Penali na višak novca tjeraju banke u RS na jeftine trezorce

Promjena regulative na bankarskom tržištu za kojom je posegla Centralna banka BiH i višak kapitala kojim raspolažu primorao je banke da novac ulože u kupovinu trezorskih zapisa RS uprkos rekordno niskoj kamatnoj stopi od 0,3%.

Ministarstvo finansija RS je 4. jula emitovalo trezorske zapise vrijedne 10 mil KM, a interesovanje investitora je višestruko nadmašilo ponudu. Oni su dostavili ponude vrijedne 35,94 mil KM, a prihvaćene su na iznos od 9,97 mil KM. Velika ponuda oborila je kamatnu stopu na rekordno nizak nivo, što je RS omogućilo da se zaduži po nikad povoljnijim uslovima.

Na ponašanje banaka, koje uglavnom kupuju trezorske zapise, uticao je potez Centralne banke BiH koja je od 1. jula uvela negativne kamatne stope na viškove novca koji banke posjeduju iznad obaveznih rezervi. To je banke faktički primoralo da raspoloživa sredstva ulože kako ne bi morale plaćati svojevrsne penale na višak kapitala.

Direktor brokerske kuće Eurobroker Boris Majstorović kaže da je ostvarena kamatna stopa od 0,3% realna i da se Srpska ranije zaduživala preskupo.

- Cijena hartije od vrijednosti na finansijskom tržištu zavisi od ponude i potražnje. Potražnja investitora je očekivano daleko nadmašila ponudu, što je oborilo kamatu na, poredeći sa cijenom emitovanih trezorskih zapisa u FBiH i svijetu, potpuno realan nivo - kaže Majstorović.

Banke nevoljno odlaze na tržište kapitala, dodaje Majstorović, ali im manjak interesovanja za kreditima i nedovoljno dobrih projekata nisu ostavili previše mogućnosti.

Član Udruženja ekonomista RS - SWOT Predrag Duduković kaže da su emisije trezorskih zapisa duži period bile nerentabilne za RS zbog previsokih kamatnih stopa, ali da se sada situacija promijenila usljed nekoliko faktora.

- Može se povući paralela između oročavanja sredstava u bankama i kupovanja trezorskih zapisa. Kamata na oročene depozite je jako niska, a na viškove iznad obaveznih rezervi čak i negativna, što je primoralo banke da se uključe na finansijsko tržište i ujedno oborilo kamatnu stopu na trezorske zapise - kaže Duduković.

RS je u ovoj godini sedam puta emitovala trezorske zapise, a ukupan iznos zaduženja iznosio je 117,23 mil KM. Kamatne stope koje će Ministarstvo finansija RS platiti na emitovane trezorce u ovoj godini bile su prilično varljive, a najskuplja emisija realizovana je 16. marta kada su jednomjesečni trezorski zapisi vrijedni 13,27 mil KM prodati uz kamatu od 2,71%.

Naredna emisija trezorskih zapisa na Banjalučkoj berzi zakazana je za 8. septembar, a još nije poznata vrijednost šestomjesečnih trezoraca koje će Srpska ponuditi investitorima.