašto ja ne treba da postanem akcionar kompanije Novosti, a u drugom savet, u par „dobronamernih rečenica“, da se povučem – govorio je tada Divac.

poziv na pretplatu na nedeljnik

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.