Irina Radović, voditeljka "Prve srpske televizije" - Divlja navijačica

(Foto: mozzart sport)

Voditeljka popularne emisije "Žene"za MOZZART Sport se prisetila odrastanja u rodnom Gornjem Milanovcu, kakav je bio studentski život u prestonici tokom burnih devedesetih, Olimpijskih igara 2004. u Atini, susreta sa rok zvezdama na EXITU-u…

S novinarkom i voditeljkom Irinom Radović sreli smo se pred emitovanje emisije "Žene" na TV Prva koju radi s koleginicama Marijom Kilibardom, Majom Volk, Ivanom Zarić i Natašom Ristić. Dok nas sprovodi iz šminkernice u studio, odakle je za nekih pola sata trebalo da počne živo emitovanje, Irina ne pokazuje ni trunku treme. Kaže da su za to zaslužne godine iskustva… Novinarski zanat pekla je na Trećem kanalu u vreme kada, za razliku od današnjih kolega, nije o sagovornicima mogla da se informiše na internetu jednostavnim klikom, nego je, da bi snimila najave za muzičku emisiju "Dodatno ubrzanje", morala dobro da prečešlja "Rok enciklopediju" ili izvuče informacije od muzičkih znalaca. Posle dugogodišnjeg rada za producentsku kuću "Emotion", u okviru koje se oprobala i u to vreme pionirskom poduhvatu rada na rijaliti šou programima, prešla je na TV Prva, koja joj je, kako kaže, pružila mogućnost da ode korak dalje. Opuštena i nasmejana razmenjuje nekoliko rečenica sa kamermanima, smeštajući se potom na čuveni beli kauč koji je postao zaštitni znak sve gledanije emisije "Žene". Baš tamo, gde je za koji trenutak trebalo da joj se pridruži ostatak ženske ekipe, koju, kako nam je priznala, ne bi menjala ni za šta na svetu.

- Marija Kilibarda i ja se poznajemo 12 godina, te nije čudo što nam je dovoljno da se tokom emisije pogledamo i da znamo šta ona druga misli. Marija je puna dobre energije i elana, ona je primer toga da vam se putevi u životu otvaraju ako imate pozitivan stav prema stvarima - počinje priču atraktivna voditeljka o svojim koleginicama. - Maja Volk je jaka žena koja hrabro iznosi svoje stavove, Ivana Zarić je omiljeno TV lice, kako meni tako i brojnim gledaocima, inače izuzetno odmerena osoba kakva bih ponekad i sama volela da budem, dok je Nataša Ristić prava riznica znanja.

Čini se da vas rad na ovoj emisiji u potpunosti ispunjava?

- Pre svega zato što mi se pružila prilika da se istovremeno bavim istraživačkim novinarstvom i humanitarnim radom. Posebno mi se dopada to što moje koleginice i ja imamo priliku da iznesemo mišljenja o aktuelnim događajima, ne libeći se da kažemo mnogo toga iz privatnog života, naročito ako smatramo da će to pomoći nekome... Ako ništa, barem da na trenutak oseti da nije usamljen u svom problemu.

Čini se da je danas više nego ikada imperativ televizijskog posla dobar izgled. Da li odlazite u teretanu i, uopšte, kako održavate dobru liniju?

- Godinama sam vežbala u teretani, međutim, moram da priznam da mi je u poslednje vreme pomalo dosadilo. U ovoj životnoj fazi daleko mi više prijaju trčanje, dinamične šetnje pored reke i plivanje.

Da li ste se bavili nekim sportom?

- U osnovnoj školi sam se bavila odbojkom, a jedno kratko vreme i gimnastikom. U gimnaziji sam se zainteresovala za fitnes i trčanje. No, pošto su u to doba "pobedu" ipak odneli gluma i voditeljski posao na radiju, sport sam stavila u drugi plan. Doduše, nikada nisam prestala da se rekreiram. Čak mislim da sam neotkriveni talenat za stoni tenis.

(Foto: mozzart sport)

Kako stojite s ekstremnim sportovima?

- Nisam ekstremna ni u kom smislu, a ponajmanje u sportu. Jednom sam u životu ronila s bocom na pet metara dubine i to je sve od mene!

Navijate li za neki klub ili našu reprezentaciju?

