(E Magazin) Intervju: Srđan Vasić, vlasnik i kreativni direktor produkcijske kuće "Mosquito Adventures"

U starom delu Beograda, u Cetinjskoj ulici, na petom spratu jedne zgrade - radi Komarac. On je „klinac“ od 26 godina, vlasnik uspešne produkcijske kuće, oženjen je i ima troje dece! Poznati slogan jedne reklame „Kupuju se na trafici, ali nisu novine“, njegovog je uma delo. Srdan Vasić vlasnik je i kreativni direktor produkcijske kuće „Mosquito Adventures“, koja je počela da radi proleća 2004. godine u Beogradu. Višegodišnje iskustvo sticao je od osamnaeste godine kada se sasvim slučajno, još uvek srednjoškolac, zaposlio na televiziji Košava. Sada je njegovo profesionalno iskustvo dugo već osam godina.

„Kao startni datum bavljenja ovom profesijom uzimam početak rada na televiziji Košava, koja je tada bila u vlasništvu Marije Milošević. Imao sam 18 godina i kao i svi klinci posećivao klubove. U jednom od njih ova televizija snimala je neku emisiju. Bilo mi je jako zabavno, gledao sam šta rade ti ljudi, upoznao se sa njima i zainteresovao se za animirane špice. Kući sam posle isprobavao kako se to radi, nabavljao programe, kupio znanje... Bio sam samouk jer iz ove oblasti tada nije postojala mogućnost obrazovanja“, seća se Vasić.

Proučavajući programe i igrajući se sa njima, napravio je svoju prvu reklamu - komarca koji dosadno obleće oko sijalice i neslavno završava, posle čega se na ekranu njegovom krvlju ispisano pojavljuje „Košava“ i slogan „Ubijte dosadu!“. Ovaj komarac doneo mu je prvi posao, ali i nadimak po kojem je danas prepoznatljiv, koji je obeležio njegovu dosadašnju karijeru i po kome će, između ostalog i firma koja će kasnije nastati, dobiti naziv.

Odgovorni ljudi dizajnersko-tehničkog sektora pomenute televizije prepoznali su talenat srednjoškolca. Tako je maturantsku godinu završio paralelno radeći, učeći i kako kaže, popravljajući ocene. Usledile su tri godine rada i prikupljanja znanja do 5. oktobra 2000. kada je ova televizija prestala da radi. Tad je počeo njegov „slobodnjački“ period.

Posao donosi posao

„Po prestanku rada na Košavi usledile su pojedinačne ponude. Radio sam pakovanja za emisije koja su sadržavala špicu, džingl i potpis. Išao sam na free lance poslovne razgovore gde su me gledali sa nepoverenjem. Već prvim projektom moji klijenti su bili prezadovoljni. On mi je obezbedio sledeće angažmane“, kaže Vasić.

Ovo je deo Vasićeve karijere kada mu je uspešno završen posao donosio sledeći i kada su klijenti njemu pravili reklamu, i to onu najbolju - od usta do usta. Osim animiranih špica, počeo je da radi i omote za diskove, TV reklame, a stizale su i ponude za muzičke spotove. Sa Zoranom Pašanovićem uradio je prvi spot bosanskoj pevačici Selmi. U saradnji sa Dejanom Milićevićem radio je spotove za poznate klijente kao što su pevačice Jelena Karleuša, Tijana Dapčevic, Leontina i mnoge druge... Kako kaže naš sagovornik, njihova dobra prolaznost uvek je značila i sledeći uspeh, sledeći posao. Njegovo delo su i poznate reklame za Fast i Zekstru sa Lotarom Mateusom.

U proleće 2004. potreba za osnivanjem sopstvene firme nametnula se sama. Bilo je vreme da se sa autorskih ugovora pređe na račun i da se free lance iskustvo stavi u ozbiljne okvire. Osim toga, Vasić je dobio ponudu da radi film „Tesna koža III“. Iza tog projekta trebalo je da stoji firma koja će potpisati scenario, tako da su sve ove okolnosti inicirale nastanak produkcijske kuće „Mosquito Adventures“ sa produkcijom televizijskih i reklamnih spotova kao primarnom delatnošću.

