(e Magazin) Poslovni običaji u Franucskoj - Kako poslovati u zemlji šansone, lepih umetnosti i bogate kuhinje?

POSLOVNI OBIČAJI U FRANCUSKOJ

Francuska je velika zemlje duge i slavne istorije. Tokom vekova, kao i danas, ova zemlja je jedna od vodećih sila u Evropi. U Francuskoj se još uvek može osetiti ponos na nasleđe velikog carstva. Ova zemlja pamti mnogo ratova, događaja i preokreta. lako je u Drugom svetskom ratu izašla kao pobednik, pretrpela je velike gubitke, kako po pitanju kolonija, tako po pitanju stanovništva. Danas Francusku naseljava preko 60 miliona ljudi koji žive u 22 regije. Preko 83% stanovništva su katolici, 2% protestanti, a 5-10% muslimani. Dominantan jezik je francuski, a u upotrebi su i mnogi dijalekti (provansalski, bretonski, korzikanski, katalonski, baskijski...). Oko 4% stanovništva je zaposleno u sektoru poljoprivrede, 24% u sektoru industrije i 71 % u sektom usluga. Ima razvijenu proizvodnju žita, krompira, vina. Pored ovoga, prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. Ima razvijenu proizvodnju automobila, aviona, tekstila i lekova. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam.


Kakva je poslovna klima u ovoj zemlji?

U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. Privatne firme su u većini slučajeva male. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. Plan j e obavezan u svakom preduzeću, a ako želite da radite sa nekom francuskom firmom, obavezno spremite vaš plan. Sistem napredovanja je bez jasno određenih pravila. Stepen odanosti kompaniji je visok, i obično je fluktuacija zaposlenih manja u odnosu na druge zemlje. Preduzeća u ovoj zemlji su visoko centralizovana gde direktor i top menadžment imaju veoma velik uticaj i moć.



Od generalnog direktora se očekuje da bude stabilna, autoritativna ličnost, širokog obrazovanja. Menadžeri u početku karijere obavljaju usko specijalizovan posao, pa, vremenom napreduju i šire saznanja, pa su top menadžeri obično veoma obrazovani. Pažnju posvećuju detaljima, čak mnogo više nego njihove kolege na sličnim pozicijama u drugim zemljama. Menadžeri se ne druže sa potčinjenima, ni na poslu, ni van njega. Humor nije uobičajen u komunikaciji ljudi različitog ranga. Na menadžerskim pozicijama vodi se računa da odnos bude strogo formalan, dok se kolege na nižim funkcijama obično oslovljavaju imenom (u zvaničnim situacijama koriste i prezime). U svakodnevnoj komunikaciji uočava se spontanost i kreativnost. Od saradnika se očekuje dobra informisanost, individualnost i vedar duh. Prisutna je jasna podela na privatni i poslovni život. Profesionalni odnosi su zasnovani više na rivalstvu nego na stvarnoj saradnji. Takmičarski duh je prisutan i to ne treba tumačiti kao provokaciju. Konkurencija je, jednostavno, deo tradicije. Trebalo bi znati da često i rado stupaju u konfliktne situacije i brane svoje stavove. To ih neće sprečiti da negativne reakcije druge strane jednostavno - ne čuju.



Šta je bitno znati?

Francuska ima radno vreme generalno od 8.30/9.00 do 18.30/19.00, sa pauzom za ručak od dva sata ili više. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20.00 časova. Prekovremeni rad je uobičajen, posebno za ljude na višim pozicijama. Najbolje je zakazati sastanke oko 11.00 ili posle pauze oko 15.30. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta, posebno u avgustu, jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora.


Kako se obući i o čemu razgovarati?

Francuzi će, kao i Španci ili Portugalci, kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. Generalno, odeća treba da bude klasična i formalna. Žene u ovoj zemlji razvijene modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. Francuzi su strastveni učesnici u debatama, tako da samo ako ste sigurno upućeni u temu, treba učestvovati u raspravi. Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. Uvek se može razgovarati o umetnosti, muzici, filozofiji, francuskoj kuhinji i sportu. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju, privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. U skladu sa važećim pravilima, uvek koristite titulu, Monsiur ili Madame, pa prezime, kao i obraćanje sa „Vous“ (Vi), a ne kao kod nas „Tu“ (ti). Bonton je nastao upravo u Francuskoj, na dvoru Luja XIV, tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe.




Kako se ponašati i kako pregovarati?