- Nikada neću zaboraviti Olimpijske igre u Atini 2004. godine, koje sam kao novinarka Trećeg kanala pratila mesec dana. Svakog dana sam sa još nekoliko koleginica izveštavala o kulturnim dešavanjima u Atini, kao i o brojnim takmičenjima, a posebno sam vatreno navijala na košarkaškim i vaterpolo utakmicama. Tada sam zapravo upoznala i onu divlju navijačku stranu svoje ličnosti koja mi je pre toga bila nepoznata, a-ha-ha. Sećam se da smo pre svake utakmice oblačili specijalne navijačke kostime, te smo onako "složeni" kad još krenemo da skandiramo sa tribina izgledali kao neka horda... Bilo je to divno iskustvo. Imali smo i štand u Atini na kojem smo promovisali srpsku kulturu. U tome su nam pomagale brojne ličnosti iz kulturnog života, između ostalih i Katarina Radivojević, Dragan Bjelogrlić, Đule iz grupe Van Gog, Mima Karadžić, Ana Stanić... Inače, ono što cenim kod svih velikih sportista, koje sam tada, pa i kasnije kroz profesiju kojom se bavim upoznala, pre svega su disciplina, samokontrola i zdrav razum.

Kako pamtite detinjstvo?

- Bio je to divan period mog života vezan za porodičnu kuću u Crnogorskoj ulici u Gornjem Milanovcu. Moje detinjstvo su obeležili ljubav i pažnja kojima su me obasipali nana i deda. Sećam se mirisa jorgovana u divnom dvorištu, ljuljaške, pentranja po drveću s drugarima, branja jabuka, palačinki s pekmezom.

A onda ste sredinom devedesetih došli u Beograd na studije.

- U Beograd sam stigla 1995. godine i to u Gospodar Jovanovu ulicu, blizu Filološkog fakulteta koji sam upisala. Pošto sam živela u sobi kod gospođe koja mi je u najmanju ruku bila neobična, prva sam u svojoj grupi dala uslov i to još na početku ispitnog roka, ne bih li pobegla na more, a potom i promenila stan. To vam je ukratko slika i prilika mog karaktera. Iz tog vremena pamtim koncerte Džejmsa Brauna, The Prodigy, Partibrejkersa, DLM-a... Obavezni su bili odlasci u "Tačku" u Domu omladine, u "Sinemu" na Neverne Bebe, svirke u Festu u Zemunu, i Bitef art kafeu. Od filmova, kao kultne pamtim ostvarenja "Crni bombarder", "Mi nismo anđeli", "Kako je propao rokenrol"... Moje studiranje su obeležile knjige i dobra muzika.

Ima li šta lepše od toga?

Šta je od garderobe morao da ima onaj ko je želeo da bude "kul"?

- Sećam se da sam još u gimnazijskim danima sve uradila ne bih li nabavila crvene martinke. Prosto sam ih obožavala! Obavezne su bile i leviske i starke. U to vreme se nisam šminkala. Tek sam na faksu počela da nosim haljine i kaputiće - kao prava studentkinja.

Ko je u to vreme pravio najbolje žurke u gradu?

- U srednjoj školi smo imali klub "Art" u kojem nas je muzički obrazovao čuveni di-džej Fipa. Na njegovom repertoaru bili su svi živi, od Pepersa, Kalta, Igija Popa, preko grupe Morfin, do Lačnog Franca i Zabranjenog pušenja. Inače, dok sam sa tri cimerke živela u stanu u Bulevaru revolucije, slobodno mogu da kažem da smo mi pravile najbolje žurke! Kasnije se sećam kućnih žurki koje je organizovao moj drug Zmo iz grupe Negativ... Na njima sam se uvek fenomenalno provodila.

Da li ste još tokom studija znali da ćete se jednog dana baviti novinarstvom?

- Uvek sam imala želju da radim na televiziji, znala sam to još u gimnaziji. U to vreme sam već radila na radiju, bavila se glumom, išla na takmičenja iz recitovanja, a onda su sasvim logično usledile studije srpskog jezika i književnosti. Baš pred kraj mojih studija raspisan je konkurs za nova lica na Trećem kanalu. Sećam se da je nas 600 polagalo različite testove kako pred kamerom, tako i iza nje. Bila sam presrećna što sam ušla u svega 10 primljenih. I danas sam zahvalna Igoru Miklji i Draganu Pešikanu što su prepoznali u meni tu crtu i dali mi šansu da radim posao koji volim. Ostalo je bilo na meni, a predstavljalo je stalno učenje, rad na sebi i neophodnu veliku znatiželju.