„Funkcionišemo kao mala agencija. Uglavnom se bavimo produkcijom televizijskih i reklamnih spotova, ali pored toga i dizajnom, povremeno i pripremom za štampu. Ipak, osnovna delatnost je TV proizvodnja. Osnovni problem je to što je svaki novi klijent jedan novi list papira koji treba ispuniti. Treba da osmislimo kako će nova reklama izgledati i udovoljiti novim zahtevima. To je zabavno, ali i vrlo naporno“, objašnjava Vasić.

Kuća „Mosquito Adventures“ broji četvoro zaposlenih, dizajnera i montažera. Međutim, ističe da su svi oni „multimedijalni“ ljudi koji rade nekoliko poslova odjednom, pa se zanimanja ne izdvajaju posebno. Osim ovih ljudi, na projektima se angažuju honorarci raznih profila. Tako je na zahtevnijim projektima angažovano i do šezdesetak ljudi.

Uvek su neophodni pisac scenarija, ljudi zaduženi za spoljnu organizaciju, za rasvetu, kamere, direktori fotografije... pa sve to zahteva da i u „najmanjem“ snimanju učestvuje deset do petnaest ljudi.

Objašnjavajući važnost marketinga u savremenom poslovanju, naš sagovornik kaže da jedna usamljena reklama za neki proizvod znači samo trenutnu pobedu. Marketing se mora raditi u kontinuitetu. Najvažnije u ovom procesu je stvaranje pozitivnog imidža i prepoznatljivosti. Jedna reklama dovoljna je da vas privuče da probate proizvod, ali posle toga taj prvi utisak pada u zaborav. Rezultate daje samo paralelno i konstantno vođenje marketinških i PR aktivnosti. Kada se ova priča zaokruži, određeni proizvod počinje da se doživljava kao brend. Tek se tada stvara ekstra vrednost proizvoda koja mu podiže cenu. Usamljena reklama je korisna, ali ne i dovoljna da bi jedan proizvod izašao na tržište. Zbog ovoga u definisanju jednog proizvoda marketing uvek čini deo planiranog budžeta. Oni koji previde ovaj deo, po pravilu trpe gubitke.

Srpska produkcija vs svetska

„Realna je slika da naša produkcija može da parira svetskoj u nekim normalnim, prosečnim okvirima. Svojevrstan je uspeh da je nedavno jedna naša produkcijska kuća uradila reklamni spot za Davidoff International, multinacionalnu kompaniju. Ovo je dobar primer kako se u ovoj oblasti kotiramo u svetu. Posao vezan za video produkciju i produkcija filmova je jako zanimljiv. Predviđam invaziju poslova u samoj produkciji s obzirom na to da su Rumunija i Bugarska ušle u EU. Naime, one će sada morati da poravnaju cene sa Evropom gde su daleko veće. Samim tim, doći će do prelivanja klijenata i ovaj posao će postati više nego unosan“, optimista je Srdan Vasić.

Upoređujući cene reklamnih spotova kod nas sa cenama na Zapadu, svejedno da li je reč o Americi ili Evropi, Vasić naglašava da se tamo o reklami i ne priča bez šestocifrene brojke, a ponekad i više. U tom smislu domaće produkcijske kuće su u lošijem položaju jer u okviru manjeg budžeta moraju uložiti više sebe kako bi reklama imala smisla. A osim manjeg budžeta suočavaju se i sa manjkom vremena. „Zapadnjaci“ dobiju spot kojim mogu da se bave i po tri meseca, dok kod nas snimanje traje jedan ili dva dana kako bi se uštedelo. Radi se po principu - manje vremena manje košta... Razlika između naših i njihovih reklama je u uslovima rada. Njihovim opravdano lepimo etiketu „svetske“.

