Pet godina nakon pokretanja proizvodnje "Veliki Majdan" odlično posluje

Pet godina nakon što je pokrenuta proizvodnja, rudnik olova i cinka "Veliki Majdan" uspešno posluje. U periodu od 2009. do kraja 2013. prerađeno je preko 245.000 tone rude, proizvedeno preko 13.800 tona koncetrata olova i preko 15.800 tona koncetrata cinka, a prosečna bruto plata radnika kreće se od 1.000 do 1.500 dolara. Ovaj rudnik izašao je iz stečaja 2006. godine, a njegovu revitalizaciju Agencija za stečaj Republike Srbije proglasila je jednom od najbolje rešenih.

Nakon stečaja, rudnik je preuzeo "Mineco", koji je većinski vlasnik i u rudnicima olova i cinka "Rudnik", kod Gornjeg Milanovca, "Sase" kod Srebrenice, "Bosil-Metalu" kod Bosilegrada, rudnika olova u Olovu, kao i u rudniku antimona u Republici Srpskoj.

Zamenik generalnog direktora rudnika "Veliki Majdan" Zdravko Vitorović kaže da su situacija na tržištu obojenih metala i katastrofalno stanje u kome se rudnik nalazio, doveli do toga da se nad njim 2006. godine pokrene stečajni postupak.

- Infrastruktura rudnika Veliki Majdan - izvozni stroj i ventilaciono postrojenje, flotacija, i drugo bili su devastirani, brana jalovišta oštećena poplavom, a najveći deo jamskih prostorija bio je pod vodom.

Šta je sve bilo potrebno uraditi da bi rudnik postao operativan?

- U slučaju "Velikog Majdana" prvo je trebalo sprečiti potpuno potapanje rudnika, pa smo počeli ispumpavanje vode iz jamskih prostorija na više horizonata, pri čemu je ispumpano preko milion kubika vode. Od 2007 do maja 2009, uporedo sa ispumpavanjem vode radilo se i na sanaciji rudarskih hodnika i ostale infrastrukture rudnika.
Do početka rada rudnika na proizvodnji i preradi rude uradili smo i projekte neophodne za pokretanje proizvodnje – Elaborat o rudnim rezervama i Dopunski projekat restarta proizvodnje sa Projektom sanacije brane jalovišta.
Sanacijom brane jalovišta, zajedno sa ostalim infrastrukturnim objektima flotacijskog jalovišta – cevovodima za prihvat velikih voda, postignut je visok nivo bezbednosti od ekoloških akcidenata u slučaju poplava. Time smo podigli nivo ekološke zaštite reke Drine i otklonili opasnost po zdravlje stanovnika i sprečili moguću ekološku katastrofu. Samo ulaganja u rekonstrukciju pogona, sanaciju jalovišta i permanizaciju rudnika do početka rada na proizvodnji iznosila su preko 4 mil USD.

Pet godina je prošlo od kako je rudnik "Veliki Majdan" pokrenuo proizvodnju. Kako rudnik sada posluje?

- Od maja 2009. godine, kada je započeta proizvodnja, do kraja 2013. godine prerađeno je preko 245 000 tona rude. Proizveli smo preko 13.800 tona koncentrata olova i preko 15.800 tona koncentrata cinka. Do kraja prošle godine urađeno je preko 10.000 metara hodnika i uskopa i izbušeno je oko 30.000 metara istražnih bušotina.

Nedavno je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Vlade Republike Srbije bio u poseti rudniku, pri čemu je istakao dobro poslovanje rudnika i velika ulaganja vlasnika u proizvodnju i geološka istraživanja čak i u vremenu ekonomske krize. Kako to postižete?