U kakvom sećanju vam je ostao prvi angažman?

- Bili su to muzička emisija "Dodatno ubrzanje", letnji program Trećeg kanala i kulturno-informativni magazin "Mozaik". Sve se radilo uživo i samo ja znam kako sam se borila s tremom - bez ikakvog iskustva u živom programu. No, takva vrsta škole je najbolja.

Mora da je tu bilo sijaset početničkih grešaka, kojih ste se sigurno kasnije sa smeškom sećali?

- Naravno! Recimo kada sam tokom prenosa letnjeg programa iz Budve pričala pet minuta "u prazno" ubeđena da imam bubicu da bi se ispostavilo da sam mikrofon ostavila na stolu. Sećam se da su mi svi iza kamere mahali ne bi li mi stavili do znanja šta se dešava, a da sam ja stoički odolevala pričom ne dozvoljavajući da me iko od njih zbuni. Pritom, moram da naglasim da nisam imala ništa od pomoćnih rekvizita poput "idiota" ili "iringa" (slušalice u uhu za komunikaciju sa režijom, prim. aut.). Pamtim i da sam bila jedina devojka u kasarni u Novom Sadu kada je grupa 357 priredila koncert svom basisti koji je tamo služio vojni rok.

Čiji savet ili kritiku iz tog perioda nikada nećete zaboraviti?

- Ne sećam se ko je od urednika sa Trećeg kanala to rekao, ali sam zasvagda zapamtila: "Voditelj nikada ne treba da bude u prvom planu. Jedino je ispravno da u prvom planu bude gost." Ne volim kad vidim takozvane "ja pa ja" voditelje.

Koliko su se u profesiji kojom se bavite promenila "pravila igre" i u čemu po vama leži tajna opstanka i trajanja?

- U iskrenosti. Na TV ekranu nema prevare, sve se vidi. Izuzetno su važni i stalni rad na sebi i detaljna priprema pred svaku emisiju. Morate ostaviti probleme kod kuće i sijati od radosti čim se upale kamere. Kao što sam već rekla, u prvom planu ne sme biti voditelj, već gost! Naučila sam i da priđem svakom sagovorniku na poseban način, kao neka vrsta psihologa amatera. Tu crtu sam kod sebe upoznala i razvila je tokom rada na emisiji "Sve za ljubav", a primenjujem je i sada u "Ženama".

Ko radi taj i greši. Koji svoj lapsus nikada nećete zaboraviti?

- Kada sam, radeći rijaliti šou "Veliki brat", rekla: "Ukućani su pravili džem od pekmeza." Bilo ih je još, ali ne smem da vam ih otkrivam.

Imali ste prilike prilike, izveštavajući svojevremeno na Trećem kanalu sa Egzit festival, da razgovarate s brojnim zvezdama?

- Razgovarala sam sa članovima u to vreme veoma popularne grupe The Garbage, sa momcima iz finskog sastava Apocalyptica... Ali moram da naglasim da su svi ti intervjui, koji se rade u okviru Egzit festivala izuzetno kratki. Traju po desetak minuta i sve je isprogramirano tako da se dobije što više informacija za što kraće vreme. Nema tu nekog prisnijeg ćaskanja sa sagovornicima, sve je izuzetno profesionalno, koncizno i razume se - učtivo i s jedne i s druge strane.

Koja tema u emisiji "Žene" je izazvala najviše polemika u javnosti?

- Emisija koja je izazvala najviše pažnje i oprečnih komentara bila je ona s temom: "Kako preživeti u Srbiji sa platom od 300 evra", u kojoj je jedna od gošći bila i Marijana Mateus. Čini mi se da je javnost doživela tu emisiju kao provokaciju i da su je gledali sa izvesnim predrasudama. A istina je da je Marijana Mateus u toj emisiji dala nekoliko sjajnih saveta za koje sam sigurna da bi bili od velike koristi onima koji žive od 300 evra. Inače, ispostavilo se da je to bila jedna od najgledanijih emisija, što samo ukazuje na to da Srbi vole faktor iznenađenja. Gledana je bila i emisija o gej paradi u kojoj su učestvovali Bora Čorba i Boris Milićević.

