Izvor: Blic | Ponedeljak, 21.01.2019.| 11:45
Izdvojite članak Odštampajte vest

Industrijska konoplja četiri puta isplativija od kukuruza - Ulog 303, a zarada 2.400 EUR

(Foto: Andris Tkacenko/shutterstock.com)
Industrijska konoplja sve više se uzgaja u Srbiji, a u zasadima će ove godine, prvi put posle nekoliko decenija, biti više od 1.000 hektara pod konopljom, piše Blic.

Konoplja se nekada kod nas masovno gajila kao sirovina za odeću, papir, građevinski materijal... Zbog pooštrenih zakona, budući da u sebi, u zavisnosti od vrste, sadrži određeni nivo halucinogene supstance THC, konoplja je nestala sa njiva. Danas se, budući da donosi dobru zaradu i da je veoma zahvalna, jer se od nje mogu napraviti brojni proizvodi, polako vraća, iako su zakonske regulative i dalje stroge.

Jan Privizer iz Kisača kod Novog Sada od industrijske konoplje izrađuje oko 15 proizvoda, od čaja, brašna, soka, proteina i platna, do patika od konoplje.

- Konoplja se vraća na naše njive, ali ne zbog naše strategije, nego po automatizmu, delimično zbog velikog interesovanja za konoplju u svetu, delimično zbog mistifikacije same biljke i zablude da svako može da je zasadi i lako se obogati. Ipak najvažniji razlog je što konoplja pomaže čoveku u svakom smislu - izjavio je Privizer.

Stručnjaci kažu da se od industrijske konoplje može zaraditi. Ulaganja od 300 EUR po hektaru donose prosečno četiri puta više novca nego da posadite konvencionalne kulture poput kukuruza. Uz dalju preradu zarada se samo povećava.

Kako kaže Maja Timotijević iz Udruženja "Konoplja", po hektaru se može dobiti od 600 do 800 kilograma zrna, koje se cedi i od njega se dobija ulje, od ostataka se prave brašno i proteini. Kilogram zrna konoplje kreće se od 2 do 3 EUR. Tako prihod samo od zrna može biti od 1.200 do 2.400 EUR, četiri puta više od uloženog.

Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka.

Vladimir Sikora iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji rukovodi odeljenjem za unapređenje konoplje, kaže da većina toga što proizvedemo odlazi u izvoz.

- Svetski trend je povratak prirodim sirovinama i tu je konoplja veoma prepoznata. No, mi nemamo prerađivačkih kapaciteta, nemamo uljare, pa većinu konoplje izvozimo kao sirovinu. Svake godine dvostruko se povećavaju usevi, te ove sezone očekujemo oko 1.000 hektara. Od stabla konoplje dobijate vlakna, od zrna obično ulje, a cvet se koristi za farmaceutsku industriju. Tržište, pre svega Evropske unije, koje nam je blizu, ogromno je i potražnja za ovom biljkom je prilična - rekao je Sikora.

Od industrijske konoplje može se dobiti više od 20.000 proizvoda. U EU dozvoljeno je gajenje 46 vrsta konoplje, a u Srbiji samo tri. Zahtevi uzgajivača se odnose na liberalniji odnos prema biljci uljarici, koja ima zakonski dozvoljeni procenat psihoaktivne supstance THC - do 0,3%. Na taj način bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima koji i danas imaju predrasude, jer ni zakon nije jasan. Stavlja se u isti koš kanabis sativa (industrijska konoplja) i kanabis indica (indijska konoplja). Nije definisan ni zakon koji određuje nivo THC-a u hrani.

- Zvao sam, pisao, svim mogućim institucijama, predlagao zakon o psihoaktivnim supstancama, trošio svoje vreme, novac i snagu da nam se olakša poslovanje, nažalost ne mogu ni da pobrojim kakva sam sve negativna iskustva imao. Završio sam na sudu, borio sam se protiv vetrenjača. Skoro sve institucije me podržavaju, odnosno ljudi u njima, ali samo rečima, nezvanično, a niko ništa konkretno ne preduzima. Mnogi uzgajivači su i odustali zbog ovakve situacije - rekao je Privizer.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.