Kako uspešno registrovati žig u inostranstvu, a da vas glava ne zaboli?

Imate jedan registrovan znak, a pravite 10 različitih sokova, 7 različitih džemova i 5 kompota? A jedan znak? Hm. Pa svaku ambalažu za svaki pojedini proizvod možete zaštititi kao poseban zaštićeni znak.

ZNAJTE da što više registrovanih znakova imate, a i drugih zaštićenih prava intelektualne svojine (dizajn flaše, eventualno patent na mašinu za punjenje flaša, autorska prava) u toj meri se povećava vrednost vašeg preduzeća, a za detalje se obratite vašem knjigovođi. Opa, pa nije ovo ni tako loše!

Sad već glava prestaje da vas boli i počinjete polako da trljate ruke.

Došlo vreme da proširite poslovanje, Srbija vam postala mala (što i jeste) pa biste da svoju robu prodate Crnogorcima, Makedoncima, Hrvatima, Slovencima i drugim Evropejcima, pa i šire.

Da li ste vaš znak tamo zaštitili? Niste!

Pa šta čekate!!!

Treba znati da pravnom zaštitom robne marke (žiga) u Srbiji stičete prava SAMO u Srbiji, ali ne i u drugim zemljama. Naime, u celom svetu postoji, tzv. "teritorijalni princip" zaštite, odnosno, pravnu zaštitu ćete uživati samo tamo gde zaštitu tražite, odnosno samo u zemljama u kojima Vašu robnu marku registrujete. Pa ovo mora da košta? Da, da, košta, ali može mnogo više da košta da vas neki "Kinezi" iskopiraju u drugim zemljama, što za posledicu opet ima veliku glavobolju.

Postoje dva načina da svoju robnu marku registrujete u drugim zemljama:

- prvi, skuplji, je da trčite od zemlje do zemlje, angažujete u njima advokate ili lokalne zastupnike da u tim zemljama za koje imate interes podnosite prijave u vaše ime,

- drugi, brži, unekoliko jednostavniji, i svakako jeftiniji način, je da, koristeći lagodnosti međunarodnog prava, podnesete, odavde "iz fotelje", prijavu za međunarodno registrovanje žiga u drugim zemljama. Trenutno to možete "u paketu uraditi za oko 90 zemalja (koje vi izaberete).

Da ne bude zabune. Iako se ovaj sistem zove "međunarodno registrovanje", u pitanju je samo pojednostavljen sistem podnošenja prijava. Ali, malo li je i to!

Ako nameravate ozbiljno da se upustite u tržišnu utakmicu na svetskom, evropskom ili balkanskom nivou, treba znati da sve gore napisano, manje-više, važi i u drugim zemljama. Naročito morate da vodite računa da li u drugim zemljama postoje ranija prava drugih lica koja bi smetala registraciji vaše robne marke. Oko međunarodnog registrovanja robne marke postoji fantastično mnogo finesa koje treba upoznati, ali ne bih ovom prilikom da vas time zamaram.

I tako, registrovali ste svoju robnu marku u Srbiji i još po nekoj zemlji, te polako ali sigurno, počinjete da gradite svoj BREND.

Šta, zar BREND nije ROBNA MARKA? E pa nije. Robna marka je samo jedan, osnovni, ali bitan element BRENDA, koji sad marketinški treba uobličiti, unaprediti i maksimalno eksploatisati, na vaše i zadovoljstvo vaših potrošača.

I da podsetim. Pod terminom "roba" u gornjem tekstu mislio sam na proizvode i usluge. Dakle, sve što je napisano odnosi se i na usluge (popravljanje, građevinsko konstruisanje, obrada materijala, ugostiteljstvo, bankarstvo, finansije, transport, turizam, medicina, dizajn, marketing itd).

Donji nastavak verovatno nikoga neće baš nešto posebno interesovati, ali nekako osećam potrebu da to iznesem u, hm, javnost.

Već sam napomenuo da se u našem pravnom sistemu pravno zaštićen registrovani znak naziva ŽIG. Namerno nisam u tekstu koristio ovaj termin, pa se postavlja pitanje: Pa zašto, čoveče???

U svetu postoje termini TRADEMARK, SERVICE MARK, MARQUE ... Pa i kod nas postoji termin ROBNA MARKA ili samo MARKA, ali samo u običnom, laičkom, govoru. Da li pitate komšiju "Koje su ti MARKE cipele?" ili možda "Kojeg su ti ŽIGA cipele". ŽIGA - UŽAS!!!!!!!!!! Ali stvarno.

Pa zašto onda - ŽIG? Pretpostavljam da neko, pre 130 godina, kad u Srbiji nije ni bilo tržišta i kad je donet prvi "Zakon o fabričkim i trgovačkim žigovima", možda nije znao koji zgodniji termin da upotrebi, jer nije ni postojao, pa je za obeležavanje robe upotrebio termin za obeležavanje stoke - ŽIG. Kako se tržište u Srbiji (ups, tada u Jugoslaviji) razvijalo, bilo je mesta da se termin ŽIG zameni adekvatnijim, ali se to nije dogodilo, a ni danas se ne događa.

Terminološku konfuziju prave i drugi zakoni. Tako propisi kojim se regulišu dragoceni metali, veterinarstvo i poštanske usluge takođe definišu pojam ŽIGA. Ima li tu iole logike. Nema, ali eto ...

Moram da priznam da, kada sam na Pravnom fakultetu učio o ŽIG-u, celih četvrt strane, pojma nisam imao o čemu se tu zapravo radi. Verujem da i danas mladi pravnik, kad izađe sa fakulteta i zaposli se u nekoj firmi i kad dobije zadatak da zaštiti, npr. LOGO firme, ima dosta muke da pronađe zakon kojim je regulisana pravna zaštita znakova.

Mišljenja sam da bi zakonski termin ŽIG trebalo zameniti adekvatnijim terminom koji je svima poznat i prepoznatljiv, i koji se odavno koristi u običnom govornom jeziku - a to bi mogao biti ROBNA MARKA. Pardon, trebalo je odavno. No, Srbija je, dokazano, zemlja u kojoj se stvari teško menjaju. Nažalost.

(Autor: Predrag Mitrović, osnivač i vlasnik Kancelarije za intelektualnu svojinu "Mitrović IP")