Na vas je, međutim, najveći utisak ostavila emisija u kojoj ste se bavili temom trgovine ljudima?

- Zato što smo u toj emisiji predočili javnosti da se trgovina ljudima dešava svugde oko nas - takoreći u komšiluku. Glavna priča te večeri bila je o jednoj devojčici koja je preko svog makroa, u kojeg se zaljubila, otišla u Italiju i odande mu za godinu dana poslala milion i po evra! Meni je to bila šokantna priča! Cilj naših emisija je da obratimo pažnju ljudima na to šta se sve dešava oko nas. Otud ne čudi što me često zaustavljaju čak i majke u parkovima da me pitaju za savet. Jednostavno, imaju potrebu da podele sa mnom svoju priču, ono što ih boli.

Koji gost vas je iznenadio?

- Možda Ivica Dačić koji je došao iz Brisela na dva sata pravo u našu emisiju, što nam je svima veoma imponovalo. Inače, to je bila emisija koja je uživo išla u to vreme u večernjem terminu, dakle nije bilo mogućnosti dosnimavanja niti prilike da se istoleriše nečije kašnjenje... Moram da kažem da je gost bio malo zbunjen brojem žena u studiju i da je izbrojao da nas je bilo više od 200! Šta da kažem, osim da je izgleda muškarcima teško da se snađu među ženama.

Što me navodi na pitanje, da li je u početku među muškarcima bilo predrasuda zbog naziva emisije?

- Kako da ne! Međutim, posle nekoliko emisija predrasude su se raspršile kada su ljudi shvatili da se ne bavimo isključivo ženskim temama.

Kada smo kod te teme, ko su bili vaši favoriti na fudbalskom prvenstvu?

- Ja sam od onih koji nisu znali da je prvenstvo uopšte i počelo, a-ha-ha. Ustvari, volim da odgledam utakmicu, ali je ispalo da se nisam dobro organizovala i da baš i nisam najpažljivije pratila ovogodišnje prvenstvo.

Pa zar niste ni od onih žena koje fokusiraju jednog zgodnog igrača na terenu i onda prate utakmicu?

- Nikada nisam tako fokusirala muškarce, čak nisam bila ni od onih devojaka koje su imale idole u tinejdžerskom periodu. Sećam se da sam se zgrožavala kada su moje drugarice lepile po sobama i spomenarima postere članova čuvenog boj-benda New Kids On The Block ili sličice one braće iz grupe The Bros... Nikada nisam imala simpatiju sa TV-a, pa ni kao klinka.

Koji savet biste dali ćerki ako bi jednog dana poželi da krene vašim stopama?

- Podržaću je u svemu! Inače, mislim da mi je već kasno za bilo kakva sputavanja, jer je pravi ekstravert. To je jasno pokazala i kada smo nedavno bile na "Rok akademiji" koju drži suprug Nataše Ristić. Ćerka Ivane Zarić je pročitala najavu, a ja sam ostala zatečena kada je moja ćerka izletela na scenu i bez trunke treme, pred 500 ljudi otpevala pesmu od Viktorije "Samo teraj ti po svome". Pošto je dobila aplauz, nije htela da siđe sa scene. Decu samo treba pratiti, a ostalo će doći samo po sebi.

NA IVANOVOM MESTU

Koju veliku svetsku zvezdu biste voleli da ugostite u emisiji i da li bi među ženama došlo do sukoba mišljenja na ovu temu?

- Odmah da kažem da se sigurno ne bismo složile oko toga koga bismo od svetskih zvezda ugostile (a-ha-ha). Kada je Sting gostovao kod Ivana Ivanovića, zaista sam priželjkivala da sam barem pet minuta na Ivanovom mestu. Volela bih da ugostim i Šarliz Teron ili nekoga iz benda Red Hot Chili Peppers.

DRŽANJE ZA REČ

- Kada mi je nešto smešno, dovoljno mi je da pogledam Mariju Kilibardu i da nastane haos! Naime, iako znam da je to pogubno, desilo mi se nekoliko puta da je pogledam i da ni ona ni ja ne možemo da prestanemo da se smejemo. Baš nam se to desilo u jednoj od emisija "Žene", u kojoj je Ivana Zarić pitala gosta: "Mogu li da vas držim za reč", na šta joj je on uzvratio: "I ne samo za reč"!

Autor: Katarina Vuković

izvor :