- U svakom poslu, pa i u rudarstvu, za dobro poslovanje ključno je stalno unapređivanje proizvodnih procesa, koja prate velika ulaganja i što je naročito važno, spremnost zaposlenih da se stalno usavršavaju. Dosadašnji uspeh "Velikog Majdana" je rezultat posvećenosti ljudi koji u njemu rade. Naši radnici pokazali su izuzetnu spremnost da se najpre obuče za ovaj poziv, a potom i da unapređuju svoja znanja u radu sa mehanizacijom koju stalno obnavljamo. U prethodnom periodu, kako smo podizali kapacitete rudnika, sukcesivno smo zapošljavali uglavnom lokalno stanovništvo i polako podizali broj zaposlenih. Danas "Veliki Majdan" zapošljava oko 300 radnika, od čega njih 228 radi u direktnoj proizvodnji i preradi rude. U potpunosti se poštuju zakonske obaveze kako prema državi tako i prema radnicima, a posebno prema zaposlenima na poslovima za koje je predviđen beneficirani radni staž. Trenutno, prosečna bruto zarada rudara je između 1.000 i 1.500 dolara.
Pored dobrih uslova koje zaposleni imaju, uložili smo preko 2 mil USD u novu opremu koja obezbeđuje veću produktivnost i smanjenje proizvodnih troškova, a za istraživanje i istražno-pripremne radove - preko 6 mil USD. Ukupni rezultat ovakvog poslovanja je taj da smo poslednje godine dostigli projektne kapacitete i oko 90% godišnjeg kapaciteta rudnika.

Ministar je takođe napomenuo da korektno koristite prirodna bogatstva i vodite računa o zaštiti životne sredine.

- Filozofija poslovanja većinskog vlasnika rudnika, "Mineco Limited" iz Britanije, koji upravlja rudnikom sa ruskim partnerima, zasniva se na etičkom pristupu, koji podrazumeva zakonsko poslovanje, očuvanje životne sredine, industrijski i komercijalni rast uz pomoć zajednici.

Budući da područje Ljubovije spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koliko je pokretanje rudnika doprinelo razvoju ove sredine?

- Pokretanje rudnika značajno je uticalo na kvalitet života zajednice. "Veliki Majdan" važi za nosioca privrednog razvoja ove sredine i doprineo je da se Ljubovija na lestvici razvijenosti lokalnih samouprava pomeri sa kategorije devastiranog područja na IV kategoriju. Po osnovu naknade za mineralne sirovine za prethodne dve godine, u budžet lokalne samouprave uplatili smo preko 875 000 Dolara. Ova sredstva namenski se koriste za poboljšanje uslova života lokalnog stanovništva, a mi se trudimo da dodatno poboljšamo zajednicu u kojoj živimo i radimo. Ambulanta rudnika otvorena je za stanovnike okolnih mesta čime pomažemo zdravstvenu negu blizu hiljadu ljudi, donirali smo neophodna sredstva za Centar za dijalizu pri Domu zdravlja u Ljuboviji, pomagali smo pri sanaciji lokalnih puteva, pri organizaciji raznih sportskih i kulturnih manifestacija. Veliku pažnju posvećujemo očuvanju životne sredine, pa smo se priključili projektu koji je posvećen očuvanju voda i tla koje se nalazi u sistemu reke Drine.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

- U narednim godinama plan nam je da dostignemo maksimum eksploatacije, tako što ćemo povećati postojeće proizvodno-preradne kapacitete Velikog Majdana za 3 do 5% . Istovremeno će se raditi i na unapređenju tehnološkog iskorišćenja u preradi korisnih minerala, kao i na pripremi prerade drugih mineralnih sirovina. Nastavićemo da radimo na unapređenju procesa i uslova rada i da, u skladu sa našim mogućnostima, pomažemo zajednicu u kojoj smo.

Veliki Majdan Ljubovija

MINECO Plus doo Beograd

MINECO Plus doo Beograd

SASE a.d. rudnik olova i cinka Srebrenica

BOSIL-METAL d.o.o. Bosilegrad

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Opština Ljubovija

Mineko

olovo

cink

Agencija za stečaj Republike Srbije

rudnik Rudnik Gornji Milanovac

Bosil Metal Bosilegrad

rudnik olova u Olovu

rudnik antimona u Republici Srpskoj

Zdravko Vitorović

Drina