U Francuskoj izražavanje druželjubivosti i velikodušnosti, kao kod slovenskih naroda, nije uobičajen. Tako da ni davanje ni primanje poklona nema tu ulogu. Ukoliko se ipak daje poklon, treba da se to obavi diskretno. Uz poklon se nikada ne šalje poslovna vizitkata. U pregovorima se preporučuje upotreba osnovnih francuskih reči. Svaki napor u ovom smislu će Francuzi izuzetno ceniti. Inače, u poslovnom svetu je široko rasprostranjena upotreba engleskog jezika. Francuzi cene titule i ukoliko imate neku od viših akademskih titula obavezno bi je trebalo navesti na vizitkarti. Sastanci su veoma formalni i zahtevaju dobre i temeljne pripreme. Svaki sastanak prate i veoma pažljivo spremljeni izveštaji koji su jasni, pregledni i sveobuhvatni. Ciljevi sastanka su izdavanje naredbi i uputstava, nikako razvijanje teorija i rasprave. Ukoliko javno dovedete u pitanje nečiji predlog ili ideju, rizikujete da kompromitujete njegovu stručnost i kompetentnost. Zanimljivo je da Francuzi tokom prvog sastanka procenjuju situaciju. Vole da rade dugoročno posao i prvo će dobro sve proceniti pre nego se čvrsto odluče za saradnju. Ne preferiraju rizične poslove i ne zanose se brzim ostvarivanjem prijateljstva. Za izgradnju ovakvih odnosa ipak investiraju određeno vreme. Ponekad su veoma direktni i postavljaju mnogo pitanja pre nego što donesu odluku. Vole činjenice i logičko razmišljanje, mada emocije i lične simpatije mogu uticati na proces donošenja odluke. Na osnovu vašeg uključenja u diskusiju i konfrontacije ideja doneće i sud o vama i vašem intelektu. Savet u ovakvim situacijama je da je bolje pokazati dobru informisanost, nego demonstrirati svoju poziciju ili moć. Agresivne tehnike zaključivanja posla nisu dobrodošle. Tokom celog procesa pregovaranja Francuzi će zadržati ton formalnosti i rezervisanosti. Pokušaj uvođenja opuštene atmosfere humorom, neće naići na odobravanje. Takođe, sva privatna pitanja treba da ostanu van pregovaračkog stola. Francuzi vole da pregovorima posvete vreme i punu koncentraciju oko posla. Često su organizovani u kompanijama struktumo i hijerarhijski, tako da će finalnu odluku doneti osoba na najvišoj poziciji. Do tada, treba ostati miran, skoncentrisan na posao i čekati svoju priliku.




Ko je pokrenuo mase 1789. godine?

Zanimljivo je reći da je proteste 5. oktobra 1789. godine pokrenuto oko hiljadu žena piljarica sa pariške riblje pijace. Troškovi života su izuzetno porasli zbog ratova, povećanja poreza, loših žetvi i gotovo bankrotom države. Cene žita su porasle da je zapretila glad. Najveći teret se obrušio na najsiromašniji sloj žena koje nije zanimala ni politika, ni ustav, ni kralj, već kako da prehrane sebe i decu. Nakupljeni gnev su iskazale maršom na Versaj 5. oktobra. Prvo su krenule u marš na Gradsku kuću. U probijanju vrata ove institucije pomogla je nekolicina muškaraca, koje su odmah potom oterale, da bi same, sa metlama, kopljima i musketama simbolično demonstrirale svoju nenasilnost. Tamo ih je sačekao nacionalni gardista, Majar, koji ih je jedva ubedio da ne spale akte. Sa Majarom na čelu, gardistima i dva topa bez punjenja, po pljusku su krenuli put Versaja. Ubrzo je u mit prerasla žena Ren Odi, koja je navodno tom prilikom jahala na topu (kasnije simbol revolucije). Nakon ubeđivanja u Versaju, kralj Fransuske sa Marijom Antoanetom konačno se seli u Pariz i donosi niz političkih dekreta. Tom prilikom kralj je spasao glavu preseljenjem i političkim potezima. No, situaciju nije mogao dugo kontrolisati, žito je opet poskupelo, kao i troškovi života. Usledile su burne godine i ono što zovemo istorijom. Međutim, prva velika promena i simbol rane revolucije do danas je ostao jednostavan nepolitički protest običnih žena.



Piše: Nada Rumenčić
n.rumencic@emagazin.co.yu

GSM Public d.o.o. Beograd

Francuska

France

Pariz

Portugalci

Napoleon

Luj XIV

Versaj

Majar

Ren Odi

Marija Antoaneta

Nada Rumenčić

E Magazin