Izvoziti gotove proizvode, a ne sirovine - Vrednost agrarne proizvodnje može se povećati sa 3,6 na 9 mlrd EUR

To je jedini put za povećanje vrednosti agrarne proizvodnje sa sadašnjih 3,6 na 9 mlrd EUR u narednih pet godina, odnosno 30 mlrd EUR u narednih 10 godina, istakao je Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta i dodao daje sledeći korak u oceni usvojene Strategije njena implementacija kroz konkretne programe u koje mora da bude uključena i struka.

- Ne može se očekivati od države da sama rešava probleme srpskog agrara.Referente nacionalne institucije i referentne kompanijetreba da budu nosioci i uzori u razvoju konkurentnosti poljoprivrede.Srbiji je neophodna reindustrijalizacija u prerađivačkoj industriji. Da ne izvozimo pšenicu i šećer, nego proizvode konditorske industrije. Da ne izvozimo kukuruz, nego da se fokusiramo na veću proizvodnju i izvoz mesa. Da ne izvozimo jabuke i maline, nego sokove - istakao je Šagovnović.

U okviru foruma "Hrana za Evropu" održano je sedam panel diskusija na kojima se govorilo o realizaciji Strategije, regionalnim iskustvima, konkurisanju kod evropskih fondova, privatizaciji u agroprivredi, bioekonomiji i organskoj proizvodnji, kao i zašto je zadrugarstvo u Srbiji zapostavljeno.

Miladin Ševarlić

Prof. dr Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprovrede i zaštite životne sredine, podsetio je dausvojena Strategija podrazumeva donošenje niza drugih programa, institucionalnih i zakonodavnih reformi kako bi je implementirali u narednoj deceniji. On je ponovio da je dobra vest za sve poljoprivrednike što rebalansom budžeta nisu smanjena sredstva za poljoprivredu i da neće biti prekida u podsticajima, kao i da će budžetska izdvajanja biti fiksna u naredne tri godine.

Takođe je istaknuto da razvoj srpske poljoprivrede mora da se bazira na konceptu razvoja bez genetički modifikovanih organizama. Prema oceni predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Na panelu posvećenom evropskim fondovima i fondovima međunarodnih organizacija Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo istakao je da je za Srbiju od presudnog značaja jačanje tehničkih kapaciteta, kako bi se raspoloživa sredstva iz evropskih fondova na racionalan način kombinovala sa sredstvima iz budžeta.

- Postoji izvestan potencijal iz evropskih izvora i koliko je meni poznato, reč je o iznosu od 170 miliona evra. Ako tome dodamo da Srbija mora da učestvuje sa 80 odsto od 50 odsto sredstava, dolazimo do ukupne cifre od oko 220 miliona evra. Kada još jedan dinar daju i sami poljoprivrednici, po modelu "dinar za dinar", kako mi to danas radimo u Vojvodini, vidimo da to nisu mala investiciona sredstva. Na trošenje ovih sredstva moći ćemo da računamo u finasijskom periodu od 2015 do 2021. godine. Pre toga je mnogo važnije raditi sa poljoprivrednicima i pomoći im u finansiranju tehničke dokumentacije koja će im biti preko potrebna i to su ustvari poslovi gde veliku ulogu treba da odigraju lokalne samouprave - rekao je Bugarski.

Branislav Bugarski

Kada je reč o raspoloživim evropskim i fondovima međunarodnih organizacija, Miloš Milovanović, koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji, rekao je da Evropska banka za obnovu i razvoj svake godine u region Jugoistične Evrope ulaže 250 mil EUR, od toga u Srbiju čak 80%.

On je najavio da će u narednom periodu finansirati sedam projekata. Jedan od najvažnijih projekata je politički dijalog javnog sektora i kompanija koje se bave proizvodnjom, preradom i plasmanom mesa i mlečnih proizvoda. On je najavio da se očekuje potpisivanje protokola o komunikaciji u kriznim situacijama kada je reč o bezbednosti hrane, kao što je to bio slučaj sa epidemijom ešerihije i povišenim vrednostima aflatoksina u mleku.

Goran Vasić, direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine ukazao je da su garancijski fondovi još jedan način unapređenja agrara i da se ovaj model koji se već primenjuje u Vojvodini mora primenjivati u celoj Srbiji, kako bi se malim poljoprivrednicima i preduzetnicima omogućilo da pod poovljnijim uslovima unaprede svoje poslovanje.

Na Forumu "Hrana za Evropu" učestvovalo je 60 predstavnika međunarodnih organizacija, renomiranih regionalnih i domaćih kompanija, finansijskih institucija, kao i resornih ministarstava, Privredne komore i zadružnih saveza.