Celokupna svetska marketing produkcija je mobilna. lz godine u godinu seli se u ekonomski isplativije zemlje. Neko vreme je Mađarska bila aktuelna, a zatim Bugarska i Rumunija. Vasić smatra da je posle ovih zemalja Srbija na redu: „Nametnule su se okolnosti i sve govori da će u Srbiju ući budžetnije stvari. lmamo mnogo lepih predela za snimanje, a s obzirom na uslove uspevamo da izvučemo jako kvalitetne spotove. Razlika u kvalitetu postoji, ali ne kod klasičnih reklama koje ne zahtevaju posebne animacione studije. U tom aspektu ne možemo da im doskočimo, a što se drugih stvari tiče tu smo konkurentni“.

Oblast u kojoj nismo konkurentni su ljudski resursi, gde nam nedostaje znanje, ali ne i tehnika. S obzirom da u Srbiji postoji svega stotinak ljudi koji ovaj posao znaju da rade, konkurencije u zemlji zapravo i nema. Svi su oni našli svoje mesto, a klijenti su pronašli njih, tako da posla ima za sve. Budućnost je televizijska produkcija sa mogućnošću repetitivnog posla. Pojavilo se nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom pa se orijentacija usmerila ka prodaji programa. Konačno u Srbiji postoji izbor - da li želite da se reklamirate na skupljim ili jeftinijim televizijama?

Vasić smatra da se od svoje konkurencije izdvojio prihvatljivijim budžetskim uslovima: „Uspeo sam da približim izgled reklame skupe produkcije manjim budžetima. Reklame koje sam uradio za par hiljada evra liče na skupe strane reklame...“

Ovaj mladi čovek je u Srbiji ostvario „američki san“. Ima samo 26 godina i sopstvenu produkcijsku kuću u kojoj uspešno radi igrajući se na kompjuteru baš kao kada je bio „klinac“. Na brojne pozive za promocije, izložbe, revije i slično, kako kaže, ne stiže da se odazove jer ga kući čekaju četvorogodišnji Aleksa, dvogodišnja Mia i jednogodišnja Jana...

Kupuju se na trafici...

„Kupuju se na trafici, ali nisu novine“ - od početka do kraja moj je slogan. Ono što je Mosquito Adventures uradio za Fast brend vrlo je značajno jer su oni u tom trenutku bili apsolutno nepoznati, bez jasne komunikacione strategije. Angažovali su me za implementaciju logoa u vremensku prognozu televizije Palma. Tako je zvučao opis prvog posla. U međuvremenu smo se upoznali, oni su prepoznali moju kreativnost i saradnja je nastavljena. Uradio sam reklamu kada se i rodio poznati slogan. S obzirom na to da cigarete po zakonu ne smeju da se reklamiraju, gomila novina izgledala je kao paklica. Ta kampanja je moj najveći uspeh do sada. Na vrhuncu saradnje sa njima povukao sam se jer nisam mogao da pobeđujem samog sebe. To je bio trenutak kada se valjalo povući i raditi dalje“, objašnjava Srdan Vasić, vlasnik i kreativni direktor produkcijske kuće „Mosquito Adventures“.

Skupa reklama stvar prestiža

e magazin: Koliko je para potrebno da se u ovdašnjim uslovima snimi reklamni spot vrhunske produkcije?

Srdan Vasić: To je vrlo diskutabilno. Ja volim da kategorizujem spotove po nivou produkcije, odnosno da li su snimljeni digitalnom - HD tehnikom ili filmskom. Ovom drugom se snimaju svi svetski spotovi, mada i sve više domaćih. Dobro je što se donja granica niskobudžetnih spotova, koja se kretala od 600 do 3.000 evra, popela na cifru i do 15.000 evra za iole kvalitetniji spot. Ova cena važi za niskobudžetne spotove, dok za velike budžete nema limita. U Srbiji se za njih plaća od 50 do 100.000 evra. Koliko sam upoznat, najskuplju seriju reklamnih spotova kod nas imala je Meridian banka sa rekordnih 470.000 evra uloženih u kampanju. Evidentno je da skupe reklame sve više postaju stvar prestiža.